Симић: Ратоборни Трамп у УН, реалност могућности Кијева на фронту, проблеми руске аутоиндусрије

У неким стварима, не само мијењањем Јерменије, односно Арменије за Албанију, него и убацивање Камбоџе и Азарбејџана у сукоб, који он, јел’те славодобитно рјешава и заслужује Нобелову награду као и Барак Обама, који је добио на лијепе очи, Доналд Трамп показује до које мјере је ниско његово опште образовање и колики приоритет је спољна политика, оцијенио је наш Дани(ј)ел Симић, гостујући у програму Вести ТВ из Београда.

Како се пише правилно: Ирак или Иран?

Симић је наставио да: Трамп, уједно, сада и мало непријатно личи на старога Џозефа Бајдена, који је данас готово па покојни у америчкој, а посебно свјетској јавности.

Трамп је у усвајању буџета. И сваки дан му све више штети што се продужава тај период у којем он троши новац на рат за који каже да није његов. Увучен је у машину дубоке државе и дугогодишње политике НАТО према Русији, али не жели да одустане од оног што је уложено. Хоће свој дио.

Трамп је познат по бомбастичним изјавама које се не морају реализовати, али ово су биле прилично ратоборне ријечи. Мислим да је ово нетипично оштро било у УН и то не само према Русији; мада Кини и Индији, пријети улудо. Индија можда једним ухом и слуша шта говори Трамп, али Кина је потпуно глуха на то. Плус, трамп зна да земље запада Европа купују нафту и директно од Русије, и посредно руску нафту преко Индије.

Може ли НАТО обезбједити Кијеву границе из 2014. године?

НАТО, појачавши помоћ Украјини у домену дронова, како у ваздуху, тако и на копну, а посебно на мору, може заиста нанијети штету и становништву Русије, посебно цивилима, јер сада већ редовније имамо покушаје да далекометни дронови погоде било шта у Москви, као што јој ометају авиосаобраћај. Што је посебно битно.

Украјина је, видјели смо то и на примјеру њихове офанзиве у јесен 2023. године, безуспјешно покушавала да пробије руске одбрамбене линије. Уз тактичке успјехе који су касније анулирани и поништени, те је Русија сада заиста у озбиљној иницијативи. Територијални добици тактичког нивоа су стални и полако прерастају у оперативне.

У таквим условима њима се не жури да потписују мир, док не достигну свој основни циљ, а то су за сада излазак на границе четири бивше области у Украјини, те како сада ствари стоје, Путин не намјерава да преговара на ту тему још увијек.

Има ли Украјина још 200.000 пјешадинаца да пошаље на Русију?

Да би Украјина вратила територију на границе 2014. године, то би значило онда и Крим. У том случају то би не само био дуготрајан војни сукоб у најбољем сценарију по власти у Кијеву, него би им било потребно само да пробију руску линију на неком од праваца треба најмање 200.000 људи.

У широко рекламираној офанзиви 2023. године, Кијев је успео да окупи снаге око 160.000 људи укључујући 150 авиона (авиона и хеликоптера) и 30 резервних батаљона, као и приближно 2.000 оклопних возила различитих типова.

У ранијим мојим укључењима гледаоци су могли чути моју оцјену да Русија може издржати још двије године рата без озбиљнијих унутрашњих посљедица, те ако се настави са овом политиком ЕУ и посебно САД, Руси су намјерни то и да им пруже. Има бар једно годину како ја то говорим.

Од тога ће настрадати највише становништво бивше совјетске републике Украјине.

Нелегална трговина оружјем донираним од НАТО

Проблеме ће имати и већ имају и становници ЕУ, али при том, као ратни репортер, нећу причати о економским посљедицама због курса који су заузеле земље ЕУ које наоружавају Украјину, већ и о истинским безбједносним посљедицама.

Не само да је у Пољској већ примјетан антагонизам између домицилног становништва и избјеглица из Украјине, што се да примјетити и по Њемачкој, која је по статистикама наводно највише избјеглица примилила, већ имамо извјештаје када се оптужује и Генерални конзулат Украјине у Напуљу, односно запослени у њему, да учествују у посредовању између украјинске и италијанске мафије, те се велика количина оружја допрема на југ Италије. И то оружја које су донирале земље НАТО.

У овом тренутку трпи и Мађарска, додатно уз дипломатску патњу због мађарске политике да не шаље војну помоћ Украјини, те наставља да купује енергенте из Русије и против је уласка Украјине у ЕУ и НАТО. Све земље које граниче са Украјином, у овом тренутку су угрожене од нелегалног наоружања, као што је нама познато из времена грађанског рата у БиХ или у Хрватској.

Проблеми руске аутоиндустрије и производње технике уопште

Са друге стране, Русија ће се ове јесени суочити са озбиљним проблемима у својим произвођачима аутомобила.

То је први озбиљнији, стратешки и видљив у земљи и иностранству економско-технолошки проблем Русије откако су санирани први, акутни проблеми настали увођењем санкција са Запада. Углавном надомјештени кинеским производним и технолошким капацитетима.

Од јануара до августа 2025. године у Русији је продато 792 пословне лимузине LADA Aura. Штавише, у последња четири месеца (од маја до августа), продаја овог модела је премашила 100 јединица.

И неки брендови који су конкурентни и у свјестским оквирима, или барем бренд који побјеђивао редовно на релацији Париз – Дакар у конкуренцији камиона, типа Камаз, имају проблеме са тим да остану број један у самој Русији по продаји.

Тек је у априлу ове године Камаз поново преузео титулу првог у продаји тешких камиона преко 16 тона, од кинеске робне марке Стирак. Зато је у јулу, такође ове године, интервенисала руска држава и забранила продају неколико произвођача из Кине, међу њима и поменути Стирак. Забрана је званично у смислу техничких недостатака и квалитета, нпр. кочионог система и слично.

Кина постаје број један у аутоиндустрији

Са друге стране, свима је јасно да након напуштања страних компанија, нпр. Лада је припадала Реноу, неће бити тако лако стабилизовати тржиште и већ на јесен би се Русија у овом смислу могла наћи пред првим озбиљнијим економским изазовом.

Сви прелазе на кинеске произвођаче у свијету, у Русији из нужде још и лакше мијењају потрошачку навику и одважују се да пређу ту баријеру непознатих робних марки, кинеске робе, како код нас још увијек се користи у погрдном смислу. Посебно у односу на рекламе типа њемачки производ, или њемачки квалитет.

Кинеке Робне марке, за које наше тановништво никада није чуло сад у Русији постају познате. Вјероватно ће у скорије вријеме то почети и код нас. Као што нам је било невјероватно до пар година уназад да ће нам људи из Непала и Бангладеша возити градски превоз по Београду, а из Турске и Кине правиит аутопутеве, тако ће стићи и кинески аутомобили, једнако као и мобилни телефони.

Русија је ту сада пред великим искушењем, посебно јер су сада схватили колико је тако великој земљи, са својим посебним глобалним интересима, битно да буде не само технолошки, односно инжињерски, знањем, у свјетском врху, него да има и производне погоне који осигуравају технолошки суверенитет, као у овим случајевима када су у посредничком рату са читавим Западом и чланицама НАТО у већини, казао је Симић, између осталог, у полусатном гостовању на Вести ТВ из Београда.