Симић о убиству Москаљика: Руси морају узвратити истом мјером, да покажу како су у стању

Овај пут то није први "абехајац", како се то обично каже, за начелника АБХО или атомско-билошко- хемијскае одбране, већ се ради о замјенику начелника Главне оперативне управе Генералштаба Оружаних снага Русије, рекао је наш Дани(ј)ел Симић, гостујући у специјализованој емисији Рат уживо, на Информер ТВ из Београда.

Без обзира што је начелник снага АБХО веома озбиљна личност, замјеник начелника генералне оперативне управе, није личност за било какву шалу. Јарослав Москалик је човјек директно укључен у све будуће планове Руске Армије и ово је свакако озбиљан губитак командног кадра, али и озбиљан ударац на морал.

Не само у том командном кадру, односно међу вишим официрима и генералима, који се након овога требају бринути за своју главу као да сједе у рову на првој линији, већ и уопште читаве војске, а онда и грађана Руске Федерације.

Убиство генерала, још једног, у Балашики, која се налази у Московској области, класичном екслозијом аутомобила бомбе, велики је ударац за Русију у цјелини, а посебно у вези њених напора да постигне коначни слом ОСУ и приведе овај рат крају под условима који би били задовољавајући за њу.

Ово више није убиство популарних војних извјештача, као у случају Владлена Татарског или Дарије Дугине, кћерке веома утицајног филозофа, Александра Дугина; гдје су ОСУ користиле класичне терористичке методе и убијале нештићене личности.

Тиме су својој публици, како на Западу, тако још више код куће, поручивали да њихова обавјештајна служба ради и ратује дубоко у руској позадини. Да су у том тренутку могли да убију неког од руских генерала, сигурно да би то урадили. Просто нијесу били у стању.

Међутим, сада су то заиста урадил. И то не једном убијајући састав руског Генералштаба. Руси ће према својим законима ово третирати као обични тероризам, док ће у Украјини, која без сваке сумње стоји иза убиства Јарослава Москаљика, то бити представљено као велика побједа у диверзантском ратовању са Москвом.

Није први пут да Русија због оваквих дјела Украјину назива "терористичком државом" и у односу на досадашњи скор, Русија заиста не посеже за тим методама ликвидације официрског, односно генералског кора, или личности из друштвенополитичког живота унутар Украјине.

Сад више није јасно зашто Русија нема бар један сличан одговор на овакве нападе, а да он није просто ударање ракетама по одређеним објектима СБУ.

Руси су у стању наћи и ликвидирати свог бившег пилота, који је пребјегао летјелицом на почетку овог рата, што је коштало живота двојицу колега са њим у хеликоптеру. Тако да даље оклијевање по овом питању, односно немање адекватног одговора у смислу ликвидације неког озбиљнијег или бар познатијег украјинског војнополитичког играча, а све у неком страху да ће их додатно демонизовати и Русији прикачити етикету "терористичке државе", што они активно и раде, користећи баш тај термин, све то може изазвати сумње код сопственог становништва.

Сумње у правцу да Москва није у стању извести такве операције на територији непријатеља.

Након убиства генерала Кирилова, руски високи командни кадар је требао промијенити начин живота сасвим, колико год то Русији у покушају да мирнодобски ратује било тешко. Несхватљиво је да се ово могло десити опет, изузев кроз призму неувођења ратног стања у Русији. Ово је све темпирано од стране Кијева који и даље приоритетно ратује у етеру, односно преко медија. Никако није случајно, да се ово убиство дешава дан прије Путинових преговора са Трамповим специјалним изаслаником Стивом Виткофом.

Јарослав Москаљик је, према ономе што пише руска војно-медијска заједница, био строг и методичан, уз врло систематичан, шаховски приступ ратовању, те је његов посао давао резултате. Лично га нијесам познавао, али све и да је био најгори генерал у Генералштабу, ово је нешто што свакако није пријатно и још једна је горка пилула коју Кремљ мора прогутати у овом рату.

Рату, гдје Русија сада на фронту вјероватно стоји никад боље од љета 2022. године. Што се екскурзије двојца Зеленски-Сирски у Курску област тиче, по руским подацима то је коштало 75.000 убијених и рањених украјинских војника, а данас се воде битке за Гарњаљ. Mи Срби би на карти прочитали Горнал. Ослобађањем овог мјеста, завршава се сасвим илет ОСУ у Курску област, јер је то посљедњи комадић земље који у овој области још контролишу дијелом снаге под командом Кијева.

Овај правац руски пропагандисти, већ након оне Операције "Цијев", односно заузимања Судже, као најозбиљнијег насељеног мјеста који су држале ОСУ, одавно већ не зову Курски, већ Сумски правац, инсистирајући на томе да ће сада Руска Армија ићи у успоставу тампон зоне око својих граница, при чему се планира напад на град Суми, који су Руси 2022. држали у окружењу. Ту је, наравно, и Харков. Све су то планови које је знао покојни Москаљик и његово друштво.

Што се тиче Торецког правца, који је изразито активан, и ту се полако побољшавају тактички положаји и пуже се према Константиновки. Руси су на прилазима Покровску и Мирнограду, те уколико се бојеви за Орехов у ДНР заврше позитивно по руску страну, ускоро ће симболички да уђу и у Дњепропетровску област, од чије границе се налазе неколико километара.

Све ово вријеме Руси не престају да врше ваздушне ударе по циљевима под контролом Кијева, те су западни извориизрачунали да су до сада у 2025. години испалили 12312 дронова укупно, односно 111 по удару, те најмање 382 ракета, што би било 9 по удару. Руси су, у склопу мировних преговора, смањили мало ударе по енергетској инфраструктури и сада се сконцентрисали на војноиндустријске комплексе Кијева.

Данашњи дан бих завршио с тим да је прије 120 година рођен Иван Филеров, чији је вишецјевни ракетни бацач БМ-13, познат широким народним масама као Каћуша, 14. јула 1941. испалило прву салву ракета у историји свијета.

Насљедник Каћуше, БМ-21 Град, нешто је без чега се не може ни замислити овај тренутни у Украјини, али и други оружани сукоби широм свијета, обзиром шта је ВБР као оружје значио нама у Отаџбинском рату за стварање Републике Српске, закључио је Симић свој дневни преглед.