Симић о Буревестнику: Путин има Томахавк на нуклеарни погон

За сада је амерички предсједник Доналд Трамп најавио да нема вишка крилатих ракета томахавк које би предао Владимиру Зеленском да гађа Москву, што смирује кризу која је дошла до нуклеарног заоштравања са Москвом, али је Трамп уз приче о Нобеловој награди за мир врло заинтересован да сам нападне на Венецуелу, рекао је Дани(ј)ел Симић за медије.

Вијесник буре

Буревестник је сигурно ријеч која је ових дана позната широм планете и побиједила је у оквиру анкете руског Министарсва одбране као ријеч за овакву врсту наоружања.

Буревестник је ријеч која би се у српском језику по мом мишљењу могла писати и без слова Т, јер је то птица која је навјећује буру и ми такође имамо сличну ријеч, односно бурница или бурник. То је сад широка породица цјевноносих птица, од којих је највећи албатрос; али зоолошка чињеница је да те птице већину живота проводе на мору и на копно слијећу углавном само да би се размножавале.

У овом случају то је врло успјело поређење, односно аналогија са руским Буревестником, јер се ради о ракети, према руским подацима развијаној од једностраног иступа САД из Споразума о ракетама малог и средњег домета, што је био темељни документ за стратешку безбједност свијета у смислу спречавања нуклеарног сукоба.

Да ствар сасвим поједноставимо за ваше гледаоце, ради се о ракети која у себи има нуклеарни реактор, помоћу којег остварује могућност готово неограниченог боравка у ваздуху. Могло би се повући и поређење са подморницама на нуклеарни погон, које могу да патролирају уз обалу непријатеља.

При том је то крилата ракета, која се може релативно лако испалити са земље уз помоћ стартера у облику ракетног мотора на чврсто гориво. По сада доступним подацима нешто већа од већ постојеће руске крстареће ракете Х-101 и креће се на малим висинама од 25-100м слиједећи линију рељефа при брзини од 850-1300 км/ч.

Дакле, у питању је крстарећа ракета која уз све постојеће карактеристике носи нуклеарну бојеву главу и може је допремити на циљ из сасвим неочекиваног правца у интерконтиненталном смислу. Примјера ради да нуклеарни ракетни напад на САД услиједи из правца Јужне Америке, а не преко Атлантика или Аљаске куда је најближа и очекивана трајекторија балистичких и класичних крстарећих ракета.

Вријеме, технологија и самим тим рат, потпуно се мијењају. Руска ПВО је била чувена још из времена СССР по унапријед распоређеним ешелонима и програму одбране поткријепљеном најсавременијом свјетском војном техником њихове производње. Данас се морају борити са јефтиним беспилотним летјелицама, које се у великом броју пуштају по циљевима у великим руским градовима и на великом руском пространству. Просто та ПВО није предвиђена да се брани од таквих средстава.

Буревестник је стратегија за коју су се опредијелили Руси, а која је не без разлога приказана у овом тренутку, без икакве двојбе као метод нуклеарног одвраћања. Имали смо већ демонстрацију рада Орешника по творници у Дњепропетровску, на идеје из правца Париза и Берлина, па и Лондона, о увођењу страних, односно војних трупа НАТО на територију Украјине у току војних сукоба са Русијом.

У овом случају то се ради у склопу руских дипломатских напора, везаних за могућност да режим у Кијеву добије већи број пројектила типа Томахавк, којим би успјешније гађао дубину руске територије и постигао да добије фотографију Москве у пламену, јер је та слика ултимативни циљ Зеленског.

Е, па Путин је сада одговорио приказавши да има томахавк на нуклеарни погон, који може носити нуклеарну бојеву главу. И показао је то Трампу, а не Зеленском.

Покровск у завршној фази прелаза у Красноармејск

Руски Генералштаб је извјестио да су његове снаге ослободиле око 70% града Волчанска, који је заправо врата за Харков, што се све налази на самом сјеверу овог дугачког фронта, који се веома споро помијера и сваки километар је важан у готово стратешком смислу.

Затим, исти извор је навео да је око пет и по хиљада украјинских војника заблокирано у Покровску, односно да је на овом правцу потпуно окружење само питање времена.

Руска војска улази даље у правцу територије Дњепропетровске области, али њена основна директива је прије свега ослобођење Донбаса, односно Краматорск, Славјанск и Дружковка.

Након заузећа Покровска, аутоматски пада и Мирноград, и управо је ова донбаска агломерација, некад 2022. године изгледала далеко и недостижно, а ево Руси су се примакли. И сада заиста можемо рећи да је питање времена када ће бити сасвим заузети.

Украјинска војска, осим у подручју Покровска, који Руси зову совјетским именом Красноармејск, има проблем и са полуокружењем у Купјанску.

Све у свему, Руси и даље држе иницијативу, а команда генерала Сирског се труди да им што више отежа напредовање, односно да сваки метар скупо плате. Све су прилике да неће извршити повлачење, него ће то одлагати до посљедњег тренутка, како смо већ видјели у Бахмуту.

Према оном што видимо из размјене тијела заробљених, а то је да Украјинска страна више пута не жели да преузме хиљаде тијела својих погинулих војника без икаквих услова са руске стране, говори о томе да је број погинулих на страни Кијева много већи. Свима је јасно да је далеко већи од званичног броја, али је и далеко већи од укупног броја жртава са руске стране.

Ушанчивање пред зиму

Ово је период када пред зиму сви покушавају да се што боље позиционирају, како на фронту, тако и у дипломатском и политичком смислу. Отуд и ове најаве МО Русије, која се прилично ријетко укључује у естрадне, рекли би смо медијске или пропагандне ратове.

Зеленски је данас узвратио спремношћу да ратује још двије-три године са Русијом, што је очекиван пропагандни потез са његове стране, јер досадашњи ток рата за који је он најодговорније званично лице, а који се могао избјећи у Истамбулу 2022. године, представља као успјех.

Огроман број дезертера, а ради се о 290.000 случајева, уз огроман број млађих од 22 године који напуштају Украјину након дозволе у августу ове године, не обећава. Уз овако разрушену економију земље, посебно не обећава могућност да се ратује још двије или три зиме.

А зима је пред нама.