Симић: Кључно је ангажовање Србије, на рјешавању кризе коју је створио Кристијан Шмит

Да ли мотиви за одбијање Интерпола да изда црвену потерницу за Милорадом Додиком, с обзиром на то да се сматра да су оптужбе политички мотивисане може утицати на другостепену одлуку Суда БиХ?

Одбијање Интерпола да распише потјернице против легално изабраног предсједника и предсједника Народне скупштине Републике Српске, јако је добра вијест за мир у БиХ.

Посебно је важно ангажовање Србије, које се може сматрати јединим озбиљним миротворним напором изван БиХ. Србија је искористила свој ауторитет и чињеницу да и М. Додик и Н. Стевандић имају пасоше Србије, те је указала на политички прогон.

То, сасвим сигурно, неће утицати на тзв. Суд БиХ, пошто да се у овом случају може говорити о суду, не би никада пристао да суди по закону који је наметнуо појединац. У овом случају Кристијан Шмит, који на то нема право, нити би се ово могло десити у било којој земљи свијета.

Да у Суду БиХ сједе људи којима је до мира, а не они који воде класични политички процес за подјармљивање Републике Српске и узимање њених шума, вода и пољопривредног земљишта, већ би првостепена пресуда довела до ослобађања од оптужнице.

Овај квазисуд је основан одлуком ранијих високих представника, тј. основао га је ОХР, тако да једино уколико газде Кристијана Шмита помисле да је претјерао, може доћи до разрјешења на овај начин. Одлука сасвим сигурно није на судијама.

Како ће одбијање Интерпола да изда црвену потерницу утицати на политички престиж Милорада Додика на међународној сцени?

То може бити и добро, и лоше. Мада је ситуација сада толико лоша, да је тешко замислити супротно.

Бирам да гледам како међународни одјек овог догађаја, може бити позитиван у смислу да за њега сазнају и они који не гледају на свијет кроз призму западне пропаганде посљедњих 30 година.

Евентуално може изазвати пажњу позитивну по српску ствар у БиХ, јер Додик има тренутно неку улогу коју је играо својевремено Карлос Пуђдемон, у превирањима између Мадрида и Барселоне, односно Шпаније и Каталоније.

Нажжалост, тај међународни интерес није ни близу такав какав он заслужује, обзиром на разорне посљедице које ова криза може изазвати по мир у БиХ и региону бивше СФРЈ

Да ли Немачка користи политичке и економске притиске да би спречила даљу дестабилизацију Босне и Херцеговине, а посебно Републике Српске или да би копала литијум?

У свакој подјели карата, Њемачка ће изабрати литијум. Поготово тренутном стању гдје је по производњи и продаји електричних аутомобила, претекла Кина. То је захваљујући рату у Украјини и Њемачком понашању према Русији, односно глобалним промјенама, највише у погледу радне снаге. Али и иновације.

Њемачка, да жели, сутра може позвати Кристијана Шмита кући, јер он осим њемачког пасоша, међународно правно гледано, нема никакав други углед у БиХ.

На који начин Немачка види Додикове поступке, укључујући доношење закона који наводно отежавају рад државних институција, у контексту геополитичких интереса ЕУ на Балкану?

Њемачка задржава традиционалан став и црно-бијелу слику, ослањајући се на муслиманску популацију у БиХ, што је традиција од АУ монархије и Бењамина Калаја, који је заправо и изумио бошњачку нацију, која се до тада није јављала у свијести локалних муслимана.

Шмита могу позвати сутра кући и он би се без сваке сумње одазвао, без обзира на ставове осталих чланица Савјета за проведбу мира, тзв. ПИК.

Како међународна заједница реагује на Додиков законодавни оквир који државне институције враћа на фабричка подешавања?

Мислим да је то један врло опасан процес и нијесам сигуран да ни српска страна улази у ово савим промишљено и стратешки.

Они са стране, који сунамјеравали свести РС на ниво фолклорног друштва кроз један врло видан облик судске диктатуре, гдје је кључан проблем тзв. Уставни суд БиХ.

У којој мери Додикова политика може допринети могућем успону па исламског екстремистичких покрета или је то ипак вештачка америчка творевина?

То је константа, која сеже дубоко у прошлост. У Конзулским писмима Милана Ракића имате извјештај Београду о посљедњем доласку у Европу Турског султана, када је делегација овдашњих муслимана била једина која је била одушевљена, без обзира што је говорио само на турском и телал је преводио на шиптарски.

Ракић их је описао просто као верске фанатике. То је и данашња главна црта онога што ја називам политичка Башчаршија, јер домаће муслимане ништа не разликује од Срба. Имамо заједничко генетско поријекло, историју, језик. Због тога је лако да се прими вјерски фанатизам међу њих, као кључно разликовно обиљежје у нарцизму малих разлика.

Какве последице би имала евентуална сецесија Републике Српске за односе у региону, нарочито у погледу сигурности и стабилности Босне и Херцеговине?

Сигурно би довело до веће стабилности и трајнијег мира. Као што је лорд Овен говорио, дакле мировни преговарач о рјешењу сукоба у БиХ деведесети: било би можда доста незадовољних, али би брзо завладао мир и не би било даљње нестабилности.

Како Додикова оријентација према Русији утиче на његов однос са Западом, посебно са Немачком и Европском унијом?

Сиурно да не помаже. Само се види из понашања Милорада Додика након побједе Доналда Трампа, да јеон спреман да прихвати руку из са Запада, што се већ дешава са Орбаном.

Постоји ли реална опасност од поновног избијања сукоба?

Она је непрестано присутна. Ако је шта константа у посљедњих 30 година, јесте муслиманска политичка формација, које ја називам политичком Башчаршијом како сам већ рекао, а која непрестано пријети ратом.

Они на сваки помен неслагања или чак поребе за компромисом, пријете ратом. Недавно је делегат у Вијећу народа Републике Српске, Џевад Махмутовић, гостујући на једном сарајевском порталу, позвао да се "пуца на полицију Републике Српске".

Проблем је што такве изјаве из Сарајева долазе свакодневно, док српски политичари причају само о миру и рат не разматрају ни под разно. То може створити дојам код ових првих да су заиста много опасни и да их се неко боји, те да направе глупост као почетком деведесетих.

Како би могли изгледати даљи кораци Републике Српске у суочавању са међународним санкцијама и политичким осудама?

Оно што је требало давно да се деси, јесте координисан однос са Србијом.

Мислим да се сад то дешава и јуче смо имали вијест да ће руководство РС тражити да Србија активира механизам очувања Дејтонског мировног споразума по чему је обавезна потписивањем мировни план.

То је нешто што се требало дешавати посљедњих тридесет година, а није. Укључивање Србије, као гаранта Дејтонског мировног споразума, једини је озбиљан и у међународном праву утемељен начин да се у овом тренутку спријечи избијање новог ратног сукоба у Дејтонској БиХ.