Симић: Из ове фазе прије ће се ући у нови рат с Ираном, него у трајан мир

То је просто тако, јер нијесу ријешени услови који су довели до сукоба. Са стране агресора, а то су САД и Израел; потребно је потпуно потчињавање земље у стилу Венецуеле. Међутим, промјена режима и клерикални режим сам, показали су се као много тврђи орах од Николаса Мадура, којег данас нико више и не спомиње, док чами у америчким казаматима.

Очигледно да међународно право нема никаквог смисла, ако га прекрши нуклеарна сила и чланица СБ УН. Посебно неће бити никаквих посљедица у УН.

Иран је од некога ко је био вољан на разне врсте уступака, постао неко ко поставља услове у промијењеним околностима ратовања, гдје затворен Ормуски мореуз гуши економију, посебно Европе и Кине.

Двије ствари остају кључне, а то је ирански нуклеарни програм и затворен Ормуски мореуз, који агресори на Иран н емогу да отворе. Ту је и чињеница да Иран не признаје и заклет је да са лица земље збрише јеврејску државу Израел. Ове двије свари ће се тешко промијенити. Прије би Иран сада пристао да призна Израел, него да се одрекне свог нуклеарног програма.

Ово је први амерички удар који као такав, дакле као први, а то ће рећи и нарушавајући по мировне напоре, признају и западни медији. Јуче се десио је први амерички удар по Ирану у мјесец дана, што може значити да су Американци напунили складишта, те су спремни занову рунду размјене ваздушних удара.

Ово је слично стање као приликом Агресије НАТО на Србију и Црну Гору 1999. године, прије потписивања Кумановског споразума. С тим што је Иран, иако слабији, далеко од занемарљивог противника у овом случају.

Уједно, двије земље немају копнену границу као и у нашем случају, али до сада се нијесу нашли никакви ирански Шиптари, који би напали копнено на ову земљу или покушали изазвати унутрашњу нестабилност или етничко-политички грађански рат у земљи. Посбено ником не пада на памет да

Американци и Израелци су се надали у подјелу унутар иранског друштва, у Белуџистанце, у Курде, у Азербејџанце; али ништа од тога није остварено у пракси, а владајући у Техерану су се оштро као и увијек, обрачунали са демострацијама. Таквих покушаја више није било.

Што се самог конкретног удара од стране американаца тиче, напали су два лансера, што само по себи није посебно стратешки важно; али је Иран ипак одговорио врло брзо. И то је било за очекивати.

Оно што смо могли видјети у тим нападима, посебно у нападима на Ираел, јесте да се по једној иранској балистичкој ракети пуштају по двије-три ракете ПВО система Патриот ПАК-3. То је јасно објашњење због чега је несташица ове врсте противаздушних ракета, које се сасвим сигурно одражавају на рат у Украјини.

Паралелно са одмицањем рата против Ирана, дошло је до појачања руских ваздушних удара по Украјини, до степена да су балистичким ракетама и дроновима, а посебно нападима на бродове који покушавају да уплове у Одесу, Николајев и друге црноморске луке, готово потпуно одсјекли Украјину од мора. У сваком случају, овај правац снадбијевања који је најисплативији и тиме најважнији, у овом тренутку је ако не потпуно онемогућен, онда јако отежан са високим процентом ризика.

Трамп је своју реторику пред крај марта спустио на ниво екипе која сједи на пивској гајби пред драгстором, а у петак је рекао да Иран преклиње да постигне договор, што је Иран одмах демантовао.

Као што сам рекао, из некога ко је био спреман да се понизи за мир, након паклених удара и јасних ратних злочина и злочина против цивилног становништва и животне средине; Иран је осјетио да има своју прилику.

Иран је до те мјере предвидио дронско ратовање, да сада прилично базичном техологијом, која је веома јефтина, представља велики изазов за америчке и израелске снаге.

Погађање америчког носача авиона, уништавање радара вриједних милијарде, ствари су које су прилично деградирале америку, посебно након излета у Венецуелу, гдје су испали надмоћни као да су дошли из свемира. Иран их је мало спустио на земљу, али ипак треба нагласити да је Махмуд Пезешкијан први ирански званичник који је признао да санкције ипак остварују штету.

У стању непромијењених полазних основа, вријеме може учинити штету и промијенити ток рата за обе стране у овом случају. Што се Америке тиче, први изазов ће бити новембарски избори, а у иранском случају надолазећа зима, која треба да се преживи у условима када ратујете против тако ваздушно моћног противника, у условима када фактички ни не посједујете авијацију.

Сигурно је да мир још није на видику, као ни у Украјини, те да ће оваквих размјена ваздушне ватре бити још, те прије да ће се још једном претворити у пакао са неба за обе стране, него што ће оваква ситуација довести до преговора и завршетка рата.