Симић: Господари рата на Западу, одлучили су да им је доста рата у Украјини
Од почетка овог сукоба много пута сам рекао да је ово рат који може да се заврши сутра, уколико би она политика која је и довела до оваквог крвопролића, извукла кабл из утичнице којом напаја ратну машину режима у Кијеву.
Е, све су прилике да су господари рата, мултинационалне корпорације и уопште та влада у сијенци која влада са администрацијом Џозефа Бајдена, која није пропустила да се понизи ни овим помиловањем, којим је тата Бајден, помилкио сина Хантера за озбиљна кривична дјела, рекао је наш Дани(ј)ел Симић у емисији Рат уживо Информер ТВ.
Овако страшан рат је посљедица, како рекох, те политике, чији основни правац дјеловања је чиса агресивност, надајући се у бескрајну попустљивост Русије. Та политика сада доживљава кулиминацију, јер досадашње дјеловање није уродило плодом. Потпуно промашена политика, која је изгубила све, осим онога што је Западу битно. Оволики број мртвих свађа народ настањен на територији бивше совјетске републике Украјине и Русије, боље него било шта друго, макар причали исти језик (руски) и ишли у исту цркву (православну).
Народ под контролом Кијева добио је искључиво улогу топовског меса против Русије, односно прилику да се баш у њиховој земљи испробава најмодерније свјетско наоружање. Изјаве које слушамо ових дана, а први пут озбиљно нагињу у корист мира што се тиче гласова са Запада, пуштају се побочним каналима од, такорећи, бивших људи.
Бивши људи НАТО, причају о миру и уступцима Русији
Прво је бивши шеф војне мисије Француске у УН, Доминик Тринкван, рекао да постоји могућност да Француска уведе своју војску, заједно са НАТО у "миротворачке сврхе". То није ништа ново, већ је, у тренуцима када је постојала могућност потпуне провале фронта који држе ОСУ, исту ту ствар рекао Макрон и то је нешто на шта ће они ићи.
Друга ствар за коју се припрема прије свега западно јавно мнење, али онда и политичари и народ у Русији, јесте изјава Јенса Столтенберга о томе да би било добро да Украјина "привремено уступи територије Русији".
Ови пробни балони добили су данас и допуну, наводног плана нове Трампове администрације, за прекид ватре између Русије и Украјине.
У тексту који је тобоже процурио, има пет ставки и зове се Келогов план из неког разлога:
- Прекид изолације Русије.
- Почетак преговора
- Обавезивање Украјине да наредних 10 година неће ући у НАТО
- Помоћ и гаранције Украјини
- Могућност притиска на Кијев, ускраћивањем војне помоћи, уколико одустане од мирног рјешења
Као што сам рекао, све то лансирају бивши људи, или непровјерени извори. Све је то слично било и код нас, јер су многи команданти УНПРОФОР-а, али и други државни званичници, након што би напуштали своје функције, имали сасвим другачију слику и расуђивање шта се дешавало у својим мемоарима, од онога што су говорили и радили на терену.
Тако је и сада у овом рату.
Привремена рјешења не завршавају свјетске ратове
Ово сада спинују исти они медији и канали који су причали о 100.000 сјевернокорејских војника у Курској области, али ми још увијек немамо потврду ни да ли их има уопште, камоли да ли у том броју и шта раде? Довољно би било да посједну границу с Украјином гдје се тренутно не врше активна борбена дејства пуног интензитета.
Све ово што смо чули да предлаже Запад на мала врата, То су све привремена рјешења. Рат ових размјера захтјева трајан мир, са што мање спорних момената који могу значити његово понављање. Подсјећам вас да је Владимир Зеленски одједном почео причати о миру, што се није могло чути од њега ни по коју цијену, тек пошто се видјело да инвазија на Курску област није дала задовољавајуће резултате.
Посебно је за Русију, која наставља да напредује и изнурује ОСУ до њиховог све већег одступања и све озбиљнијих сломова, ово опасан тренутак и пред руским руководством је тешка, можда и судбоносна одлука: Да ли прихватити било какав мир или ратовати до остварења својих циљева у потпуности?
ИФОР-СФОР-КФОР – УФОР?
Мој став је да Руси не требају да на сједају на нову превару, као што је то било у фебруару/марту 2022. године приликом преговора о миру у Истамбулу. У овом тренутку Русији не одговара било какав привремен прекид ватре.
Уколико НАТО дође својим јединицама, то је крај руске будућности оне територије која је остала под контролом Кијева и, понављам, мислим да ће јастребови са Запада покушати да доведу Русију пред свршен чин и зађу са војском на начин на који су то урадили у БиХ, на Косову и Метохији, а о Сирији и другим земљама да не причамо.
Звале се оне ИФОР, СФОР, КФОР… неће донијети никакву срећу оном народу који нагази њихова војничка чизма и тенковска гусјеница. Говорим то из личног искуства.
У том свјетлу и провала исламистичких војски из покрајине Идлиб у Сирији и напад на Алепо, али и Хаму и Хомс, дио је једног координисаног притиска на Русију и њене позиције у свијету, јер се сматра да се испитала тачка потпуног затезања и могућег пуцања руске логистике и политике; закључио је Симић тему могућег, скорог мира у Украјини.