Симић: Америчка мировна понуда, као учесника у рату, мора садржавати уступак Русији

Од ни 10 одсто смрти скривљених дроновима 2022. године, до 80 одсто губитака на фронту прошле године, дронови у војној примјени су прошли праву еволуцију, која се слободно може звати дронском револуцијом ратовања.

Руси су били први који су, избјегавајући могуће дејство западне ПВО у Украјини по својим авионима, пустили ројеве дронова тип Герањ-2, по иранској лиценци; али у посљедњој години у томе им се придружује и Кијев. По неким истраживањима, на основу дневних изјава руских губернатора, од 2023. године, над пространством Русије оборено је преко 70.000 украјинских дронова. Од тога преко пола отпада на почетак ове године. То ће рећи да је у првој половини ове године, на Русију пуштено више дронова него од почетка овог рата.

Само обарање толике количине летјелица је огроман посао, посебно у поређењу са тим колико пространство је потребно прекрити системом уочавања, обавјештавања и ватреног дјеловања. Русија, наводно, није испунила свој план да обучи 34000 за половину године, већ је по званичним подацима то само 8000 припадника рода војске беспилотних система. Што је Русији веома битно да развија у овом тренутку, са посебним нагласком на нове системе ПВО, будући да досадашњи нијесу развијани да гађају такве циљеве као што су модерни, јефтини и по сателитској вези навођени дронови.

Због напада на руску цивилну инфрасктруктуру, прије свега на погоне за прераду нафте и складишта великих дистрибутера робе, Москва је наредила асиметричне ваздушне ударе по Украјини. Они су сада обустављени на три дана Путиновим наређењем. Додуше само по Кијеву и вјероватно у вези са доласком америчке делегације у Кремљ.

Наиме, Трампови специјални изасланици, његов зет Џаред Кушнер и Стив Виткоф, дошли су у Москву и са собом донијели мировни план. То је одвојена тема од дронова којима смо почели, али дрон, како се до сада сумњало руски реактивни дрон Герањ-4, дакле погоњен млазним погоном, погодио је зграду Централне управе Службе Безбједности У у Владимирској улици у Кијеву. Према украјинској страни, дрон је погодио канцеларију вршиоца дужности шефа СБУ Александра Поклада, који није био присутан у време напада.

Зеленски је јавно изјавио да је напад извео руски дрон и да је мета била канцеларија Поклада. СБУ је дала сличну верзију. Међутим, руско Министарство одбране још увек није преузело одговорност за конкретан инцидент.

Посебна интрига се појавила око самог дрона. Описан је (и то је очигледно на снимку) као беспилотна летелица на млазни погон непознатог модела, споља подсећа на млазну верзију руске беспилотне летелице Геран-4. Још увек није могуће прецизно идентификовати дрон са доступних снимака, а украјинска страна није представила никакве остатке.

Већ смо имали раније имали снимке оружаног обрачуна између припадника ГУР и СБУ, при чему су аргументи били од правца из којег је долетио, што нема баш пуно смисла и звучи као протурена гласина. Ипак, теорија о сукобу између украјинских обавештајних агенција није настала ниоткуда: односи између СБУ и ГУР-а су заиста били обиљежени озбиљним унутрашњим тензијама посљедњих мјесеци.

Све то, мени није довољно да кажем да ли је ово унутрашњи посао или не. Ипак, уколико су то урадили Руси, онда је то знак да је једна веома штићена и важна зграда у оквиру ратне машине режима у Кијеву погођена и то тако да дрон улијеће кроз прозор.

Руси се нијесу огласили, али Руско Министарство одбране је 4. септембра објавило да су трупе Јужне групе успоставиле контролу над селом Никоноровка (Заповједноје), 8 километара од Славјанска и Краматорска.

Ово ће рећи да је руски стратешки офанзивни правац још увијек дио Донбаса, односно ДНР који није под њиховом контролом, а то је агломерација Славјанск-Краматорск-Дружковка.

Село Никаноровка, односно Заповједноје, представља руско уклињење унутар подручја украјинских оружаних снага. Ако продру довољно дубоко између Словјанска и Краматорска, то би потенцијално могло да искомпликује сарадњу између два главна непријатељска одбрамбена чвора, растегне резерве и потенцијално активира украјинске оружане снаге у неколико различитих акција истовремено.

Као што је то у овом рату већ фолклор, ратује се и снимцима војника који машу својим заставама снимани са земље или из дрона, те доказују своје и оповргавају присуство противника у спорном насељеном мјесту.

Тако смо данас са сјевероисточне стране Славјанска, добили потврду да село Свјатигорск контролишу руски војници, док се данас опет Руско Министарство одбране о стању на земљи и саопштило о заузимању насељеног мјеста Куртовка код Дружковке.

Село се налази сјеверно од Алексејево-Дружковке и неколико километара од Дружковке саме. Куртовка је село у рејону Дружковка Краматорског округа бивше Доњецке области. Налази се 3 километра северно од Ижевке, чије је ослобођење Министарство одбране објавило 3. септембра, и 3 километра североисточно од Алексејева-Дружковке. Ово друго насеље ће вероватно бити одсечено од Дружковке нападом према аутопуту Х20. Уколико буде успешно, гарнизон Алексејева-Дружковке и суседног Осикова остаће без снабдевања. Његова елиминација и ослобађање ових становника отвара директан пут до Дружковке.

У поређењу са Бахмутом, Соледаром, Угљедаром, Часовим Јаром, Константиновком и слично; ово неће бити ни лак, ни брз посао. Али на њему се ради. И, опет по досадашњем искуству, врло висока је вјероватноћа да ће Руска Армија, без обзира на цијену, извршити овај задатак заузимања агломерације Славјанск-Краматорск-Дружковка у догледно вријеме.

Ове операције на земљи, дају исти тоналитет и исти правац развоја овог рата, који фактички креће након пропасти велике украјинске офанзиве у Запорожју у јесен 2023. године. Од тада, украјинска страна није имала ни потенцијал да направи већу офанзивну операцију, односно принцип ратовања је што скупље продати територију за вријеме.

Русија до сада, дакле до несташица нафте и проблема са бомбардовањем складишта, живјела је прилично мирнодобски на својим старим територијама, како они кажу, односно показивала да има и снаге и времена да ратује још неколико година, уколико буде било потребе. Генерално, руско руководство одаје некога ко ове ратне напоре посматра као процес од изузетне важности за будућност Руске Федерације и тешко да ће било који амерички план који не поразумјева остварење макар минумума тих циљева с којим се ушло у рат, наићи на пријем у Москви.

У односу на синтагму "дух Анкориџа", коју су са надом и весељем лансирали руски пропагандисти и углавном је сами користили за унутрашње руско медијско тржиште, данас је остао дух који плаши ноћно обезбјеђење по ходницима Кремља. Помало, а то је видљиво из тајанственог доласка директора ЦИА, плаши и ноћне стажисте под кровом Бијеле куће.

Хоћу рећи, да док стиже мировни план у Москву, из Америке истим путем у пољски Жешув долијећу авиони пуни наоружања за ОСУ. Американци и у овом случају, без обзира на промјену политике доласком Доналда Трампа на чело у Вашингтону, неко ко може предавати мировне приједлоге у својству зараћене стране. Ту, једино, можемо очекивати нешто конкретније по питању скоријег мировног процеса, како ствари стоје обавезно са уступком руској страни.