Шеве убијале – кривица приписавана ВРС

Бивши припадник Службе државне безбједности МУП-а БиХ Един Гараплија потврдио је данас на суђењу Радовану Караџићу у Хашком трибуналу да је током рата у Сарајеву дјеловала тајна војна јединица "Шеве" и да су њене активности снајперског дјеловања и напада на цивиле приписиване Војсци Републике Српске.

У судници су посебно поменута два инцидента – убиство француског војника Унпрофора и покушај убиства некадашњег команданта Главног штаба Армије БиХ генерала Сефера Халиловића, када су страдали Халиловићева супруга и њен брат.
Гараплија је дао исказ као свједок Караџићеве одбране на основу обавезујућег налога суда, јер није хтио да свједочи добровољно.

Гараплија је рекао да је информације о дјеловању "Шева" добио од вође јединице Неџада Херенде средином 1996. године, када је он ухапшен и испитиван у службеним просторијама Агенције за истраживање и документацију (АИД).

Свједок је истакао да су, у монтираном процесу, мјесец дана касније, он и његове колеге процесуирани зато што су "унутар босанске политике и правосудних органа покушали да заташкају постојање Шева".

"Херенда нам је дао признања о његовим и активностима других припадника Шева која су нас шокирала. Све терористичке активности, од снајперских ликвидација до постављања експлозивних направа су јако компромитујуће за босанску одбрану и једино је друга страна – ВРС – могла имати користи од тога", рекао је Гараплија.

Он је рекао да га је шокирала бруталност Херенде и других саизвршилаца на одређеним дјелима, за које се мислило да их је чинила друга страна.

"За такве ствари смо до тада знали да их је чинила друга страна, свакодневно снајперски дјелујући по грађанима Сарајева и нисмо очекивали да неко са наше стране може да одрађује такве послове", додао је свједок.

Према његовим ријечима, Шеве су углавном дјеловале у Сарајеву, али је било операција и "изван града, па чак и у иностранству".

У вези са убиством француског припадника заштитних снага УН, Херенда је у испитивању рекао да је "добио задатак да дејствује снајпером по француским положајима у центру града".

"Најчешће је дјеловао са зграде Извршног вијећа у центру града, одакле је извршено и дејство на француског припадника Унпрофора. Не могу да кажем да ли је имао наредбу, али је то било дубоко компромитујуће за нашу борбу и наше званичнике", рекао је Гараплија.

Он је истакао да су одређени "босански званичници" рекли да је била одговорна српска страна, те да не може рећи да ли су знали ко је стварни починилац тог убиства.
На Караџићево питање да ли је Херенда "нешто рекао у погледу награде коју је добио", свједок је одговорио да се сјећа да је рекао да је "за ту и друге акције добијао новац и да се радило о њемачким маркама".

Херенда је, према Гараплијином исказу, "признао и да је био саизвршилац у операцији Шева када је постављена експлозивна направа у стану генерала Халиловића, који је непосредно прије покушаја атентата био смијењен, јер се јавно успротивио подјели БиХ".

"Херенда је објаснио да је експлозив постављен под терасу, да су електронски пратили његово кретање и прислушкивали телефонске разговоре и да су били спремни да га ликвидирају, али су сретне околности што се касније вратио кући њега спасиле, а несретне околности довеле до страдања његове жене и њеног брата, јер је он био у маскирном одијелу и ликом је подсјећао на генерела Халиловића", испричао је Гараплија.
Упитан како је овај инцидент представљен јавности, Гараплија је рекао да је то приказано "као гранатирање од ВРС навођеним пројектилом типа маљутка, јер су Херенда и остали починиоци оставили траг кабла маљутке, да би се створила слика да је граната дошла са српских положаја".

"У ту верзију је и сам Халиловић посумњао и тражио је додатна вештачења, којима је утврђено да није била у питању навођена граната, већ подметнута експлозивна направа", додао је Гараплија.

Међу инцидентима који су истраживани били су и ликвидације цивила и војника у Великом парку, у којима је, навео је Гараплија, учествовао Херенда лично, те "снајперска дејства по насељу Грбавица".

Гараплија је пред судским вијећем потврдио да је јединицу "Шеве" у мају 1992. године основао тадашњи министар унутрашњих послова БиХ Алија Делимустафић.

"Рад јединице је био потпуно тајан и само је мали број руководилаца за њих знао. Осим министра Делимустафића, за Шеве је знао и њима непосредно руководио Неџад Угљен, који је једно вријеме био подсекретар у СДБ, и који је, недуго након откривања и упознавања јавности са групом Шеве средином 1996. убијен у Сарајеву", каже Гараплија.

Гараплија је рекао да су он и његове колеге били оптужени за отмицу и покушај убиства Неџада Херенде и да су неколико мјесеци држани у "изолацији".

"Ми смо оптужени иако смо радили по наредби директора АИД-а Кемала Адемовића, као припадници полиције. Двије године послије пресуде обратио сам се Међународном суду за људска права, огранку у БиХ, под називом Дом за људска права, и тај је суд, чији је предсједник била Мишел Пикар, укинуо пресуду и наложио обнову поступка, након чега смо пуштени из затвора", навео је Гараплија.

Наредни свједок Караџићеве одбране је генерал Радислав Крстић, некадашњи командант Дринског корпуса ВРС, који је проглашен кривим за помагање и подржавање геноцида у Сребреници у јулу 1995. године и осуђен на 35 година затвора.
Крстић се појавио у судници, али се, прије полагања заклетве, претресном вијећу обратио са молбом да га ослободи обавезе да свједочи, позивајући се на погоршано здравствено стање и проблеме с концентрацијом.

Генерал Крстић је у Притворску једницу УН у Шевенингену враћен након што су га муслимански затвореници 2010. године напали у затвору у Енгелској, гдје је био упућен на издржавање казне.

Караџић је изјавио да вијеће зна да је он "имао обзира у погледу онога што је генерал Крстић преживио" и да зато хоће да постави само неколико питања. Тужилаштво је свој став у вези за саслушањем свједока изложило на затвореној сједници, а претресно вијеће ће одлуку донијети накнадно.