Серијски курцшлус
У већ давна, недемократска времена "Чајавеца" и нас неколико хиљада у њему, у истом смо се буквално гурали ко ће свој касеташ или музички стуб утрапити на поправак Вјеки Хајдуковићу. Не само због тога што је Вјеко био геније за наведена сокоћала, већ и због његове надасве оригиналне методологије дефектације. Наиме, по урањању браде и […]
У већ давна, недемократска времена "Чајавеца" и нас неколико хиљада у њему, у истом смо се буквално гурали ко ће свој касеташ или музички стуб утрапити на поправак Вјеки Хајдуковићу.
Не само због тога што је Вјеко био геније за наведена сокоћала, већ и због његове надасве оригиналне методологије дефектације.
Наиме, по урањању браде и бриферице у уређај, Вјеко би се огласио са кратком дијагнозом: "Курц-свирц, свирц-курц"…
Потом би и нама, окупљеним лаичким масама, дао стручно објашњење да се ради о ‘курцшлусу’ који цјелокупном систему не омогућава прихватљиву и очекивану свирку.
Зато ми и ова нова, демократска времена, у којима смо нестали и ми и "Чајавец" и Вјеко, све више личе на серију ‘курц-свирцева’ без икакве хармоније, а понајмање свирке "у складу са расположивим средствима".
А најновији ‘свирц-курц’ који ме је запањио, јесте идеја о одузимању земље онима који исту неће да обрађују.
Мислим, `ајде да је неко, рецимо милијарду и по новчаних јединица спрцао у некакав ПИК, шећерану или барем неки нови Агрокомерц који би гарантовао и одговарајуће откупне цијене, е онда бих и ја први скочио за врат бетерима који неће да раде, који ‘оће ‘леба без мотике, који се гурају у државну службу и исту пуне до потпуне опустошености родног им завичаја…
Но, пошто случај није так’и, онда ми се отвара милијарда и по питања.
Шта ћемо онда са денационализацијом, свјетиоником свих наших ‘европских реформи’, светим писмом западне нам демократије, у којој је приватна својина такође света и неприкосновена…
Шта ако се сутра, када кур’узе за сваки случај посијемо и око куће, добро знана нам Јевропа опет ускописти и саопшти нам да на њено тржиште море само клип од три’ест и пет са осам центи и са тачно 362 зрна на истоме…
Ђе нам је та наша индустрија, која би прихватила и јевропске и нејевропске стандарде куруза,тиквица а богами и бораније…
Ђе су нам индустријски мајстори попут Вјеке, у ова времена када школујемо све саме менаџере, маркетиншке стручњаке, комуникологе, политологе, пи арове и сличне, који ни оловку, а камо ли турпију не знају наоштрити…
Ђе су нам, коначно, и они прави сељаци који већ сада не знају шта да раде са већ насталим вишковима које нико не откупљује…
Хоћемо ли то опет формирати сељачке радне задруге, колхозе и совхозе, у које ћемо унијети и ово што нам је преостало, и у којима ћемо одрађивати "трудодане"…
Хоће ли се то, опет, појавити и бркате чике у кожним капутима који ће нам на нос истјеривати "вишкове"…
Какво ће се коначно рјешење пронаћи и за инвалиде који имају земљу, али не могу да на истој раде…
Хоће ли бити кажњени и они који су пољопривредно земљиште претворили у луксузне рибњаке, базене, хацијенде и латифундије…
Опрости НАМА Боже, јер МИ не знамо шта радимо. Нарочито на изборима.
Са Вјеком сам почео, па ћу са Вјеком и завршити овај минимални урадак на максимално отворену тему коју препуштам и другима.
Наиме, Именовани је једном приликом изјавио и сљедеће: Их, што нема некога ко би увозио будале…ми бисмо одмах постали свјетска извозна сила.
Дакле, излаз је овдје: искористимо безвизни режим и извезимо сами себе, да не бисмо сметали онима који раде и знају да раде то што нам раде.
Текст са којим је лијепо започети радни дан, БЕЗ МОТИКЕ!
Иако би због оваквих писаца власт хтјела свима да углави мотике па макар и туђе њиве копали. Да би ФАБУС генијалци уживали!
Pošto samo pitaš Đe su, đe su? da ti odgovorim prikladno NIĐEB-)
Кад реторика искључи дугме логику, а лафо укључи мотику..добије се то ‘свирц-курц’! B-)
Добар осврт Синиша.
Dobar, kratak, britak.
Одабраним ријечима о горким темама!
Одлично, Синиша!
Камо среће да дође до усаљених вијуга актуелних празноглавих тајкуна на власти.
Свако ко има воћњак, а у њега је уложено три милиона кредита, да добије подстицаје први