Серијски курцшлус

У већ давна, недемократска времена "Чајавеца" и нас неколико хиљада у њему, у истом смо се буквално гурали ко ће свој касеташ или музички стуб утрапити на поправак Вјеки Хајдуковићу. Не само због тога што је Вјеко био геније за наведена сокоћала, већ и због његове надасве оригиналне методологије дефектације. Наиме, по урањању браде и […]

среда, јануар 30, 2013 / 06:28

У већ давна, недемократска времена "Чајавеца" и нас неколико хиљада у њему, у истом смо се буквално гурали ко ће свој касеташ или музички стуб утрапити на поправак Вјеки Хајдуковићу.

Не само због тога што је Вјеко био геније за наведена сокоћала, већ и због његове надасве оригиналне методологије дефектације.

Наиме, по урањању браде и бриферице у уређај, Вјеко би се огласио са кратком дијагнозом: "Курц-свирц, свирц-курц"…

Потом би и нама, окупљеним лаичким масама, дао стручно објашњење да се ради о ‘курцшлусу’ који цјелокупном систему не омогућава прихватљиву и очекивану свирку.

Зато ми и ова нова, демократска времена, у којима смо нестали и ми и "Чајавец" и Вјеко, све више личе на серију ‘курц-свирцева’ без икакве хармоније, а понајмање свирке "у складу са расположивим средствима".

А најновији ‘свирц-курц’ који ме је запањио, јесте идеја о одузимању земље онима који исту неће да обрађују.

Мислим, `ајде да је неко, рецимо милијарду и по новчаних јединица спрцао у некакав ПИК, шећерану или барем неки нови Агрокомерц који би гарантовао и одговарајуће откупне цијене, е онда бих и ја први скочио за врат бетерима који неће да раде, који ‘оће ‘леба без мотике, који се гурају у државну службу и исту пуне до потпуне опустошености родног им завичаја…

Но, пошто случај није так’и, онда ми се отвара милијарда и по питања.

Шта ћемо онда са денационализацијом, свјетиоником свих наших ‘европских реформи’, светим писмом западне нам демократије, у којој је приватна својина такође света и неприкосновена…

Шта ако се сутра, када кур’узе за сваки случај посијемо и око куће, добро знана нам Јевропа опет ускописти и саопшти нам да на њено тржиште море само клип од три’ест и пет са осам центи и са тачно 362 зрна на истоме…

Ђе нам је та наша индустрија, која би прихватила и јевропске и нејевропске стандарде куруза,тиквица а богами и бораније…

Ђе су нам индустријски мајстори попут Вјеке, у ова времена када школујемо све саме менаџере, маркетиншке стручњаке, комуникологе, политологе, пи арове и сличне, који ни оловку, а камо ли турпију не знају наоштрити…

Ђе су нам, коначно, и они прави сељаци који већ сада не знају шта да раде са већ насталим вишковима које нико не откупљује…

Хоћемо ли то опет формирати сељачке радне задруге, колхозе и совхозе, у које ћемо унијети и ово што нам је преостало, и у којима ћемо одрађивати "трудодане"…

Хоће ли се то, опет, појавити и бркате чике у кожним капутима који ће нам на нос истјеривати "вишкове"…

Какво ће се коначно рјешење пронаћи и за инвалиде који имају земљу, али не могу да на истој раде…

Хоће ли бити кажњени и они који су пољопривредно земљиште претворили у луксузне рибњаке, базене, хацијенде и латифундије…

Опрости НАМА Боже, јер МИ не знамо шта радимо. Нарочито на изборима.

Са Вјеком сам почео, па ћу са Вјеком и завршити овај минимални урадак на максимално отворену тему коју препуштам и другима.

Наиме, Именовани је једном приликом изјавио и сљедеће: Их, што нема некога ко би увозио будале…ми бисмо одмах постали свјетска извозна сила.

Дакле, излаз је овдје: искористимо безвизни режим и извезимо сами себе, да не бисмо сметали онима који раде и знају да раде то што нам раде.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор