Шеранић: Фокусираћу се на увођење научноистраживачког рада у привреду

За развој науке у технологије у Републици Српској ресорно министарство је током претходне четири године издвојило више од шест милиона КМ, док је посредством Фонда "Др Милан Јелић" од 2007. године за подршку младим талентованим људима уложено око 10 милиона КМ, истиче министар Ален Шеранић.

четвртак, септембар 13, 2018 / 11:10

Министар науке и технологије Републике Српске Ален Шеранић изјавио је да је приоритет у раду Министарства стварање услова за унапређење науке кроз повећање квалитета научноистраживачког рада, подизање нивоа сарадње науке и привреде, те подршка младим талентованим истраживачима.

"Начин да то остваримо јесте реализација идеје `Пет И`, чији концепт садржи правце у којима наука треба да се развија, а то су – институционалност, интернационализација, интердисциплинарност, изврсност и иновативност", рекао је Шеранић у интервјуу Срни.

Он је појаснио да је потребно институционализовати науку како би била што квалитетнија и ефикаснија, прије свега кроз јасан законски плански оквир.

"Када је ријеч о интернационализацији науке, неопходно је да наука Српске буде видљива у дијелу европског истраживачког простора, а то значи повезивање са европским фондовима, који би могли да буду извор финансирања научноистраживачког рада, те видљивост наших истраживача на листама одређених база међународних часописа", истакао је Шеранић.

Он је навео да се сегмент интердисциплинарности науке односи на то да научне и стручне дисциплине треба да буду повезане како би била створена мултидисциплинарна наука, која ће кроз један пројекат допринијети у више различитих сфера.

"Изврсност подразумијева највредније и најталентованије младе људе које треба у сваком случају подржати, као и њихове активности, како би били модел за наше будуће генерације", указао је Шеранић.

Иновативност, истиче ресорни министар, произилази из претходна четири сегмента, а односи се на нова рјешења као што је унапређење сарадње привреде и науке у Републици Српској.

Он је оцијенио да та повезаност привреде и науке у овом тренутку није изражена јер у Српској компаније имају карактер малих и средњих предузећа, која као таква немају средстава за улагања у истраживање, већ се баве производним циклусом.

"У привреди нема научноистраживачког рада, а са друге стране имамо универзитете и институте чији је научноистраживачки рад усмјерен ка одређеним потребама, као што је напредовање каријере истраживача", каже Шеранић.

Он је напоменуо да је план да ове двије области буду спојене. "То ће бити фокус мојих активности у наредном периоду, гдје ћемо имати низ састанака са привредницима и представницима појединих факултета како бисмо видјели чим то факултети располажу, а који су проблеми привреде, те да видимо како можемо спојити неколико модела који ће бити примјери добре праксе", рекао је Шеранић.

Он сматра и да је потребно мапирати научноистраживачки рад у Републици Српској, односно сагледати које су теме од интереса за научноистраживачку заједницу и колико оне могу да имају одјека у развоју привреде.

"На тај начин бисмо покушали да заинтересујемо привреду да заједно са нама финансира одређене активност у сегменту научних истраживања", наводи Шеранић.

Према његовим ријечима, значајну улогу у томе би имао и фонд за науку у иновације, чије би оснивање омогућило да се у њега сливају средства из различитих извора како буџетских и међународних, тако и из привреде.

Шеранић је рекао да је идеја о оснивању овог фонда тек у зачетку, те да је именована радна група за припрему елабората.

"Потребно је да видимо које су измјене и допуне потребне у законској и подзаконској регулативи, те шта то подразумијева у смислу финансирања, као и шта би требало да буде резултат тог фонда", навео је Шеранић, напомињући да је за развој науке и технологије Министарство током претходне четири године издвојило више од шест милиона КМ, заједно са још отвореним конкурсима за текућу годину.

Када је ријеч о стварању предуслова да до изражаја дођу млади талентовани истраживачи, Шеранић је појаснио да је план ресорног министарства да у Српској покрене нешто слично Истраживачкој станици "Петница" у Србији.

"Ту би се његовали таленти, од оних најмлађих, али и створили услови да дјеца могу да `опипају` науку, како би процијенила да ли имају афинитета за научни рад", рекао је Шеранић.

Он је напоменуо да Министарство науке и технологије већ 10 година путем Фонда "Др Милан Јелић" пружа подршку младима, који се доказују талентом и радом.

"Резултати те подршке су видљиви. Један од резултата је и тај што универзитетима омогућавамо да кроз препознавање те изврсности дођу до квалитетног научно-наставног кадра", рекао је Шеранић, наводећи да је од оснивања Фонда, 2007. године, за више од 2.000 стипендиста уложено око 10 милиона КМ.

Говорећи о раду Иновационог центра у Бањалуци, Шеранић је напоменуо да је план да се модел овог центра рашири и у друге локалне заједнице како би и оне кроз стартап центре покретале и реализовале идеје младих.

"Тренутно нам је у плану да оснујемо иновациони стартап центар у Зворнику, за шта смо добили и подршку Владе Србије. Тамо имамо Технолошки факултет Универзитета у Источном Сарајеву, те би оснивање тог центра подразумијевало да му Инвациони центар у Бањалуци буде ментор", навео је Шеранић.

Разговарала: Ана БЕНЦУН



Оставите одговор