Семберија: Суше се воћњаци, уништиле их поплаве

Воћњак јабука, површине око 2,5 хектара, власништво Жарка(69) и његовог сина Горана Живковића из Остојићева потпуно је уништен након мајских поплава. Овогодишњи род је пропао, а воћке су се у међувремену осушиле.

Процијењена штета, само изгубљеног рода у овој години, износи око 57.000 КМ. Међутим, штета због уништеног воћњака, највећег у овом дијелу Семберије, практично је непроцјењива, јер уколико Живковићи одлуче да подигну нови воћњак, треба да прође најмање пет година да би поново могли очекивати род јабуке.

Жарко каже да је штета на воћњаку тотална, јер стабла треба вадити и чистити земљиште за припрему нове садње.

„Вода је на овом подручју била висока око два и по метра. Око четири хиљаде стабала је осушено, од чега око 1.000 стабала старости једанаест година, око хиљаду стабала старих осам и 2.000 стабала старости око шест година“, каже Жарко Живковић.

Био је то релативно млад воћњак, у пуној снази. У изградњу хладњаче Живковићи су инвестирали око 60.000 КМ. Набавили су десетак прикључних машина које сада ничему не служе. Жарко каже, могу у све то сада „само гледати и плакати“, а својевремено су по седам – осам тона јабуке седмично пласирао на сарајевско тржиште и на бијељинску пијацу.

Имали су Живковићи у уништеном воћњаку четири сорте јабука, „златни делишес“, „идаред“, „јонаголд“ и „Граннy Смит“. Кажу да су им поплаве причиниле непроцјењиву штету, јер када би сабрали све оно што су изгубили у поплавама, од ствари у кући, житарице, јабуке и друге вриједне ствари, слободно би могли рећи да штета на њиховом имању износи и до милион марака.

Још један мањи воћњак на имању Живковића, под шљивом, око петсто стабала, такође се осушио. Живковићи кажу да им само за вађење сасушених стабала и чишћење парцела треба око 30.000 КМ.

Никакву надокнаду штете за уништени воћњак још увијек нису добили. Имају обећање од Министарства пољопривреде, али још увијек чекају републичку комисију која треба да утврди размјере ове штете. За подизање новог воћњака треба обезбиједити огромна средства, почевши од садница, стубова, система за наводњавање. Планирали су били и стављање заштитних мрежа, али их је мајска поплава и у томе предухитрила.

Воћњак породице Живковић био је по површини један од највећих воћњака јабуке у овом дијелу Семберије. Ништа боље нису прошли ни власници мањих воћњака, као што је Јовица Перић из Остојићева, коме је уништено око хектар воћњака, Љубомир Кандић, који је имао воћњак на површини од пола хектара, Миливоје Кандић, који је имао засаде љешњака и крушке. Сви они очекују било какву помоћ од надлежних градских и републичких институција.