Седмица хефте: ГОРИ ВАТРА (GORI VATRA)

Филм је лош и без међунационалних стандарда. Режија невјешта, а прича школски примјер просјачки ангажоване умјетности.

уторак, новембар 1, 2011 / 07:42

Толико пренаглашене, у циљу приказивања што биједније ситуације у општини Тешањ, да је то одвратно. Без обзира што филм није предуг, трајање се осјећа. Углавном због композиционог састава преузетог из остварења типа Три карте за Холивуд, и лоше фузије црнохуморне комике, са дубоком трагедијом човјека који заракијан прича с мртвим сином.

Крај се већ наслућује помињањем Клинтона. Неће изаћи из аутомобила, јер није Гори Ватра исто што и Контакт. Издвојити само тумачење лика дјевојке рахметли Аднана. Успјела је вјековно дуг зумирајући кадар, учинити недосадним.

Нема ни говора о помирљивом тону ка РС. (Сачувај нас Боже, овог квазибратства и јединства!!!). По основној поруци, исти је као и сви филмови из овоседмичне кухиње. Мада, признати се мора, много више нагиње ка Ничијој земљи, него ка Римејку. Мјешавина. Од првог идеја, од другог лоша и простачка изведба.

Срби су глупи и невјешти. Најмучнији је дио са препирком на међуентитетској линији, у шатор-кафани Љиљан.

Не препоручујем ни за избјегавање.

(Редитељ: Пјер Жалица; Улоге: Енис Беслагић, Богдан Диклић, Јасна Жалица)



0 КОМЕНТАРА

  1. Mislim da svi filmovi koje je „sarajevska filmska škola“ odradila poslije rata za osnovni cilj imaju da prikažu Srbe uglavnom kao divljake, varvare i australopitekuse. Najskrnaviji prizor koji sam vidio na jednom od njihovih „filmskih ostvarenja“ je u stvari po meni kulminacija „umjetničke“ zaostalosti i nemoći, naime, radi se o tome da divlji Srbi u nekom svom divljačkom selu imaju divljeg sveštenika kome su amputirane obje noge, pa su mu napravili željezničku prugu kako bi se spustio sa nekog brda u selo koje je pritom „zamašćeno“ svinjskim glavama sa sve jabukama, alkoholom, turbo-folkom i bradatim vojnicima koji neprekidno pucaju, što u principu zaista stvara jednu sasvim nerealnu sliku i ostavlja utisak kao da smo iz perioda divljaštva počeli ulaziti u precivilizacijski period (s tim što mi nije jasno kako su u tu eru ukomponovali željezničku prugu, sintetičke zvuke turbo folka i hrišćanskog sveštenika ali to već nije ni bitno). Međutim, sve to treba staviti na stranu iz jednog sasvim prostog razloga: pa zar o TURBO FOLK filmovima i kvazi-umjetnosti uopšte treba raspravljati? Nešto se ne sjećam da sam u nekom od tih filmova počevši od „oskarovskog“ pa do ovog „tešanjskog“ vidio i jednog vehabiju ili pak mudžahedina, jer valjda ta ratna tematika koja se prikazuje po Evropi treba toj istoj Evropi da prikaže neke bradate čike sa kratkim pantolonama koji vole da zapucaju i da na arapskom jeziku uzvikuju neke rečenice od kojih se svaki evropljanin naježi, međutim svjedoci smo da takvih „finesa“ na federacijskom filmu nema, kao da se veličanstveni reditelji stide nekih momenata iz svoje nacionalne kulture ili kao da ne žele da prikažu da scene iz Afro-Azije sada postoje i u srcu Evrope. Svako ko išta zna o filmu vidjeće da njihova ostvarenja nemaju baš neku realnu umjetničku vrijednost, još ako publika bar malo poznaju istoriju onda će prebaciti kanal i vjerovatno vrijeme potrošiti na nekim životnijim pričama… No, meni je mnogo interesantnije to što se kod nas ne radi apsolutno ništa, velike smo pare dali Srbijancima za neke njihove projekte u kojima su nas trebali predstaviti ali i oni su nas „bratski“ načepili, njihovim rediteljima je zanimljiv isključivo profit pa su često znali da se poigraju sa ljudima i njihovim sudminama – treba se sjetiti šta se sve događalo oko rugla od filma Lepa sela lepo gore… Ali opet treba gledati odakle sve to dolazi, ja Srbiju doživljavam kao zemlju u kojoj se određene prirodne jezičke promjene još uvijek u svim regionima nisu odigrale pa se malo „brkamo s padeži“, kao zemlju koja kiminalce nameće kao ljude na koje se trebamo ugledati itd… Da ne dužim više… Pozdrav svima!

  2. Хвала на исцрпном коментару, који је неуобичајено аргументован и без непотребног говора мржње. На Фронталу се трудимо тако да пишемо и размишљамо, дакле чињенично и без приземних емоција, што ови филмови, барем према ставу већине у Српској, немају нити су намјеравали да његују.

    Сви који тако желе да се изражавају, слободни су да се јаве редакцији на [email protected] и пошаљу своје текстове. Нисмо у могућности да понудимо накнаду, јер заиста није лако бити неодговарајући било којој страни.

    Претпостављамо да је филм у којем говорите о попу ГО ВЕСТ:
    http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=1967

    А о односу Србије и њене кинематографије можете више прочитати пратећи ову повезницу:
    http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=173

  3. Није само „турнеја“ трули београдски шунд и најотровнија, најпрљавија пљувачина српског народа, тек треба замислити „параду“, „шишање“, „пад у рај“… кад то све узмеш у обзир, онда и Тановићеву „ничију земљу“ и овај филм „гори ватра“ можеш спокојно одгледати.:(

Оставите одговор