СДС: Ребалансом се верификује пад кључних буџетских прихода

У току ове седмице пред посланицима Народне Скупштине Републике Српске ће се наћи Ребаланс буџета за 2013. годину.

Овај документ је упућен посланицима по хитном поступку у форми приједлога иако је Законом о буџетском систему Републике Српске предвиђено његово усвајање по истом поступку као за доношење буџета. Пошто је буџет један од најважнијих докумената који усваја Народна Скупштина неодговорно је размишљати о скраћеном поступку његовог усвајања и СДС осуђује такву праксу и поступке Владе РС.

Диктат Међународног монетарног фонда Законом о буџетском систему је предвиђено да се ребалансом врши усклађивање буџетских средстава и издатака на нижем, вишем или истом нивоу. То је једина законска одредба која дефинише основ израде ребаланса буџета.

Међутим, Влада РС у образложењу разлога израде Ребаланса на прво мјесто ставља обавезу која је преузета кроз преговоре са представницима ММФ. То је ’’услов који је Република Српска преузела на себе да испуни, а у циљу наставка кредитног аранжмана’’. Јасно, али чудно, да се овако важан документ ради по диктату кредитора. Такав основ не предвиђа Закон о буџетском систему.

Буџетски приходи иако је буџетски оквир остао непромјењен (1милијарда и 945 милиона КМ), извршене су озбиљне прерасподјеле и интервенције у односу на одобрени буџет. На приходовној страни буџета крупна промјена се десила на ставци примици за нефинансијску имовину и ту је планиран мањи приход ребалансом у износу од 45 милиона КМ (буџетом планирано 50 милиона КМ а Ребалансом 5 милиона КМ). Ради се о примицима по основу продаје неперспективне војне имовине.

Ребалансом се верификује пад наплате кључних буџетских прихода. Индиректни порези дозначени од УИО се планирају у мањем износу од 20,4 милиона КМ. Ако се зна да су ово најважнији буџетски приходи, учествују са 66 % у њиховој структури, тад нам постаје и јасније због чега Влада касни са приједлогом овог документа и због чега се за његово усвајање тражи хитна процедура. Планиран је и пад наплате кључне ставке директних пореза, пореза на доходак од 2 милиона КМ.

Овакав пад кључних пореских прихода се планира надомјестити растом мање значајним и дугорочно неодрживим ставкама непореских прихода (раст од 53,8 милиона КМ, у овој ставци је очекивани прилив дивиденде од Електропреноса БиХ а.д.) и пореза на добит (раст од 18,3 милиона КМ).

Посебну осуду завређује намјера Владе РС да добит Електропреноса, уз сагласност федералних партнера, усмјери на крпљење буџетских рупа. Влада је потрошила средства од приватизације и очистила есцроw рачуне, природна богаства дала под концесије, досегла границе ино и домаћег задужења, преостало је да се додатна средства извлаче из малог броја јавних корпорација које остварују добит у пословању.

Такве одлуке ће, у кратком времену, довести до нестанка јавних корпорација које по завршним рачунима исказују позитивне резултате.

Велики проблем, на приходној страни ребалансираног буџета, је садржан и у расту дуга путем издавања хартија од вриједности у износу од 40 милиона КМ (Буџетом планиран износ од 66 милиона КМ а Ребалансом 106 милиона КМ). Ради се, углавном, о новчаним средствима прибављеним путем емисије трезорских записа на домаћем тржишту.

То су краткорочна средства која се прибављају по неповољнијим условима. Буџетски расходи – Пребацивање новца из једног у други џеп Суштина политике Ребаланса буџета, на расходној страни, се свела на пребацивање новца између корисника. Одузми једнима, додај другима. У овом пребацивању планираних финансијских средстава лошије су прошли буџетски корисници који су се рационалније понашали и боље планирали. Награђени су нерационални и неодговорни субјекти. То није добра порука за будуће понашање.

41 % буџетских прихода се планира издвојити за плате буџетских корисника. У ове сврхе је издвојено 656 милиона КМ. Друга по величини ставка, на расходној страни буџета, је отплатна рата дугова планирана у износу од 465 милиона КМ. Збиром ове двије ставке се добије износ од 1 милијарде 121 милиона КМ.

Ако су буџетски приходи, без ставки нових задуживања, планиран у укупном износу од 1 милијарде и 580 милиона КМ тада постаје јасно да су средства буџета намјењена платама бирократског апарата и отплати ранијих задужења. За друге ставке овдје нема мјеста и то је и разлог планираног смањења средстава у Ребалансу буџета за субвенције (смањење за 1,9 милион КМ), дознаке на име социјалне заштите (смањење за 16,2 милиона КМ), расходе по основу коришћења роба и услуга (смањење за 6,9 милиона КМ).

Ова смањења нису препрека Влади да се галантно разбацује средствима пореских обвезника путем разних поклона и донација и то је разлог планираног увећања средстава грантова од 3,8 милиона КМ. Упитно извршење ребалансираног буџета Иако се Ребаланс буџета планира на крају ове године са сигурношћу можемо процјенти одступање у његовој реализацији. Тешкоће и пад у наплати најважнијих прихода у 10 мјесеци ове године ће се наставити и у наредна два мјесеца. Званични статистички подаци говоре о успоравању привредне активности у БиХ у последњем кварталу 2013. године.

Ако стање није било добро са наплатом прихода у претходном периоду, кад су најважнији економски индикатори показивали позитивни тренд, онда је јасно да се ситуација неће побољшати у ИВ кварталу кад ови индикатори показују негативни тренд. На крају можемо констатовати да ће стварно извршење буџета и буџетска потрошња бити значајно већа од остварени буџетских прихода и Ребалансом одобрених средстава. Нацрт буџета за 2014. годину-радна верзија Влада РС је објавила радну верзију нацрта буџета за 2014. годину.Законом о буџетском систему РС је предвиђено да се Народна Шкупштина РС о нацрту овог документа изјашњава до 15. новембра, а приједлог и његово усвајање треба извршити до 15 децембра. Овдје се суочавамо са кашњењем и непоштовањем законских одредби. До сада смо се увјерили да поштовање закона није јача страна Владе РС.

Вјероватно ћемо се и код овог документа суочити са хитном процедуром. Хитност процедура говори о постојању великих проблема у јавним финансијама и функционисању извршне власти.

Буџетски приходи се планирају на овогодишњем нивоу уз раст буџетских расхода од 3 %. Јасно, то је немогућа мисија. На расходној страни треба додати и отплатну рату дуга од планираних 487 милиона КМ (та рата у 2013. години је 465 милиона КМ). Покриће овог раскорака између прихода и расхода неће помоћи ни планирано ново задужење у износу од 290 милиона КМ (овогодишњо задужење је 279 милиона КМ). Нема те математике која ће уравнотежити ове износе. Зато смо сигурни да је намјера предлагача добацити са овим обрачуном до краја септембра, тад на отплату долази већи износ спољног дуга, а ту су и избори, а након избора ове проблеме ће рјешавати неко други. Неодговорно да неодговорније не може бити.