СДС о пољопривреди: Оставка министра и нова стратегија
Српска демократска странкa представила је на данашњој конференцији за новинаре, у оквиру промоције нове политике СДС, документ о ситуацији у пољопривреди с приједлогом мјера. Министар пољопривреде, шумарства и водопровреде РС, Милован Миловановић треба да поднесе оставку, а Република Српска треба нову стратегију о пољопривреди, јер до 2015. године – када би се требали видјети резултати […]
Српска демократска странкa представила је на данашњој конференцији за новинаре, у оквиру промоције нове политике СДС, документ о ситуацији у пољопривреди с приједлогом мјера.
Министар пољопривреде, шумарства и водопровреде РС, Милован Миловановић треба да поднесе оставку, а Република Српска треба нову стратегију о пољопривреди, јер до 2015. године – када би се требали видјети резултати садашње стратегије – наше пољопривреде можда неће ни бити, поручили су у име СДС, посланици Лазар Маркић и Миладин Стaнић, те Синиша Гатарић и Горан Бошњак на данашњој конференцији за медије.
Новом стратегијом о пољопривреди, коју предлаже СДС, ова дјелатност би била проглашена примарном граном. У оквиру ње, реформисале би се сви основне активност на којима почива наша пољопривреда.
Стратегија предвиђа издвајање 10 одсто из буџета за пољопривредну производњу, прехрамбено-прерађивачку индустрију и рурални развој. Документ има 11 тачака које представљају мјере за побољшање ситуације у пољопривреди.
СДС је укратко представио неке
Према Стратегији о развоју пољопривреде РС од 2006.-2015. године која је тренутно на снази за ову област Влада РС би требало да издваја 8 одсто буџета што је 128 милиона КМ, али ово се не поштује, па се за пољопривреду издваја 60 милиона.
Српској треба закон о подстицајума, а не правилник, како је то сада уређено. Тим законом спријечило би се додјељивање подстицаја на основу "дневне политике", па тако данас имамо неограничене подстицаје у мљекарству и воћарству – а разлог томе нам је свима знан – рекао је Синиша Гатарић.
Потребно је спровести ревизију додијељених концесија на природним ресурсима, те других видова додјеле на коришћење истих.
Заштита пољопривреде од елементарних непогода показала се, у случају недавних поплава као никаква, а према овој стратегији, треба дјеловату прије свега превентивним мјерама – изградња система за наводњавање и одводњавање, утврђивање ријечних насипа, јачање противградне заштите.
Даље, наводи се да је укрупњавање посједа неопходно у данашњем систему производње хране – а као реалан циљ треба поставити да до 2020. године има најмање 5 одсто газдинстава са посједом од 20 и више хектара или као средњорочни помак – 5.000 газдинстава са најмање 100.000 хектара пољопривредних површина.
Затварање циклуса производење би се, између осталог, постигло организовањем произвођача истих примарних производа у привредна друштва како би удруживањем властитих средстава изградили прерађивачки капацитет за своје производе. Остваривање свих наведених циљева створили би се услови за стварање тржишних вишкова односно повећање извоза.
На деветом мјесту стратегије је Измјена закона о шумама, која прије свега предвиђа да од шимаства користи има становништво и заједница на чијој се територији шума налази. Предлаже се, дакле, децентрализација и враћање овлаштења на ниво шумских газдинстава. СДС предлаже и укидање Агенције за шуме јер није испунила очекивања ефикасног управљања ресурсима.
Десета ставка наставља да се бави шумама, тачније начином газдовања. КОнцесија, кажу у СДС, не долази у обзир јер се добро зна однос бизнисмена блиских власти према државној имовини у оваквој превно уређеној држави.
"Нема никаквог разлогфа да РС не располаже својим природним ресурсима, да њима газдује, да има своје путеве, воду шуму и животну средину".
Незаобилазно је било спомињање фамозне фирме "Форест био енерџи", којој према концесионом уговоруи РС мора испоручивати 400 хиљада кубних метара дрвне масе сваке године у наредних десет година, чиме су се Шуме РС обавезале да план сјече буде у складу са потребам ове компаније, а све ово може имате тешке посљедице на шумске ресурсе.
На крају, поред оставке министра, СДС је позвао и на преиспитивање свих сумњивих набавки и утврђивање одговорности оних који су проводили сумњиве послове.
ЦРТИЦЕ
Према ријечима Лазара Маркића, у Републици Српској постоји 1 хектар плодне земље по стновнику – чиме се мало ко може похвалити.
…
Миладин Станић је непоменуо и чињеницу да пољопривредници избјегавају систем ПДВ, а пошто је већина пољопривредног земљишта у Српској – то је само у корист наше штете.
…
Концесије за експлоатацију камена и шљунка се дају неконтролисано па имамо појаву експлоатације шљунка на пољопривредном земљишту (Нова Топола – парцела 100 хектара која је у систему наводњавања)
O zdravstvu ne znam ništa – pa nisam ništa ni pisao. O poljoprivredi pomalo razmišljam. Na sajtu SDSa ne nađoh cjelovit dokument, kontam da će ga brzo postavit. Ne bih da komentarišem na osnovu ovih novinarskih fragmenata. Evo preporuka SDSovcima da što prije postave na svoj sajt svoju poljoprivrednu analizu.
Ко је потписао овај накардни концесиони уговор са „форест био енерџи“ са обавезом 400 хиљада кубних метара дрвне масе!?
Који су то лудаци? Позатварајте домаће дрвопрерађиваче, а њима ћете учинити на вољу, јер су се већ прилично опарили од тог бизниса да их савршено боли патка, што ће хиљаде њихових радника остати без посла!?
А на све то одједном напрасно министар купусар, изјављује како се повећала крађа дрвних сортимената у РС у односу на неку прошлу годину!?
Како сте то дозволили министре? Гдје су пропусти и одговорност?
а сад оно што је најважније та крађа нити је повећана нити је значајна уопште, већ је то параван за криминал у том предузећу, које је коза ностра нашег времена, погледам око себе, нема шумара да је краће од годину дана униформисан, а већ је подигао кућу на три спрата, са централним гријањем и италијанским плочицама…па јбм миша министре, из вашег џепа вире украдене паре!
„forest bio enerdži“
– za koga?
– Za tita!
– za koga?
– Za partiju!!!
– protiv koga ćemo?
– Protiv neprijatelja!
– kojeg neprijatelja?
-Stočnog naroda koji nikako da prizna da mu je bolje!!!!!!
– Ua stoko!!!!! j…. vam nanu naninu!
Nema ništa novo na sajtu SDSa. Nema veze…
Nedostaje mi ovde konkretnih prijedloga koji nisu puki populizam i koji mogu dati konkretne rezultate. Klasičan populizam je povećanje izdvajanja iz budžeta. Budžeti nam prazni, deficiti se nagomilavaju, zadužujemo se po fantastično nepovoljnim uslovima, nema naznaka da će se stvari promijeniti u skorije vrijeme a SDS bi te preskupe pare kojima popunjavamo rupe – usmjerio u poljoprivredu. Neozbiljno ali eto – možda se neko primi na tu šuplju priču. Kao kad je Šešelj planirao prodavati slike i sa tim kapitalom odpočeti novi investicioni ciklus.
Priča o podsticajima u poljoprivredi je izuzetno ozbiljna i podrazumijeva jako puno matematike. Ja toga ne vidjeh. Vidjeh samo kukanje što te matematike nema ni u vlasti već se pare iz podsticaja krčme po burazerskoj liniji. Ako već neko nešto ima protiv te burazorske linije, onda treba uzeti digitron u šake i lijepo izračunat koliko smo izgubili što podstičemo voćarstvo i proizvodnju mlijeka. Nema ni toga.
Elem, nema ni nepopularnih a neophodnih mijera. Ako nečega kod nas ima i ako nečega ne fali onda je to nerad. Krajnje je vrijeme da se nerad oporezuje. Svaka neobrađena i zarasla njiva treba postati predmet oporezivanja. Nema nam druge. Umjesto što se oporezuje rad, treba početi oprezivati nerad. Siš’o si u grad, na selu ti ostalo neuzorano, nepokošeno i zaraslo – ima da platiš ili da tu zemlju daš nekom u zakup. Lako ćemo doći u situaciju u kojoj će taj zakup na određeno vrieme biti besplatan ili čak da se zakupcima daje određena naknada, koja će biti manja od poreza na neobrađeno zemljište. Eto podsticaja poljoprivrednicima, eto ukrupnjapavanja posjeda.
Ova priča kako se poljoprivrednici trabaju udruživati i graditi prerađivačke kapacitete mi je također šuplja. Prerađivačka industrija podrazumijeva znanja i kapital. Naši seljaci toga nemaju. Bolje je da je predloženo organizovanje modernih tržnica i usklađivanje ponude i tražnje za poljoprivrednim proizvodima. Jedna savremena pijaca u Lijevču, jedna u Semberiji, jedna u Hercegovini… njihova uloga bi bila – eliminisati bahate nakupce i proizvodnju i otkup učiniti koliko toliko sigurnijom. Nekidan gledam kako tu funkcioniše u Poljskoj, milina Božija. Takvi projekti se lako nakače na EU fondove.
SDS ni riječi o tome. Budžet EU mahom ide na poljoprivredu. 40% svih tih evropskih para ide seljacima. Tako na primjer, kada kupim slaninu iz Prnjavora (od onog SDSovca Vasića) na njoj ogroman pečat veterinara iz ‘Olandije – NL preko pola slanine…
… ima toga koliko hoćeš.
A gdje je pomen o uvoznim poljoprivrednim proizvodima koji su konkurencija našim. Voće i povrće podlegnu carini (niskoj) i PDV-u na granici a onda odu na kvantaš samo tako bez obračuna PDV na fazu veleprodaje i maloprodaje. Normalno je da onda poraste konkurentnost uvoznih proizvoda. 😛
1978,
Мени је интересантно како нико не излази са програмом опоравка села, активности министарства пољопривреде су једна прича, а права пољопривреда и произвођачи су нешто сасвим друго.
Ако постоји намјера да се људи врате одакле су „сишли“, онда мора постојати и програм како то одрадити, а не само мотку у шаке и протјерати људе одакле их је иста та мотка и отјерала!? Кад боље погледамо, осим Посавине, Семберије и Лијевча, све остало је пасива тешка и тамо села не могу да опстану, ја ово што гледам око Сарајева, Пала, Романије,..ако неко није везао неки посао са селом да ради у неком јавном или приватном предузећу а живи на селу пропо је, дефинитивно.
Индивидуално се не могу одржати без обзира шта производили, јер не постоји ништа у држави што би им омогућило пословање и откуп вишка производа. Не постоје фондови на које би могли подносити апликације, а ево ти призиваш стално те ЕУ фондове, што мислиш они су глупи па ће давати нама за субвенционисање пољопривреде, да будемо конкурентни њиховим фармерима и да им преузимамо тржишта, а наши ће наше паре мудро да пласирају преко кумовских линија?
Нема од тога ништа. Ко први осмисли фондове за покретање пољопривреде без оних предизборно политичких превара додиковског типа „имт трактор за 1000 евра“, и право на аплицирање на тај фонд да имају сви који се озбиљно баве пољопривредом, са никаквом или 1% каматом, јер банке ће извући свој профит кроз орочени депозит од стране државе, тако да немају шта тражити од корисника. Уз то држава да обезбједи уговорима са прерађивачима, хладњачама, месним индустријама, тржним центрима и свима који имају намјеру да послују у РС стриктна обавеза заступљеност са 50% домаћих производа.
Тек тада можемо узети за озбиљно ту намјеру да се оспособи село у РС, а до тада далеко је сунце.