СДС између Вукотиног крунисања и унутарстраначких избора

Крајем ове седмице, коначно смо изашли из фазе наставка дуалистичког заоштравања. Са негирања изборног процеса у цјелини, пошли смо ка формирању власти и очекиваних превирања у другој странци по снази у Српској.

понедељак, октобар 29, 2018 / 16:20

Све послије ових избора у Српској, виђено је већ раније након сличних резултата. Једино су овај пут биле неуобичајено оштре изјаве опозиционих првака о изборној крађи. Врло запаљиво, те без икаквог отклона у смислу шта општедруштвено значи када се, због унутарстраначких потреба, негира демократски процес у цјелини. То је било истински неозбиљно, али сада је прошло.

Зашто неозбиљно? Зато што се од ноћи 07.10.2018. године, почело спочитавати ствари које су стваран проблем, али које су исто тако постојале и прије уласка у изборну трку. Проблем бирачих спискова, броја бирача и листића, надзора над бирачким одборима, начина пребројавања и самог гласања, злоупотребе државних ресурса у страначке сврхе… све је то постојало и прије изборне кампање.

Не једном, а посебно на Фронтал.СРБ, упозоравано је да се без рјешавања и стављања под законску контролу државних медија, прије свега Срне и РТРС, опозициони Савез за побједу поново упушта у авантуру, која има прилично предвидљив исход.

Но, опозиција је свеједно ушла у изборну трку (опет) неприпремљена да одговори на старе изазове, али (опет) невјероватно оптимистична у јавном иступу. Просто зато, јер смо овај пут као новитет имали први истински политички ријалити програм. Оно што је, пак, до сада било без преседана, јесте постизборни одлазак Вукоте Говедарице на Трг Крајине у столном граду Српске, гдје је дозволу за ријеч добио од политички небитног Давора Драгичевића.

Он га је дан раније у маниру вјерског вође прозвао да дође преузети мандат или да не долази више никад, те је сутрадан губитника избора ословио са „предсједниче“. То је био мучан призор, за све који се труде опозициону политику у Српској ипак доживљавати барем мало озбиљно.

Грешка у корацима: Ослањање на гробно, а не гласачко мјесто

Данас се јасно показује како је истицање у први план сада већ мистичног случаја губитка живота Давида Драгичевића, један од главних стратешких промашаја опозиционог блока. Прије свега у случају трке за предсједника Српске и члана Предсједништва БиХ, а из разлога немогућности да се контролише и у изборне сврхе каналише незадовољство које је и данас очигледно међу људима. Осим извођења на биралишта у Бањој Луци одређеног броја апстинената и оних који су се при гласању руководили више са „против“, него са „за“, у осталим изборним јединицама резултат био катастрофалан.

Управо због неопреза какву политичку подлогу шаљу нерационалне изјаве човјека у тешком психичком стању, масмедијски заведеног да је преломно битан за изборни процес, за који је више пута изјавио да га уопште „неће бити“. Не помаже ни што је то чињено уз нескривену ефбиховску логистику и агенду, те хистеричну реваншистичку дреку НВО-сектора који финансирају земље НАТО.

Реторичко ударање на симболе и неке од кључних државних прерогатива и тековина изборених у Отаџбинском рату, уз релативизацију саме Републике Српске, донијело је опозицији више штете него користи. Показало је да је „тиха већина“ била веома сумњичава на могућност да би и политичка опција која се ослања на такву врсту „дешавања народа“, могла да усвоји као програм све то што се могло чути у шестомјесечној предизборној кампањи, заснованој на гробном, а не гласачком мјесту.

Циљна група коју би активистички и гласачки можда и дотакла представа Правде за Давида, јесте она која у старту ни не размишља да гласа за странку као СДС, а за Вукоту Говедарицу је гласала искључиво као супротност владајућима. Од ове политичке реторике, која би се могла свести на предизборно: Ако ниси са нама, онда си са убицама! највише се окористила ПДП, а најмање користи је извукла управо СДС.

И док је ПДП јача него икад откако је изашла из републичке власти, те сада треба искључиво направити маркетиншки начин како да се без превелике срамоте и подсјећања, преузму освојени посланички мандати којих су се неки кандидати из Изборне јединице 3 одрекли испред тотема песнице, СДС полако све више тоне у нову унутарстраначку кризу.

Куда иде СДС?

Једино је сигурно да ће СДС као политичко предузеће наставити да постоји. Сигурно је и да је тренутно на снази процес превирања међу чланством, којем је 17.10.2018. године и састанка са члановима Предсједништва СДС, Вукота обећао да ће поднијети оставку „ако се докаже да сам стварно изгубио“.

То је сасвим интерна ствар СДС. Само њени чланови, већином гласова, треба да утврде да ли је Говедарица учинио све шта је могао у предметним околностима, или треба уступити мјесто неком другом. То да ли је „стварно изгубио“ већ није. То се тиче свих нас, и ако јесте, од њега се као вође једне велике странке, очекује да честита побједницима. У странци пак самој, у поређењу са Младеном Босићем рецимо, има још кредита за губитак избора. Такође, у односу на Босића, Вукота је одмах преузео одговорност и са мјеста предсједника странке се кандидовао за предсједника Српске. Тако нешто Босић није урадио читаву деценију.

Но, предсједник СДС је борбу за побједу свог политичког програма унутар странке, почео на најгори могући начин и баш у Босићевој традицији. Новим предсједничким искључењем из странке, и то Костадина Васића. Новинари су доцније примјетили Васића у кафани са предсједником Уједињене Српске и такође бившим чланом СДС – Ненадом Стевандићем, те би овај таблоидни детаљ јучерашњег дана могао бити и најбољи показатељ у каквим условима ће СДС одлучивати о наставку свог пута. Не само у смислу да ли ће се изнова поцијепати или колико, већ у смислу да се „својим јадом забави“ на начин да се овом странком баве сви. Много више од чланства самог.

Управо зато што СДС и остатак опозиционог Савеза за побједу нису ишли на добијање предизборне битке, гдје би ријешили (макар уз помоћ пиштаљки) сасвим неравноправну позицију у коју их ставља злоупотреба РТРС и других државних полуга, сада ће међусобне несугласице рјешавати на очиглед јавности. Прије свега максималним наглашавањем подјеле унутар највеће опозиционе, а изборним резултатом и даље друге странке по снази у Српској. Најчешће тамо гдје она ни не постоји, или гдје уопште није толико велика. Ситну пукотину сујета локалних моћника и страначких поглавица, нестрпљивих да се одлучи хоће ли их у власти бити, врло брзо и врло лако се кроз медије претвори у провалију.

Чека нас спиновање, којем је циљ окретање главе СДС за 360 степени, да би СНСД некако намакао комотну већину и за власт у Сарајстанској котлини. А све то за паре пореских обвезника.

Спин број један: „Извор“ тврди да протесте пред СДС организује Говедарицин рођак из Новог Сада

Припадници Јединице за подршку МУП РС вечерас су у Бањој Луци легитимисали више лица која су се окупила испред просторија Српске демократске странке гдје се одржава сједница Главног одбора странке, јавља дописник Срне.

Том приликом претресено је више возила која су паркирана у непосредној близини.

Сједница Главног одбора СДС-а је у току, а по њеном завршетку очекују се изјаве за новинаре.

„Вечерње новости“ раније су јавиле да се испред страначких просторија у Бањој Луци налази група симпатизера СДС-а, а да су једну већу групу довели људи блиски Дејану Сљепчевићу из Новог Сада, који је финансијер СДС и рођак предсједника СДС, Вукоте Говедарице.

Исти извор наводи да се Сљепчевић налази преко пута зграде у којој се налазе просторије СДС, те да је допутовао у Бању Луку заједно са групом од двадесетак момака и да се претпоставља да су неки од њих наоружани.

Спин број два: Јеринић тражи одговорност губитника из врха странке

Члан Главног одбора СДС Борис Јеринић изјавио је да су представници ове странке из Добоја напустили сједницу Главног одбора у Бањалуци, јер је изостала дискусија о сарадњи са другим странкама послије избора, те је критикован добојски СДС умјесто дискусије о одговорности страначког руководства за најлошији изборни резултат у историји.

„СДС Добој је побједник избора. Очигледно у СДС-у мораш бити губитник, па да те поштују, јер они који годинама побјеђују на изборима, а то је СДС у Добоју, немају право да изнесу мишљење“, рекао је Јеринић за „Вечерње новости“.

„Вечерње“ пишу да се на сједници Главног одбора, која траје од 12.30 часова, још није гласало ни по једној тачки дневног реда, што иде на руку предсједнику странке Вукоти Говедарици који сада вјероватно има већину гласова у Главном одбору за доношење најбитнијих одлука.

Према незваничним информација, на сједници Главног одбора СДС-а очекују се и санкције према одборима у Зворнику и Сокоцу.

Шта врти Вукота?

Предсједник Српске демократске странке спинује причу са којом је и кренуо у постизборни период, истучући да Главни одбор СДС није разговарао о евентуалној коалицији са СНСД, јер „није добио никакву понуду за преговоре о формирању власти“. Одмах одлажући сваку причу о формирању власти, одлаже се и расправа о резултатима избора.

Оваква Говедарицина стратегија је и више него очекивана. Истини за вољу, он тренутно и нема могућност за неки шири маневарски простор, пошто је већ крајње извјесно да истекао рок за усмјеравање страначке пажње ка жалбама спрам ЦИК, које је договорено на предсједништву раније, када је пало и обећање о оставци. Оставци која се може трајно проблематизовати продужењем непризнавања изборног резултата, што је једина ствар, а то смо већ рекли, која мора занимати и остатак Српске, не само чланове СДС.

„Главни одбор доставио је бројне доказе Централној изборној комисији БиХ о изборним преварама, озбиљно документујући да изборни процес није био демократски. ЦИК је одбио све наше захтјеве, али Главни одбор даје подршку руководству СДС да надлежним институцијама у даљем поступку упути одговарајуће жалбе и приговоре. Инсистираћемо на поновном бројању гласачких листића на свим бирачким мјестима, са посебним освртом на фалсификоване и неважеће листиће“, дотакао се Говедарица ове теме коју још покушава држати као централну, без обзира што је интерес јавности већ одавно спласнуо.

Друга фаза унутарстраначке борбе у СДС

Но, јуче Вукота излази и са конкретнијим ставом да „Главни одбор даје пуно повјерење предсједнику СДС да ради на јединству странке, као и страначком Предсједништву да оптимално позиционира СДС водећи рачуна о изборној платформи, начелима и програмским принципима странке“.

Ово у преводу значи да је Говедарица изашао из фазе идентификације својих савезника и опонената у СДС, те да ће ићи на тражење подршке бојкоту позива у власт од стране највиших страначких првака СНСД, који тако успут праве нервозним ДНС и отупљују им оштрицу при тражењу поштовања предизборног коалиционог споразума, по којем им припада мјесто премијера. Јучерашњој конференцији за новинаре присуствовали су високи страначки функционери Немања Васић, Александра Пандуревић и Милован Бјелица, али нису давали изјаве.

Занимљиво је да Говедарица изјаву коју је дао Јеринић, није наградио иксључењем из странке као у случају Костадина Васића, пошто је очигледно да се страначка организација у Добоју не да тако лако распустити и замијенити слањем е-поште на адресу страначког одбора, што је Вукота примјењивао у периоду своје консолидације на мјесту предсједника странке. Умјесто тога је поручио да ће „као предсједник странке који изражава политичко јединство разговарати са њима“.

Говедарица (у незнању) предсједник до 2019. године

Дакле, у другој фази Вукотине борбе која је тек почела, а циљ јој је да задржи дизгине унутар СДС, централно мјесто заузимаће најава одређених дешавања, одлука и радњи у страначкој администрацији, без саопштавања јасних рокова. Тако Вукота обзнањује да је добио мандат од чланова Главног одбора да оформи тим који ће бити задужен за анализу изборног резултата, а да ће „по завршетку анализе“ на првој сједници Главног одбора, она бити разматрана.

Једино конкретно што је Вукота јуче рекао, јесте такође најава. Од свих могућих рокова, он каже да ће у децембру бити донесена одлука о расписивању унутарстраначких избора у СДС. Не и када у децембру, и за када у наредној години. До тада, Вукота се нада да ће огорчење поразом јењати, те се позиције искристалисати, што ће настојати да искористи за успоставу какве-такве контроле унутар странке. Што ће бити јако тешко, јер они који желе да уђу у власт нису вољни толико чекати. До тада, Говедарица ће морати да одговара на јасне критике Јеринића и онога о чему је желио да разговара, реченицама у којим није обавјештен: „Не знам праве разлоге, али ће ћу ових дана разговарати са њима“, каже предсједник СДС.

И на други наметнути спин, чињенице да се испред странке окупљају демонстранти са транспарентима подршке Говедарици, које легитимише полиција и претреса им кола, Говедарица опет није информисан. Каже „не зна шта се десило, али да је је у посљедње вријеме посебан фокус јавности стављен на СДС“.

У свему овоме, већина учесника у процесу ће се потрудити да заборави како је Говедарица изјавио да је добио мандат да разговара са другим странкама „водећи рачуна о изборној платформи, начелима и програмским принципима странке“.

Управо то је оно најзанимљивије!

Шта је политички програм СДС након деценије?

Какав је данас програм странке која је искључила својевремено Радована Караџића из чланства, а да његова кћерка Соња данас такође (пишући латиницом) заговара улазак у власт са СНСД? Програм странке би требао бити озбиљнији акт, од постизборних коалиција, које као и изјаву подпредсједнице НСРС Јовићевић-Караџић, спинују једне те исте Вечерње новости.

Мало политички писменији и са одсуством амнезије, сјећају се како је прије деценију, по губитку власти од стране СНСД, СДС своју политичку платформу нагласио као „Не у НАТО!„, затим изборним слоганом за локалне изборе „Боже правде„, указивао на срамни губитак националних симбола (грб, химна) у знамењима Српске, и то руком политике Милорада Додика. Говорило се и о националној издаји, уграђивањем арбитражне одлуке о Брчком (коју је Народна скупштина под вођством Пере Ђокића одбацила и никад није прихватила) у тзв Устав БиХ. У овој кампањи ове замјерке нисмо слушали, већ је опозиција на ову тему била нападно тиха, а посебно је то на брисани простор гурало СДС, од којег се то није очекивало још од избора 1998. године.

Да не причамо, како је СДС старија од Републике Српске…

Данас СНСД, који је предњачио у вучењу ка НАТО и у другом доласку на власт, од стављања Додика на црну листу САД јасно политички инсистира на СДС-овој: Не у НАТО! Уз нагли, вратоломни заокрет у ослањању на Русију, СНСД истиче још један новитет, а то је отворено обећавање да у овом мандату теже ка укидању ОХР. То раније прије нису смјели помислити, камоли изјавити. Данас Додик отворено и на нашој унутрашњеполитичкој естради крајње успјешно говори о свом залагању за независну Српску.

Криза деснице у Српској

У протеклих тринаест година на власти, СНСД је као љевичарска странка, потпуно преузела реторику и програмске циљеве десничарске СДС. То је јасно свима. И уз исте такве резултате: Импровизујуће одлуке, естрадно србовање, системско урушавање и потпуно одумирање националне идеје у Српској. Уз појам „масовна емиграција“, која ставља трајну тачку на све у претходној реченици.

СДС прво сада треба да објасни бирачима да ли је постала оно што је СНСД некад био? Међу првима да изнесе своје ставове везано за НАТО, ЕУ и Сарајевску чаршију. Од тога се баш бјежало у предизборној кампањи, а то је опет могло да традиционално гласачко тијело СДС окрене ка другима који заступају националну политику са десних позиција. При том се не мора нужно мислити на СНСД, већ на Уједињену Српску, рецимо.

Данас из СДС Стевандићу не могу, након освојених позиција под фирмом УС и на локалним и на општим изборима, рећи да је било шта украо од њих. Поготово ако се узму у обзир изјаве о суочавању са прошлошћу и „геноцидом у Сребреници“, те однос према амбасадорима земаља НАТО, које прије четири године непознати, а данас звијезда ефбиховских медија – Драган Мектић, упорно емитује посредством истих тих медија. Тачно то је Стевандић замјерао руководству СДС, као оправдање што је напустио Босића за предсједника и постао предсједник у својој странци. На томе колико је, усљед утишаног лидерства ка противљењу НАТО и унитаристичкој политици Сарајева СДС изгубила гласача од ДНС и СП, а колико од УС (аналогно са правцем одлива истакнутог чланства) требао би порадити СДС у тој својој од чланства ишчекиваној „анализи изборног резултата“.

Српска је већ одавно у некој врсти „кризе деснице“, пошто је јасно да скоро 100 одсто становника Српске, као и бар 90% странака, заступа националну политику у смислу широке аутономије Српске. Данас Српској недостаје једна странка која је отворено за независност, а многи су такву политику и поред свих силовања од стране НАТО, ЕУ, САД, ОХР… видјели управо у СДС. Странци која је опет на прекретници, коју ће преживјети до степена да ће и на наредним изборима сигурно бити бар парламентарна. Шта год да руководство буде радило.



5 КОМЕНТАРА

  1. У свакој земљи власт треба да влада, опозиција треба да критикује власт, да буде коректив, и сваки избори иду у прилог опозицији јер има материјала прозивати власт за бројне грешке, гријехе, код нас је то „болдовано“ бројним аферама и криминалом.
    Колико ће то искористити, ствар је и способности и како ће водити изборну кампању. Изборна кампања СзП се свела на јасеновачку грађу, прилична мизерне и прејадне нападе на Цвијановићеву због усташтва, али највише на кокетирање са овом сектом ПзД, и на таласу ове фарсе око Давида су настојали придобити бираче, више тако да им омрзну главног противника.
    Ја ти нисам експерт за кампање, па и нећу паметовати да ли је то била исправна оријентација, они су тако изабрали, и прошли како су прошли.

    Како је и било очекивати, послије избора имали смо кмечање, и прилично гротестан покушај исазивања „дешавања народа“ прве суботе и недјеље по изборима, када се скуп подршке фарси око Давида претворио у политички дернек, и гдје су политички прваци опозиције били прекоравани и усмјеравани од стране корисног идиота и овог олоша из групе РеТард. Прилично јадно је то изгледало. Јадно за опозицију. Боље рећи прејадно.

    И ту иде питање. Куда иде СДС? Којим путем?

    Сам СДС је настао у турбулентном времену и времену великих превирања, настао је као нужност тренутка, реакција на покрете (СДА и ХДЗ) на србофобији засноване, и српски одговор на надолезећу опасност и пријетњу.
    И већ су тих првих година пропустили шансу да постану национални покрет. Брзо се у ту странку инфилтрирало смутљиваца којима СДС бјеше само средство преко којег ће остварити личну корист, сплеткароши који би генерисали унутар Српске кризе, потенцирали подјеле на исток и запад Српске или на „добре домаћине“ и комуњаре, јер најбоље се краде када се род српски између себе завади.

    Ово је важно, јер ти смутљивци су креирали матрицу поимања ствари унутар ове странке, и која је подоста утицала и на будућност (сада већ прошлост) СДС-а и на догађаје у Српској.
    Можемо рећи и да су чинили бројне „грешке у корацима“. А како примијети аутор, и данас чине.

    Задњих година покушавају се профилисати, али тако да буду више прихватљиви силнику који ведри и облачи овим простором. То тражи и одређени отклон од неких темељних принципа ове странке. Што је наравно њихов избор.

    Сада су у прилично за њих осјетљивом тренутку. Можда и раскрсници. Изгледа да их резултат на изборима и није задовољио. СНСД је бацио кост, понудио јединство када је питању дјеловање у заједничким институцијама БиХ. Што наравно подразумијева и неку врсту сарадња.
    И имамо превирања унутар СДС-а, искључили су неког Васића (који је добио мандат у скупштини Српске), могуће да буде још осипања, и да изгубе неколико мандата од садашњих 16.
    И постоји (за њих) опасност да постану тек трећа (иза ДНС-а) политичка снага у Српској. Што по мени не би било добро. Наравно на њима је да ријеше своја унутрапња превирања, да ли је Вукота тај потребан квалитет на челу странке.

    Српској треба СДС. Јак СДС. У власти или опозицији. Али СДС који ће направити отклон од пробошњачке политике која се назире задњих 5-6 година, отклон од итекако препознатљивог поданичког односа и подилажења федералном Сарајеву.
    СДС који ће бити опозиција садашњој власти, или режиму како они кажу, али који неће бити опозиција Српској.

    Како год, избор је на њима. Како ће сејати, тако ће жњети.

  2. Свака вам част!
    Текст нисам прочитао али сам одушевљен једном сликом, види се да сте добри у асоцијацијама.
    Други је сада са црвеном беретком а трећи ради за „наше“.
    Србе зато и треба у болестан мозак па на изборе да своје незадовољство преточе у гласове за опозицију која изласком из кутије и прије полагање свечане заклетве постаје млади папак,нови нараштај штеточине до коначног гашење Републике Српске.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *