Савез логораша РС: Протест уколико не буду подигнуте оптужнице за Добровољачку

Невладин сектор из Републике Српске организоваће протесте испред правосудних органа БиХ у Сарајеву уколико до краја године не буду подигнуте оптужнице против одговорних за масакр припадника ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици 1992. године, најавили су представници Савеза логораша Српске.

Логораши истичу да главни осумњичени за масакр недужних војника који су се повлачили из Сарајева, прије свих ратни члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и пензионисани генерал бошњачке Армије РБиХ Јован Дивјак, слободно шетају Сарајевом и породицама жртава смију се у лице, пише "Фокус".

Потпредсједник Савеза логораша Српске Боро Медић рекао је да чланови ове организације, а вјероватно и других борачких удружења у Српској, више немају стрпљења нити жеље да чују како се истрага о Добровољачкој налази у завршној фази.

Према његовим ријечима, прошло је 19 година од злочина, 16 година од завршетка рата и шест година од када је Тужилаштво БиХ преузело овај предмет, који упркос свим снимцима, релевантним документима, изјавама преживјелих и осталим доказима још није добио судски епилог.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Требињу Срећко Баричанин, који је преживио пакао Добровољачке улице 1992. године, сматра да подршку оваквом раду Тужилаштва БиХ даје и међународна заједница.

"Нажалост, злочини над српским народом неће бити процесуирани ни наредних година. Протести јесу радикална мјера, али не вјерујем да ће уродити плодом", рекао је Баричанин.

Селма Хећимовић, виши стручни сарадник за односе с јавношћу у Тужилаштву БиХ, рекла је да ће јавност бити обавијештена када тужиоци донесу одлуку о предмету Добровољачка улица.

Међу осумњиченим за злочин у Добровољачкој улици маја 1992. године, када су убијена 42 војника, рањено 73, а заробљено 215 припадника ЈНА, осим Дивјака и Ганића, помиње се и Хасан Ефендић, који је командовао Територијалном одбраном, те Јусуф Пушина, Емин Швракић, уз Зорана Чегара и Керима Лучаревића, као и Исмет Бајрамовић Ћело и Џевад Топић. У потјерници Србије наводе се и имена Мустафа Хајрулаховић, те Заим Бацковић и Стјепан Кљуић.