Саудијско-иранско помирење: Америка изненађена и усмјерена на омаловажавање улоге Кине

Мировни преговори између два главна блискоисточна ривала Ирана и Саудијске Арабије, који је уговорила Кина, у домаћим вијестима је пренешена као обична вијест. Она то није. Ово је поглед из америчког угла.

петак, март 17, 2023 / 08:12

Пише: Шон Метјус

Далеко од успостављања мира, споразум поставља сцену за мултиполарни Блиски исток гдје заливске државе тргују са оним ко највише понуди.

У понедељак је портпарол Стејт департмента Нед Прајс рекао да САД подржавају преговоре "на сваком кораку" и умањили улогу Кине у закопавању ратних сјекира између регионалних непријатеља.

"Овдје се није радило о НРК [Народној Републици Кини]. Радило се о ономе чему су се Иран и Краљевина Саудијска Арабија обавезали."

"Окретање Саудијаца према Пекингу наглашава колико су лоши односи између Бајденове администрације и Ријада"

– Дејвид Шенкер, бивши званичник Стејт департмента

Приватно, амерички званичници – дисциплиновани да се држе тачке разговора чак и током најстрожих интервјуа – понудили су флоскуле када су их питали за своја размишљања о ономе што многи аналитичари називају преломним тренутком за регион.

"Увијек смо подстицали дијалог између Ирана и Саудијске Арабије, а деескалација тензија је такође у нашем интересу, али хајде да видимо шта је заправо постигнуто", рекао је амерички званичник за Око Блиског истока.

Бивши амерички званичник, који је случајно био у нашој редакцији када је дошло до вијести о споразуму, у почетку је довео у питање кредибилитет извјештаја – поклекнувши тек када су видјели да је званична саудијска новинска агенција (СПА) објавила изјаву.

Арон Дејвид Милер, још један бивши амерички званичник, рекао је за за наш лист да је "Бајденова администрација била потпуно пасивно-агресивна по овом питању".

"Не постоји начин да се заобиђе срамота када ваш главни противник – Кина – посредује у договору између вашег наводног блискоисточног савезника, Саудијске Арабије, и вашег непријатеља Ирана", додао је Милер, сада виши сарадник у Карнеги задужбини за међународни мир.

Заслијепљени

Иран и Саудијска Арабија су у петак постигли договор о обнављању дипломатских односа и поновном отварању амбасада, седам година након што су везе прекинуте због неколико питања.

Улога Кине у посредовању у помирењу сада је ставила у центар пажње мучан однос Вашингтона са Ријадом, баш као што су се неки надали да се побољшава.

Чини се да је Бајденова администрација одустала од свог обећања да ће узвратити краљевини због њене одлуке да подржи смањење производње нафте у октобру, за коју је Вашингтон критиковао да фаворизује Русију усред рата у Украјини.

У новембру је Бајденова администрација пресудила да саудијски престолонаследник Мохамед бин Салман има имунитет од тужбе због убиства Џамала Кашогија.

У међувремену, извештаји о претњи Саудијској Арабији која долази из Ирана крајем прошле године, дали су САД прилику да се укажу на безбједносне бриге Саудијске Арабије.

Портпарол Савета за националну безбједност упозорио је у новембру да САД "неће оклијевати да дјелују" у одбрани својих партнера у региону.

Пут у Кијев, саудијски уступак Американцима

Саудијска Арабија је узвратила. У фебруару је саудијски министар спољних послова принц Фејсал бин Фархан допутовао у историјску ј Кијеву, где се састао са украјинским председником Владимиром Зеленским и обећао 400 милиона долара хуманитарне помоћи земљи.

У разговорима са наш лист, садашњи и бивши амерички званичници истакли су ту посјету – прву од стране једног арапског министра иностраних послова – као малу, али тешко изборену победу администрације.

Званичници Бајденове администрације рекли су да су их Саудијци обавјештавали о њиховим разговорима у Пекингу са Ираном, али Дејвид Шенкер, високи званичник Стејт департмента током Трампове администрације, рекао је да је споразум о помирењу потврдио опадајући тренд у америчко-саудијским везама.

"Овај договор показује да су погријешили они који су сматрали да је дно америчко-саудијских веза достигнуто", рекао је Шенкер, који је сада сарадник на Вашингтонском институту за блискоисточну политику, за МЕЕ.

"Окретање Саудијаца према Пекингу наглашава колико су лоши односи између Бајденове администрације и Ријада.

Нафта за сигурност

Саудијска Арабија се жалила на оно што види као све мање интересовања Вашингтона за његове безбједносне бриге и предавања о питањима људских права.

Док су везе под Бајденовом администрацијом пале на нове ниске гране, сумње у Ријаду у погледу одрживости Сједињених Држава сежу још из доба Трампа и Обаме.

Саудијски страхови су се искристалисали 2019. године када су нафтна постројења Арамко била под нападом дронова и ракета за који су амерички званичници окривили Иран. Штрајкови су уништили скоро половину дневне производње нафте у краљевству.

"Амерички пакт о енергији за безбедност је описан као застарио прије 2019. године, али након напада на Арамко у Ријаду, покренуто је још више питања", рекао је за Адел Хамаизиа, гостујући сарадник у Центру за блискоисточне студије на Универзитету Харвард. .

Посљедњих година, и Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати су се суочавали са спорадичним нападима побуњеника познатих као Хути у Јемену.

Коалиција предвођена Саудијском Арабијом интервенисала је у грађанском рату у Јемену у марту 2015, са циљем да обнови међународно признату владу.

Али сукоб је запао у ћорсокак, са саудијским снагама које настављају да изводе ваздушне нападе унутар осиромашене земље.

Трајни, брутални сукоб поткопао је саудијско-америчке везе, а критике у Конгресу су све веће док престолонасљедник Мохамед бин Салман напредује са плановима за диверзификацију привреде краљевства, богатог енергијом од зависности од фосилних горива.

Саудијска Арабија гради мегаград вредан 500 милијарди долара дуж обале Црвеног мора. Жели да се позиционира као глобално, туристичко и забавно средиште, и прогурава нове законе како би ловила међународне компаније далеко од Дубаија.

"Теже је то постићи, када се сукоб спрема у сусједству", рекао је Хамаизија.

"Саудијска Арабија се тренутно радује рекордном профиту од нафте. Али размишља дугорочно и свјесна је да се ирански фактор и шири геополитички ризик уносе у рачуницу глобалних инвеститора када су у питању Визија 2030 и СДИ", додао је Хамаизиа, мислећи на план Саудијске Арабије да диверзификује своју економију и прогура обећане социјалне реформе.

Цинзија Бјанко, гостујући сарадник у Европском савету за спољне односе, рекла је да је Кина искористила сумње Саудијске Арабије да би САД могле да обезбједе сигурност за коју сматрају да јој је потребна.

"Саудијска Арабија и САД нису нашле нову формулу која би замијенила нафту за безбедност", рекао је Бјанко. "То је оно што је створило вакуум који је Кина попунила.

Економски спас за Иран

Иранско-саудијски споразум је такође знак како је кинески економски интереси полако доводе ову земљу ка већој глобалној улози.

Док САД настављају да смањују своју зависност од нафте из Залива, Кина је постала највећи купац у региону, увезавши сирову нафту у вриједности од 43,9 милијарди долара из Саудијске Арабије 2021. године, што је представљало више од четвртине укупног извоза нафте из Краљевине.

"Споразум са Ираном је услуга клијентима за Саудијце", рекла је за Карен Јанг, виши научни сарадник Центра за глобалну енергетску политику Универзитета Колумбија.

"Кина је њихов најважнији купац и они желе да одговоре на захтјеве Кине.

Истовремено, Пекинг је такође пружио економски спас Ирану, чија је економија тешко погођена западним санкцијама. Кина је највећи купац иранске нафте и обећала је да ће уложити 400 милијарди долара у земљу у наредних 25 година.

Кинези ће морати да се ослоне на Иранце, да пронађу рјешење за Јемен

"Кина има огроман утицај на Иран", рекао је за МЕЕ Даглас Силиман, бивши амерички амбасадор у Кувајту и Ираку.

Иран и Саудијска Арабија сложили су се да поново отворе своје амбасаде и мисије на тлу једне друге у року од два мјесеца и обавезали су се на немијешање у унутрашње ствари једне друге, наводи се у заједничком саопштењу објављеном са Пекингом.

Али главни тест, кажу аналитичари, биће да ли ће Иран успјети убједити своје заступнике у Јемену, да зауставе нападе на Саудијску Арабију.

"Кинези ће морати да се ослоне на Иранце како би пронашли решење за Јемен", рекао је Силиман, сада председник Института арапских заливских држава у Вашингтону. "То ће бити главни тест успјеха овог споразума.

Споразум наглашава растући утицај Кине на Блиском истоку, а такође долази усред појачаних тензија између Ирана и Запада због застоја у преговорима о оживљавању нуклеарног споразума из 2015. и подршке Техерана Русији у рату у Украјини.

Споразум је такође ударац америчким напорима да изолују Иран. Вашингтон покушава да промовише већу безбједносну координацију између својих савезника из Залива и Израела, стварањем интегрисаног система противваздушне одбране са погледом на Иран.

Геополитичке амбиције Пекинга

Бајденова администрација покушава да убједи Ријад да нормализује везе са Израелом, што је потез за који је Саудијска Арабија заузврат захтјевала америчке безбједносне гаранције, приступ цивилној нуклеарној технологији и убрзану продају оружја.

Сада би се на Блиском истоку могла појавити два паралелна политичка колосјека.

Оклијевајући да оживи ирански нуклеарни споразум, САД би могле додатно притиснути заливске државе у савез са Израелом, док у исто вријеме Кина жели да их приближи Ирану.

Кина већ ради на самиту у Пекингу између заливских арапских монарха и иранских званичника, наводи Вол Стрит Џурнал.

Аналитичари кажу да далеко од тога да најављује нову еру мира на Блиском истоку, споразум уз посредовање Пекинга могао би да буде претеча неуређенијег региона.

"Блиски исток је отворен за пословање, то је мултиполарни свијет где су заливске државе отворене за оне који највише понуде", рекао је Милер из Карнегија.

Кина, заједно са Русијом, нуди предности које САД немају, као што је недостатак надзора Конгреса над продајом оружја и нема питања о људским правима. Сви ови момци су чланови првог клуба аутократа", додао је Милер.

Истина, мало ко предвиђа да ће Кина ускоро моћи да замјени безбједносни отисак Вашингтона. Док Кина посредује у преговорима између Ријада и Техерана, Вашингтон наставља да зауставља оружје у Оманском заливу, за које каже да је на путу за Јемен.

"Кина нема морнарицу плаве воде", рекао је Силиман, мислећи на поморске снаге које могу да делују далеко од куће. "Нема став америчке спремности, нити унапред постављене трупе. Америчка морнарица и даље надгледа безбједност кинеских токова нафте.

Ипак, аналитичари упозоравају да фотографија насмијаног Ванг Јиа, највишег кинеског спољнополитичког званичника између Али Шамканија, секретара иранског савета безбедности, и Мусаада бин Мохамеда Ал Ајбана, државног министра Саудијске Арабије, значи да су се САД морају боље припремити за дипломатску терапију.

"САД морају да признају геополитичке амбиције и кредибилитет Пекинга у региону Залива и да прилагоде своје размишљање овим новим чињеницама, умјесто да остану таоци застарилих претпоставки о својој недодирљивој хегемонији", рекао је Бјанко.



Оставите одговор