Саобраћај и ми: Од теренца до СУВ-а

Велики ауто, доминантан, са великим точковима у главама малих људи даје неки осјећај доминантности који немају када иду пјешке. Тако да је постао опсесија у државицама са лоше уређеним системима. Тако је и код нас…

уторак, новембар 5, 2019 / 08:07

Пише: Саво Поповић

СУВ (енглеска скраћеница за: Sport Utility Vehicle) је возило осмишљено да буде комбинација између луксуза и покретљивости ван путева, с тим да је у посљедње вријеме нагласак увелико дат на ово прво, док су теренске особине занемарене.

Како је све почело

Прва таква возила су почела да се производе за војску. Први теренац у масовној производњи био је амерички "Оверланд Вилис" који је увелико кориштен у другом свјетском рату али и деценијама послије. Био је лаган и врло покретљив и као такав веома користан ван путева који у то вријеме нигдје нису били превише чести.

У исто вријеме се појављује и већа варијанта Доџ (WC51) . Ово име данас подсјећа на нешто друго. Био је већи и покретљивији и луксузнији од овога првога (слика 1) Данас такав примјерак вози познати српски новинар Мирослав Лазански.

Прво возило које би одговарало опису данашњег СУВ што ће рећи затворена луксузна лимузина са добрим погоном на све точкове направили су Руси тј Совјети. Возило се звало "Газ 61-73" (слика 2) али је произведено у веома малом броју примјерака и било је веома скупо.

Послије другог свјетског рата производе се искључиво теренци којима је нагласак стављен на добре возне карактеристике ван терена, док је удобност у вожњи била маргинална. Били су веома издржљиви и имали су круту шасију. Први теренски аутомобил у масовној употреби без круте шасије је била совјетска Лада Нива.

Прешло се на луксуз

Први луксузни теренац који је поред одличних теренских особина био и врло луксузан и удобан био је амерички Џип Гранд Вагонир из седамдесетих година. Омиљено возило богатих фармера са средњег запада. (слика 3) Имао је све луксузне елементе као и лимузине, удобна кожна сједишта и гомилу електричних помагала…

Сва та возила скупља и јефтинија била су у економској класи прихватљивом за не мали број становништва.

Први ултраскупи теренац појавио се осамдесетих година. Био је то италијански Ламборгини ЛМ002. Био је велики робустан са веома снажном мотором. (слика 4) То је био чист куриозитет у то вријеме. Јапанци су почели први да масовно производе теренска возила. У томе су учествовали сви произвођачи.

Почетком 21-ог вијека појављује се појам еСјУВи или спорт утилити вијакл тј возило за спортску употребу. Име је тотално нелогично али ко мари. Теренске особине су временом нестајале а нагласак је постао на удобности и престижу.

Теренци код нас

Прије рата и распада братства и јединства, теренска возила су углавном кориштена од стране разноразних служби и институција. Била су тешка и спора и вожња у њима није представљала никакву привилегију, напротив!

По окончању сукоба и стварања небитних независних државица појављују се углавном јапански, рјеђе амерички луксузни теренци и код нас. Тада су их по правилу возили "мафијаши" тј. опаки ликови с оне стране закона. У тим годинама такво возило је коштало као два стана у Бања Луци. Прије него је Додик дигао плате ДНПовцима (државни нераднички послови) некретнине су биле безначајне. Власник таквог возила је имао страхопоштовање у друштву и превелику наклоност премладих женки.

Када се стање почело стабилизовати, те појављивати "бизмисмени", појавили су се и луксузни њемачки теренци. Они су преко ноћи постали опсесија истих, у првом реду Мерцедес МЛ. Значи огроман, а Швабо, а дизел. Које весеље. Неријетко су бизмисменчићи банкротирали због истога. Занимљиво да је модел имао скромну продају у "остатку свијета" и да му је произвођач замијенио југомитску ознаку у ГЛЕ.

Дошли смо до данашњих дана. Такви СУВ-ови су свуда у изузетно великом броју. Од мањих до већих. Углавном – ко може њемачки, ко не може онда корејански или какав већ може. Пошто наши људи врло споро контају промјене, добар дио возача истих не могу сконтати зашто немају то страхопоштовање нормалних грађана и немају наклоност премладих женки. Можда зато, што већина оних који себи то не могу приуштити су у исељењу, негдје тамо далеко гдје ти таква играчка уопште није ни потребна.

Нефункционални и модерни

Данашњи модерни СУВ аутомобили су у суштини врло нефункционални. Занимљиво је да су уз велику спољашност унутра поприлично скучени. Тако на примјер велики Ку7 Ауди нема ништа већи пртљажник од Голфа, а на задње сједиште Икс БМВ, мало већи човјек тешко може да се смјести.

Руку на срце, има их и веома удобних, на примјер велики Кадилак Ескалејд пружа стварно обиље унутрашњег простора, али је и свакако огроман. Мотори су неријетко исти такви.

Рецимо, Фолксваген група уграђује у велика возила В10 5.0 ТДИ мотор. Такво возило је изузетно практично, али када вуче приколицу од десет тона или више… Одржавање ових возила је веома скупо као и све остало. Мања возила овога типа су исто тако веома атрактивна, више у иностранству него код нас.

Занимљиво је да већи број таквих возила немају уопште опцију погона на све точкове, већ су "лук а лајк" тј сличе! Осим Сузукија већина произвођача се одлучује на такве опције, јефтиније је за произвести. У ствари добијате подигнутог каравана или кратког "хечбека" који споља личи на теренца. То негдје зову и "Урбан Крузер" по једном мањем Тојотином моделу. Неки од њих имају изузетне теренске карактеристике као на примјер Фиат Панда Крос или Сузуки Џимни много боље од већих модела. Ово је битно, наравно, ако вас интересују те карактеристике.

Ипак је курчење основни разлог куповине оваквих возила, поготово у подсистемићима које личе не државе као што су нам добро познати.



4 КОМЕНТАРА

  1. Чланак је срање. Као да му је у младости неко скинуо рибу због теренца. Писац тврди да:
    „Ипак је курчење основни разлог куповине оваквих возила, поготово у подсистемићима које личе не државе као што су нам добро познати.“
    Теренац је одличан избор за неког ко воли да у једном има лимузину, а воли или треба да се вози ван асфалта. Такође, погон 4х4 је незамјењив, поготово зими. Ко се задеси кад вози преко планине зимитеренцем, неће никада сјести у 2х2.Такође, видљивост на путу је повећана, сигурност такође.

    Скраћено:Разлика између теренца и обичног возила је као између смартфона и обичног телефона.

    Ја бих рекао нпр „ипак је курчење основни разлог куповине смарт телефона, кад имају ови обични“

    1. Повезивање одређеног типа возила са одређеном групом људи је тотални нонсенс…првенствено се сув возила купују због сигурности јер се моја дјеца возе само у таквом возилу…а ти дечко заврни рукаве па купи себи сув и оствари дечије снове…укратко-није болест све што боли…

Оставите одговор