САНУ: Обиљежено 200 година од Његошевог рођења

Српској академији наука и уметности /САНУ/ свечаном академијом обиљежено је 200 година од рођења Петра Петровића Његоша, за кога су српски академици рекли да је "небоземни стуб српске словесности", свијести и савјести и највећи српски пјесник и мислилац.

Предсједник САНУ Никола Хајдин је, обраћајући се окупљенима, међу којима је био и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, рекао да су Његошу дужни и у обавези сви који говоре српским језиком, "ма како га на различитим просторима сада називали".

Хајдин је подсјетио да је Његош био један од првих чланова САНУ, у вријеме када се зачела као Друштво српске словесности, да је писао подобно и сагласно времену у којем је живио, те да је његово дјело наџивјело његово вријеме.

Академик Матија Бећковић истакао је да је све што је најљепше и најдубље речено потписано Његошевом руком и да је Његош само записао оно што су сви знали и памтили.

Наводећи да је од Његоша остало неколико наслова који су постали јеванђеља, а о којима је исписана читава библиотека, Бећковић је рекао да преточено у метафизичке и духовне појмове Његошево дјело престаје да буде употребно и постаје свето и да Његош остаје на сигурном у поезији, свевремен и савремен.

"Као што се чини да смо све мање информисани што је више средстава информисања, као и да о Његошу све мање знамо, што се више умножавају његове монографије и биографије", рекао је Бећковић, наводећи да Његош "остаје већа тајна него што је био прије његовог откривања".

Према његовим ријечима, Његош је у трећем вијеку живота доспио на ону висину на коју доспијевају свјетлосни синови сунчеве породице, тамо гдје су Ајнштајн, Тесла и Миланковић.

"Жалио је што се није јасније родио, а ми гледајући данашњу неизрециву количину јада, видимо колико би погрешио", рекао је Бећковић.

Академик Светозар Кољевић рекао је да је Његош до смрти остао привржен својој земљи и одбрани националних интереса и да је видио своју "бесудну земљу као огледало свеколиког бесудног свијета".

Академик Миро Вуксановић говорио је о томе да је Његош путовао по свијету тражећи помоћ за Црногорце, о покушају да га отрују, о томе да је донио штампарију, отворио прву школу, покренуо први часопис.

Он је напоменуо да су Његошеви свештеници знали и да крсте и вјенчавају, али и да са сабљом иду пред четама, као и да је мирио завађене.

Вуксановић је подсјетио да је Његош као 30-годишњак одабрао себи гроб на Ловћену, али да су његови остаци шест пута премјештани, да би на крају био сахрањен у "мештровићком маузолеју", без крста.

"Два века од дана када је стигао међу своје, када су његови Црногорци постали још више Црногорци од оних који су пре четрдесетак година уместо цркве дигли проклету гомилу без крста, најумнији српски песник исту муку мучи као некад… Заокружена су Његошева два века мука на оба света", рекао је Вуксановић.

Скупу, који је одржан у организацији Одјељења језика и књижевности САНУ-а, присуствовали су српски академици и представници културног живота Србије.