Сан Антонио понизио Мајами, још једна побједа и титула
Кошаркаши Сан Антонио Спарса оберучке су ухватили Лери О’Брајен трофеј новом убједљивом побједом у Мајамију – 107:86. Спарси су после још једне потпуно доминантне утакмице стекли предност од 3-1, и већ у недељу могу до петог трофеја пред својим навијачима. Ако и то пропусте, имају још по једну шансу у оба града. Ако је нестваран […]
Кошаркаши Сан Антонио Спарса оберучке су ухватили Лери О’Брајен трофеј новом убједљивом побједом у Мајамију – 107:86.
Спарси су после још једне потпуно доминантне утакмице стекли предност од 3-1, и већ у недељу могу до петог трофеја пред својим навијачима. Ако и то пропусте, имају још по једну шансу у оба града.
Ако је нестваран шут обиљежио трећи меч, овог пута је пресудила брутална одбрана Тексашана, који су на полувремену примили само 36 поена, а већ у другој четвртини имали и више од плус 20.
Иако је кључна фигура меча поново био Каваи Ленард, Тим Данкан је ушао у историју по два основа. Биг Фундаментал је постао играч са највише минута у историји НБА плеј офа, престигавши Карима Абдула Џабара, а недуго затим је убацио и десети поен, чиме је стигао до 158. дабл-дабла и на вјечној листи таквих достигнућа престигао Џабаровог главног партнера – Меџика Џонсона.
Данкан је дао 10 поена, уз 11 скокова, Милс је убацио 14, Паркер 19 поена, а Каваи Ленард 20 поена, 14 скокова, по 3 асистенције, рампе и украдене лопте.
На другој страни је Леброн Џејмс после тешке ноћи са стомачним проблемима имао 28 поена и 8 скокова. Бош је додао 12, а Вејд 10, али уз 10 промашаја из игре и 4 са пенала (за утеху украо је 4 лопте).
Непрепознатљиви на једнаком нивоу као у мечу број три, кошаркаши Мајамија одиграли су најслабије нападачко полувреме у сезони. Спарси су брзо стигли до плус 9, Хит се једном вратио, али је гостујући тим поново појачао и великом енергијом почео да подиже разлику и поново на полувреме понио скоро 20 поена предности,стим што су оба тима дала по петнаестак поена мање него у уторак.
Било је у игри Сан Антонија спектакуларних потеза (Дијаов пâс иза леђа у стилу Сабониса), бруталних закуцавања (Ленард из одбитка), али је кључ био поново у одличном шуту – иако је добар дио тима офанзивно био испод нивоа од прексиноћ, Паркер (12п, 6/7 за 2) и Грин (3/4 за 3) су били готово непогрјешиви са дистанце. То је тјерало Мајами на нервозу у одбрани, а свако испадање у ротацији кажњавано је лаганим поенима.
До средине друге четвртине свих девет Спарса који су изашли на терен имало је поене поред свог имена, а гости су имали више асистенција него домаћи убачених шутева из игре.
Млака одбрана условљавала је да Мајами често прави меке фаулове, док се под супротним кошем водио прави рат, а Леброн и Бош су морали да се прогурају кроз многе руке и приме серију удараца да би убацили бар из зицера. Нестварно дјелује да је Хит на полувремену имао фаул више од Спарса, Енергија је тексашком тиму донијела огромну предност у скоку, двоцифрену до полувремена и растућу током треће периода.
У трећој четвртини Леброн је кренуо сâм у битку (Од 21 поена Мајамија у том периоду он је дао 19, а једини промашај имао је уз звук сирене из веома тешке позиције), успио да сведе разлику на 13 поена, али је један тајм-аут био довољан Поповичу да смири ситуацију и разлика се вратила на 20. У тим тренуцима било је тужно гледати браниоце титуле, који се практично нису ни бранили, пуштајући шутеве без подигнутих руку, не градећи кош и дозвољавајући играчима Спарса да раде буквално шта им пада на памет.
Каваи Ленард је на Флориди за 100 минута кошарке израстао у озбиљну НБА звијезду, мучећи Леброна у одбрани колико је то могуће, али посебно нападачким учинком и скоковима. У утакмицама 3 и 4 он је био апсолутно кључни играч. Огромну улогу одиграо је и Пети Милс, који је сваку серију Мајамија прекидао тројкама (4/6 за 3) и показао да је одличан играч задатка.
Да је Леброн имао икакву помоћ саиграча, можда би овај меч био мање извјестан, али је овог пута остао потпуно сам – Бош је помагао на старту, Ален убацио две тројке, али то је буквално било све. Двејн Вејд је у прве три четвртине убацио један кош из игре!
На крају трећег периода Џејмс је имао поен мање од збира свих саиграча, иако је имао само један шут више од партнера. У исте три четвртине Борис Дијао је забиљежио 7 асистенција, колико и комплетан тим Хита.
На старту последњег периода намучени Андерсен, који је у СА разбио Спарсе у оба меча, али је овог пута накупио фаулове, уступио је мјесто Јудонису Хазлему (иронично, испоставило се да је он био један од бољих у тиму). Нешто раније улазио је и Тони Даглас, а Сполстра је пробао и са Чалмерсом и Колом одједном на терену, али ништа није помагало.
Десет минута пред крај меч је изгледао као да се игра у децембру, а не у јуну. Разлика је до краја ишла од 16 до 24 поена, а на терен су излазили и играчи које нисмо очекивали у финалу. На крају је Џејмс Џоунс искористио прилику и убацио 11 поена (3 тројке), ушавши међу три најбоља стрелца тима за 3 минута на паркету.
После 1-3 тимови се ријетко враћају, посебно кад у серији треба да путују у госте још двапут, али је за Хит можда и боље тако, јер су у Тексасу одиграли немјерљиво боље него у тихој Американ Ерлајнз Арени, која се опет испразнила до пола четвртог периода. Спарси су успјели да ураде многе невјероватне ствари у ова три дана и сада од њих зависи да ли ће узети пету титулу у ери Данкана и Поповича.