Дани(ј)ел Симић

Самоукидање из засједе

У њеној посљератној повијести вјероватно нико није толико пута изговорио синтагму "укидање Републике Српске", колико су то учинили српски политичари.

среда, 20 априла, 2016 / 09:35

Пише: Дани(ј)ел Симић

Најгори су они људи за које нешто постоји, искључиво ако њима иде у прилог. Истог тренутка када та чињеница, коју су до малочас користили као аргумент у своју корист, даје за право њима сукобљеној страни, она престаје да буде факат. Такви људи су погубни за породицу, школско одјељење, удружење филателиста, заједницу етажних власника, предузеће, мјесну заједницу, општину, град, државу… За све оно гдје се људи морају посложити као друштвена бића.

Са нагласком на МОРАЈУ.

Код нас политичка каста никако да то усвоји. Одрасте и прихвати како њихов опстанак или долазак до власти, није смисао постојања Републике Српске. Смисао постојања српске државе западно од Дрине је мир. То зна, и у себи уважава, чак и најзагуљенији сарајстански ратнохушкач исламистичке провенијенције, са мултиконфесионалним логом спонзора на дресу.

Вербални деликатес

То што таквима није до мира, други је пар опанака. И никако не објашњава зашто то исто не поштују изабрани, а још мање именовани функционери из Српске? У њеној посљератној повијести вјероватно нико није толико пута изговорио синтагму "укидање Републике Српске", колико су то учинили српски политичари. Најчеће плашећи српски народ, уз саморекламу како су баш они једини који то могу да спријече.

Не треба проводити истраживање јавног мнења, да знамо какви би били резултати референдума о тзв. Уставном суду БиХ. Његовој дигиталној компресији на зјеницу ока, са серијским бројем 09.01.1992. Исто тако би прошло и тзв. Тужилаштво БиХ, које се толико обезобразило, да покреће поступке против одговорних лица Елта ТВ, јер је један од саговорника рекао у етер како у Сребреници није било геноцида над муслиманима?!

Е, када смо сви свјесни општенародног расположења на ове теме, а вода је дошла до грла и трпјети се зулума више не може, зашто се брукамо и срамотимо пред остатком свијета? Треба лијепо заказати датум, плакнути се, обријати, набацити кармин и парфем; па под руку на гласачко мјесто.

Тако се, културно и цивилизовано, брани мир и извјесна будућност.

Ситношићарџијски кокошарлук

Умјесто тога, власт отеже као гладан изметовати. Опозиција исто тако калкулише. Плаши се, прилично основано, да се референдумски датум жели искористити као некомунална тема за скупљање гласова на локалу.

Са једне стране је то већ смјехотресно измишљање супер, екстра, скроз, наскроз, најновијих, тајних, најтајнијих, издајничких, плаћеничких и иних планова за "рушење Републике Српске", којим народ предано залуђују режимски медији. Никако да схвате како тако слуђују и на такву могућност привољевају сопствени народ, који по принципу "ето вука", неће имати мотива да јединствено и оштро реагује у тренуцима потребе.

Опозиција, пак, никако да изведе ствар на чистац. СДС као носећа партија Савеза за промјене, чињенично је много кооперативнија са влашћу и одговорнија према питањима око статуса Српске, него што је СНСД икада био у својој опозиционој историји, али опет се омичу епизоде као што је посљедња са бившим партијским другом Петра Ђокића.

Крсмановић сам треба да изађе и демантује оно што му се ставља на терет, а не да се то чини саопштењем НДП. Поготово кад сви знамо да је љубав са СП завршила добрим дијелом јер се покушавао самопромовисати у "Фочанског Чеду Јовановића". Тим више што је то било толико очигледно, да је и романијски репер, Анкл Чен, својевремено регистровао у стиховима пјесме Дај ако ћеш давати, симболичног наслова за референдумски тренутак у којем се налазимо. Приликом покушаја мувања повратнице којој је ћаћа вехабија, он каже:

Нећу бона пуно, ја ћу само малко.

Ја сам ти за јединство, к’о Крсмановић Здравко.

И шта сад?

Ништа. Треба се договарати и што прије договорити!

Зато, без обзира на његове смртне гријехе када је укидање војне и пореске самосталности Српске у питању, треба поздравити, као одговорно и државничко, понашање Младена Иванића.

Чин сусрета са, у прошлости ка Српској једнако смртно грешним Милорадом Додиком, сасвим је разуман и похвалан потез. Тај дан је било баш угодно пратити ефбиховске медије, који кажу да су се "Иванић и Додик сложили". И не треба даље.

Стварно је крајње вријеме да се око кључних ствари сложимо. И не уцјењујемо једни друге судбином Српске. Млађо је направио први корак до пола пута. Миле сад треба узвратити. Грађани пратити ко се несебичније понаша и то оцијенити на изборима.

Табут тема

Као четврти корак на овом путу, треба одаслати циркуларну пошту у свакој политичкој странци и државној институцији, да особа овлаштена за јавно иступање више никада не смије употријебити формулацију "укидање Републике Српске". У било ком контексту.

Бајка, која се никада без новог рата неће десити, треба постати табу тема. Због нас, колико и због других.

Како је злочин против мира најтежи злочин у Дејтонској Долини Плача, сви они који је у ефбиховским медијима изусте или напишу, аутоматски треба да фасују оптужницу за "позивање на рушење уставноправног поретка, те изазивање вјерске и националне мржње". Ако тзв. Тужилаштво БиХ има преча, посребреничка посла, има Српска срећом и своје тужилаштво.

За то смо се борили.



0 КОМЕНТАРА

  1. У текст „Бакир“ написах:

    „Није Додик ни први ни последњи који опстаје на власти константном индукцијом страха у народне масе. Осим Бакира, значајан је и спин о укидању Републике Српске. Парадокс је да то нико и не помиње осим носилаца власти у Српској. Тај спин им добро послужи и да се представе као чувари, браниоци Српске они који деведесетих барут нису мирисали, и то највише онај коме је рат био бизнис. Милорад Додик.“

    То сигурно нема нигдје у свијету, да носиоци највиших функција у једној земљи доводе у питање опстанак исте.

    Међутим, не дијелим мишљење са Симићем у погледу Иванићевог поступка. Сам по себи није проблематичан, али је велики проблем тајминг. Чињеница да Иванић није направио такав државнички потез кад је Додик био у битно бољој личној ситуацији. Не заборавимо да га је Додик деложирао из Палате предсједника, а само дан раније поново дивљачки извријеђао све српске представнике у бх институвијама и оспорио им наставак живота у Српској.

    „А кад ме она зовне ‘Дођи мали ‘вамо!’, ја одмах прискочим…“

    Додик је Иванића начинио својом „пудлицом“, ставио га у функцију свог опстанка. Не заборавимо да је друг Иванић одбио да у јавност изнесе документацију о криминалу у Градској управи, када је госпођи Миланки Зец Вишњић рекао: „Није вријеме.“, као и даније смијенио Ранка Шкрбића. Да ли Додик нечим уцјењује Иванића или га „амортизује“ преко масонских организација, обавјештајних служби, не знамо, али је све веома сумњиво. Још више можемо да посумњамо ако видимо испад друга Крсмановића. Ја очекујем да уочи оног митинга искочи и Обрен Петровић с неким аутоголом.

  2. Slažem se sa Draženom. Nekako bih mogao i razumjeti drugi dio teksta da akteri koje Simić pominje nisu svjesni šta rade. Njima, kao, nije jasno da je u pitanju stalno diplomatsko održavanje ideje o preustroju BiH – živom. Ljudi koji su pokrali i iznijeli milione iz BiH nisu dovoljno inteligentni da ne znaju da je nedopustivo održavati tu opciju živom u političkom diskursu – da je besmisleno uopšte i pomenuti takvo nešto???

    Drugi dio teksta traži da isti ti akteri koji godinama diplomatski nude preuređenje BiH na tacni treba da sjednu i da se dogovore???

    ???

  3. “Као четврти корак на овом путу, треба одаслати циркуларну пошту у свакој политичкој странци и државној институцији, да особа овлаштена за јавно иступање више никада не смије употријебити формулацију „укидање Републике Српске“.“

    Слажем се, али исто тако се залажем да се забрани глупост коју свакодневно слушамо од високопозиционираних лица и ситне партизаније како су борци ВРС створили РС. Они је НИСУ сворили него ОДБРАНИЛИ. Створена је прије рата, 9.јануара 1992. године. Ако је створена послије тог датуМа, у рату, онда је Бакир у праву што инситира да 9.јануар не може бити Дан Републике.

  4. front,21.04.2016. 14:13:55

    “А ти Перо само са ствараоцима у славу стваралаца и њихових 1200, па 800 маркица.“

    mica trofrtaljka,21.04.2016. 14:36:57

    “Front nemoj tako ima i Simo argumente recimo svo vrijeme su stvaraoci srpskoj hebli mater pa se osnovano sumnja da su je napravili“

    Ово се зове остати без аргумената.

    Па, ја сам први на Фронталу осудио Додикову намјеру да се тим факинима да 1200 КМ, а шта мислим о ратном, поратном и овом трећем, пробосанском СДС-у, много сам пута написао, па ми не пада на памет да то поново пишем да бих то доказао овој двојици глупандера.