Само шушке: Обим готовинског плаћања у БиХ нарастао на 3,6 милијарди

У Босни и Херцерговини тренутно је у оптицају око 3,6 милијарди КМ у готовини и тај износ, умјесто да се смањује, константно се повећава. Само за посљедње три године употреба готовине у БиХ порасла је за чак 700.000 КМ, подаци су Централне банке БиХ.

петак, август 19, 2016 / 14:43

У Босни и Херцерговини тренутно је у оптицају око 3,6 милијарди КМ у готовини и тај износ, умјесто да се смањује, константно се повећава. Само за посљедње три године употреба готовине у БиХ порасла је за чак 700.000 КМ, подаци су Централне банке БиХ.

Велика употреба готовине за плаћање роба и услуга оставља много простора за манипулацију, директно омогућавајући сиву економију, корупцију и криминал јер је отежано пратити токове новца. Безготовинско плаћање дјелује супротно. Плаћањем картицама, те употребом електронског или мобилног банкарства, износ директно лијеже на рачун привредника, који га мора приказати у свом пословању и платити порезе. Ипак, грађани БиХ и даље предност дају готовини, а држава врло мало ради на томе да се то промијени иако би врло брзо сви буџети имали користи од тога.

Током прошле године грађани су на банкоматима у БиХ и иностранству подигли 5,71 милијарди КМ, док су плаћањем картицама потрошили 1,96 милијарди КМ.

Ширењем мреже терминала за плаћање, расте и безготовинско плаћања у БиХ, али ипак недовољно у поређењу за окружењем, а посебно ЕУ. Поред кориштења картица приликом куповине, бх. грађани све чешће плаћање обављају путем интернета, па је током прошле године број корисника е-банкарства порастао за више од 100 хиљада.

Шведска је једна од земаља која је ријешила да потпуно избаци готовину из употребе, а грађани који уз себе имају много кеша одмах су сумњиви полицији, која провјерава ради ли се о терористима или криминалцима. Ипак, грађани су помало сумњичави јер се плаше да у случају пропасти банака неће моћи добити свој новац.

Члан Удружења економиста РС “СВОТ” Предраг Дудуковић слаже се да би већа употреба платних картица значајно утицала на смањење сиве економије.

“Тако ће се у максималној мјери избјегавати сива економија јер су све трансакције лако провјерљиве, прелазе преко банака, па није проблем утврдити одакле и на који начин долазе”, наводи Дудуковић, али напомиње да БиХ једноставно још увијек није спремна за то.

Као основни разлог наводи високе провизије банака, због чега се нека од предузећа и не одлучују на увођење безготовинског плаћања.

“Три одсто на сваку трансакцију значи мање директног прихода за предузетнике. Неки продавци износ провизије укључе у цијену, док неки то не раде, па је малопродајна цијена стандардна, без обзира на начин плаћања. На безготовинском плаћању највише добијају банке”, говори он.



Оставите одговор