Само двије земље могу да издрже ниске цијене кафе

Најнижа цијена кафе у последњих 13 година резултираће маргинализацијом већине произвођача, процјењују аналитичари тог тржишта, а учврстиће положај држава које су знатно модернизовале производњу, попут Бразила и Вијетнама.

понедељак, август 26, 2019 / 09:21

Како пише Ројтерс, све опсежније увођење механизације и нових технологија у узгоју кафе резултирало је растом продуктивности код та два највећа свјетска произвођача које конкуренти из Јужне Америке и Африке тешко могу да прате.

Повећање продуктивности

„Бразил и Вијетнам имали су константно повећање продуктивности, а остале државе нису“, објашњава Џефри Сакс, директор Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија.

Према подацима америчког министарства пољопривреде, те двије државе данас производе више од половине свјетског урода кафе, а удио им и даље расте. Пре само двије деценије из Бразила и Вијетнама долазила је трећина рода, пише Пословни дневник.

Водећи Бразил сам снабдијева свјетско тржиште са 37 одсто кафе, а јасан знак повећане продуктивности је податак из прошле године о рекордних 62 милиона врећа. Рекордни род остварен је упркос томе што се површина под засадима кафе смањује већ шесту годину.

Вијетнамска производња такође расте, док је на примјер, Колумбија рекордни род последњи пут забиљежила почетком 90-их година, док је у Гватемали рекорд остварен прије 20 година.

Подаци Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) показују да је просјечни принос бразилских фарми у посљедњих 10 година нагло порастао, више од 40 одсто, на 1,5 тона по хектару.

Вијетнам је просјечни принос повећао 18 одсто на 2,5 тоне по хектару. Колумбија је такође повећала принос за солидних 12 одсто, али се он креће око тоне по хектару. Код средњоамеричких произвођача забиљежен је међутим пад од три одсто на слабашних 600 килограма.

Систем све ради сам

Како „бразилско чудо“ конкретно изгледа показује примјер предузетника Александра Гобија који је с двојицом партнера одлучио да уђе у производњу кафе прије четири године.

Купили су земљиште у водећем подручју за производњу кафе у држави Минас Жераис и уложили у најмодернију технологију. Данас је њихова фарма опремљена подземним системом за наводњавање којим управља вјештачка интелигенција.

„Систем готово све ради сам. Очитава ниво влаге и обавјештава колико воде и ђубрива треба додати“, истиче Гоби.

С тим системом и машинама за бербу просјечни принос је удвостручен на 60 врећа по хектару, па фарма може да буде профитабилна и при садашњим ниским цијенама кафе.

Мање људског рада

Термински уговори на сорту кафе арабика – најкоришћеније глобално мјерило за цијене кафе – у мају су пали на 87,6 центи за приближно пола килограма што је најнижа цијена од маја 2005. године.

У међувремену се цијена понешто опоравила, али је и даље прениско за већину свјетских произвођача. Бразилски произвођачи увођењем механизације значајно су смањили и удио људског рада у засадима.

Наиме, машине за брање кафе могу да снизе трошкове бербе 40 до 60 одсто, истичу фармери.

С друге стране, колумбијске фармере муче друге бриге. Суочени с ниским цијенама и високим трошковима, дио фармера размишља о преласку на друге културе или потпуном напуштању производње. И то упркос десетинама милиона долара државних субвенција.

У Колумбији и државама Средње Америке кафа претежно расте на брежуљкастим подручјима која ограничавају употребу механизације као у Бразилу гдје се кафа узгаја у равницама.

Главни проблем афричких произвођача су мале фарме на уситњеним посједима којима је тешко да дођу до капитала за модернизацију производње.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *