Сајбермобинг – средићу те преко жице!

Сајбермобинг је релативно нов феномен, али је све присутнији у "онлајн свакодневици" – само у њемачкој покрајини Сјеверна Рајна Вестфалија сваки трећи адолесцент суочава се са сајбермобингом, показују посљедња истраживања.

Наиме, интернет корисницима у Њемачкој све чешће пријете анонимуси. Неријетко пријетње преко интернета постају реалност.

Александар има 12 година. Седмицама не иде у школу. Један ученик школе у коју и сам иде му је пријетио – преко интернета. Све је почело када је на интернет сајту за социјално умрежавање "ШулерВЗ" објавио поруку, додуше на погрешну адресу. На одговор није морао дуго да чека.

"Онда је он написао како би могао само да размишљам о томе, шта би ми се у школи могло догодити. Ја сам затим одговорио. Извини, порука није била теби намијењена. Услиједио је одговор: `лоше си среће`. А онда сам прекинуо дискусију, јер сам се плашио шта ће даље написати“, прича Александар.

Али, оно што се десило у комуникацији на интернету, претворило се у непријатељство у школском дворишту. Ипак, мобинг је настављен прије свега на интернету.

"Он ми је онда послао нову поруку: `Сутра ћу те тући све док не будеш завршио у болници и док не будеш преминуо`" – прича Александар.

Сво то вријеме Александрова мајка још не зна шта се дешава. У једном тренутку њен син почиње чудно да се понаша и не жели да иде у школу. Говори како је болестан.

"Сваког дана је показивао неке знаке болести. Нисам га таквог до тада познавала. Говорио би, боли ме стомак или глава. Лоше ми је, повраћао сам. Све по цијену да не оде у школу. То је изазвало сумњу да нешто није у реду. Лоше оцјене или ко зна шта“, каже Александрова мајка.

Кармен Тренц је педагог и већ дуго се бави проблемом мобинга међу дјецом и младима. Она тврди да је то озбиљан проблем, који није присутан само на интернету.

Око 80 одсто жртава мобинг доживљава и у стварном животу. Нападач се не крије увијек иза лажног идентитета на свјетској глобалној мрежи. Разлика између мобинга на интернету и оног у стварности ипак има. Кармен Тренц о свему томе каже:

"То значи да више немате никакву заштитну зону. Ако сте имали проблема са мобингом у школи, раније сте могли рећи: `па добро, барем код куће имам свој мир`. Сада то малтретирање залази у приватну сферу. И то се све одвија веома брзо."

Интернет је свему томе дао другачију динамику. Друго, могућност анонимног мобинга свакако олакшава прибјегавање малтретирању преко интернета.

Будући да о мобингу са којим се њен син суочавао није ништа знала, Александрова мајка је упркос његовом опирању инсистирала на његовом одласку школу. Али и на одлазак љекару. Међутим, ни њима не полази за руком да препознају типичне симптоме једне жртве сајбер-мобинга – јавља Радио "Дојче веле".

"Увече би одбијао да вечера. Примијетила сам да је био будан и у три, четири сата ујутру. Није могао да спава. Упорно је покушавао да буде болестан, како наредног дана не би морао у школу. Ујутру би деловао емотивно растројен" – наводи она.

Мајке је била све забринутија, јер није успјевала да открије зашто се њен син наједном другачије понаша. Све теже је успјевала да допре до њега.

Многи научници истичу како нема типичног профила жртве. Односно да то може да се догоди свакоме. Јер то не зависи од тога, у којој мјери имате самопоуздања, тј. колико сте на такве ствари имуни. Пресудно је какве норме важе у групи људи којој припадате. Зато научници воле да кажу, реч је о феномену једне групе, једног слоја друштва.