Садик Ахметовић очински кори Говедарицу у отвореном писму

Отворен писмо са координатама "19.09.2018. Сребреница", које преносимо у цјелости, упућено је поводом Говедарицине поруке Љиљани Зелен-Караџић да поручи Радовану Караџићу да ће нови предсједник бити као он, а не као актуелни.

петак, септембар 21, 2018 / 10:49

Господине Говедарица,

Обраћам Вам се као старији колега, барем по политичком искуству и годинама које сам провео у овом послу и морам Вам рећи да су ме Ваше синошње изјаве, најблаже речено – изненадиле.

Ипак, нисте ни Ви у политици од јуче, довољно времена сте провели у Скупштини РС и тренутно сте предсједник СДС-а, па бисте требали барем мало, повести рачуна о ономе шта говорите на јавним скуповима Ваше странке.

С обзиром на то да смо обојица кандидати за исту функцију, сматрам да Вам се требам обратити на овај начин, чисто да Вам као искуснији колега мало разјасним неке ствари и помогнем, уколико могу, да увидите истину у вези са Вашим политичким узором и идолом, Радованом Караџићем.

Прије два дана у Палама сте рекли да бисте вољели да наставите да водите политику Радована Караџића и у том сегменти личите на њега.

Жао ми је што то чујем од једног младог човјека, који има времена да направи и добру политичку каријеру.

Господине Говедарица, отужно је чути једну тако релативно младу особу која је од свих узора и великих људи из сопственог народа изабрао за узора осуђеног ратног злочинца.

Да ли Вам је познато, да је особа чију политику желите да наставите, према пресуди крива за геноцид?
Мислите ли да су силовања у реду? Логори за жене? Да не спомињем стотине и стотине масовних гробница које су настале управо на Караџићевој политици и његовој идеологији…

Како можете да за политичког узора бирате особу која је за скупштинском говорницом некадашње БиХ отворено пријетила истрјебљењем цијелог једног народа, у овом случају мог – бошњачког?
Да ли је, господине Говедарица Вама у реду етничко чишћење, које је пропагирао Ваш узор и скоро па га провео на једној половини БиХ?

Не бих претјерано давао простора особи која је пресуђена за горе наведене злочине, али ћу искористити прилику да Вас подсјетим да је вођењем своје "политике" и "начином ратовања", човјек који бисте Ви вољели бити, бјежао од Трибунала у Хагу и док се у Београду бавио некаквом "бијелом магијом" свој народ, своје јатаке и помагаче, доводио под санкције и остављао без посла мирне душе и савјести.

Зато Вас молим да због те савјести или помањкања исте, не најављујете да ћете бити нови Радован Караџић. Јер, оно шта је урадио Караџић, нисмо заборавили ми Бошњаци, жртве његових злочина који није мали број, већ десетине хиљада убијених, стотине хиљада протјераних, хиљаде логораша и још више силованих жена, Бошњакиња.

А било би и Вама лично корисно, да схватите и прихватите чињеницу да је Караџић највећа мрља у историји Вашег народа, српског.

С поштовањем:
Садик Ахметовић



9 КОМЕНТАРА

    1. „Повикаше дјеца из вртића мама мама ено Караџића“ пјевао је мали Вукота.

  1. Једно писмо које је смишљена и подла провокација, у којем Садик не дијели моралне лекције само Вукоти (Вукота му се једном изјавом само намјестио на „зицер“) него и свим слободномислећим људима.

    И по матрици својственој подлацима, мало је селективно ископао гријехе, пардон „гријехе“ др Караџића (неправоснажна пресуда оног скарадног ругла од суда у Ден Хагу никако не може бити гријех, напротив за мислеће људе када те такве протуве осуде може бити само +, као што су и + многим великим људима пресуде од стране чувене римокатоличке инквизиције), мало манипулише неким изјавама, све у намјери како би оцрнио и унизио првог предсједника Српске.

    Наравно, не могу никоговићи попут овог Ахметовића унизити др Караџића, превише је др Караџић велики да би му нашкодила олајавања неважних ликова.

    Међутим, провокација је подло смишљена. Ако Вукота одговори (а може се десити да у новом сазиву предсједништва Српске буде надређени овом Садику) долази у ситуацију да полемише о нечему о чему не би смјело бити полемике, барем не са оваквим ликовима, а друга страна ће то једва дочекати како би провлачили по блату у њиховој изопаченој перцепцији „мрског негативца“.

    Ако их игнорише, подлаци и они који имају исконски анимозитет према Српској ће то протумачити муком пред „моралним лекцијама“. Нису толико битни, међутим имају под својом контролом медије у ефбиху (и неке у Српској, рецимо РТВ БН и Бука), и наставиће са новим клеветама, временом то води неиздрживом амбијенту.

    Зајебана ситуација. Но тако му је то, са подлацима није лако.

    1. Није то никаква зајебана ситуација.

      Вукота је предсједник СДС која је у владајућој коалицији у заједничким институцијама са СДА, СББ и ХДЗ.
      Када се огласи неко од његових горе набројаних коалиционих партнера из владајуће већине, онда би могло бити интересантно, што опет не значи да би било зајебано. Само интересантно..

      Овако, када то писмо пише неко небитан из небитне странке, то се више може тумачити као неко међубошњачко препуцавање ко је већи турчин.

      А и теби и мени је јасно да Бакир неће на Вукоту.
      Чак шта више, увјерен сам да је на ову идеју око Караџића дошао Бакир како би помогао Вукоти да поврати углед међу Србима гледе свог дезертерства.

      Можда ће Бакир, када прочита овај мој коментар и реаговати, само да би демантовао Симу Ороза, најпознатијег и најпризнатијег читача намјера оних који су против РС и њених институција.

      Нема ни реакција из неких амбасада, што такође нешто говори.

    2. Ваша највећа несрећа је што је најбољи читач непријатељских намјера, истовремено највећи имач времена.

    3. Само да апсоливирамо да нико од озбиљнијих странака из ФБиХ није реаговао, штоп ће рећи да је сам опет нациљао мету или другачије рекао, метнуо у циљ.

  2. Шта је то незаконито наредио предсједник Караџић, зашто га не бисмо смјели помињати сваки дан. Предсједник због непоштеног и кварног Запада невин труне у ладну зиндану у Хагу. Је су ли, и по чему, муслимански и хрватски предсједници деведесетих година прошлог вијека били бољи Радована? Садик сад прича причу, трла баба лан….Нема гласова.

    1. Караџић својом осионошћу, ратовањем лијевом руком, кукавичким подвијањем репа пред Младићем у јулу 1995.године (што му никад нећу опростити), није био на висини историјског задатка који је имао.

      Да је имао муда да смијени Младића док је још имао неке шансе за то, РС би данас била у неупоредиво бољем положају.

Оставите одговор