Са обода Пициног парка: Кад се човјек нађе зградама на путу

Прије неколико дана када је фирма Гранд трејд кренула да прави ограду око земљишта на мјесту које се популарно зове Пицин парк, једна од првих ствари коју су урадили била је покушај затварања прилазног пута приватном посједу господина Жељка Вулића. Пише: Ж. Свитлица Вулић је реаговао, инвеститор Миле Радишић, присутан на лицу мјеста, звао је […]

недеља, јун 3, 2012 / 12:13

Прије неколико дана када је фирма Гранд трејд кренула да прави ограду око земљишта на мјесту које се популарно зове Пицин парк, једна од првих ствари коју су урадили била је покушај затварања прилазног пута приватном посједу господина Жељка Вулића.

Пише: Ж. Свитлица

Вулић је реаговао, инвеститор Миле Радишић, присутан на лицу мјеста, звао је полицију, али у праву је био – Жељко Вулић.

"Регуларност" на основу које Гранд трејд почео радове у парку љуља се на сваком слову, почевши од историје (не)дјела Миле Радишића у вези Медицинске електронике и спорног земљишта, па од афере око поменутог предузећа, Радишићевог хапшења и ослобађања, куповине и добијања земљишта, градског регулационог плана и осталих ствари. Цијело то вријеме откад се Медицинском електроником и земљиштем у комшилуку бави Гранд трејд, живот Жељка Вулића је борба – борба за оно на шта има право – боље рећи, борба за само право.

Тринаест година и неколико десетина хиљада КМ судских трошкова материјална је цијена те борбе којој сада пријете лимене ограде и багери, не хајући за право.

– Када је Радишић ухапшен у афери М. Електроника и ја сам у Специјално тужилаштво однио доказе који су му ишли на терет – каже Вулић за Фронтал.

Адвокат Жељка Вулића је тада у 15 тачака навео ставке по којима би, због кршења закона око 50 људи морало остати без посла. Ипак, након неколико дана, папири су Вулићу враћени, образложење је било у обећавајућем с тилу: "Радишићу ће сво земљиште бити одузето".

А није било

Тачније, све му је касније, као што знамо – када је ослобођен експресно како је и ухапшен – враћено.

А међу тим земљиштем, налази се и парцела на којој са породицом живи, и на којој се својим послом бави грађанин Вулић. Регулационим планом 2004. године, та његова парцела прикључена је посједу Гранд трејда. Жалбе нису уродиле плодом, па је 2008. године Вулић добио Рјешење по којем је експропријација извршена у корист фирме Гранд трејд и да се Вулићева парцела обједињује са парцелом поменуте фирме – чиме она улази у посјед 21 дунума земљишта на атрактивној локацији!

Право каже да се по основу локалног интереса не може никоме одузети право и "извршити експропријација" тек тако, као што се то може по основу општег интереса – градње аутопута нпр.

Да ли то значи да је Радишићева зграда у општем интересу?

И питамо се, колико далеко у прошлост одређивање његовог интереса или интереса силних, сеже. Јер, Жељко Вулић је 1999. године покренуо процедуру добијања урбанистичко-техничких услова да на својој земљи изгради објекат за себе и породицу. Умјесто рјешења, након неколико година добио је рјешење, али оно о експропријацији.
Човјек се није предао и кренула је дуга и исцрпљујућа правна борба, чији је побједник био – не тајкун и капиталиста Радишић – него управо Вулић, али све, па и двије побједе на суду овдје код нас не значе и конкретан резултат у животу.

Поступак је неколико пута враћан на почетак, од стране оних који су га спровели до краја, па се господин Вулић нашао у зачараном кругу: град, суд, министарство, град…и све тако, без краја и смисла . А предвиђено је изгледа да се то заврши када се заврше и Радишићеве зграде. Како било, посљедња одлука оних који одлучују је да се судски поступак опет понови…

– Посљедње што су ми рекли у надлежној градској служби је то је случај опет послат министарству, јер не знају како да поступе, пошто је управо министарство издало Радишићу потребну дозволу за градњу.

Министарство је, такође, два пута потврдило и да је Вулић у праву. Жељко Вулић је упутио и жалбу на ћутање администрације.

Багери и камиони, за то вријеме, не ћуте

У међувремену, људи који протестују у парку, објавили су да је предузето више правних активности, те је поднијета тужба у законском року са приговором због почетка радова, а сакупљено је неколико добијених пресуда да се на парцели парка не могу изводити радови.

Према изводу од 10.05.2010. године јeдан дио површине на којој су почели радови и даље је грунтовно јавна површина, а већ рекосмо, то није спријечило багере Гранд трејда да и на том потезу почну да копају и насипају. Вулић чека нови посједовни лист и не мисли да одустане од борбе за право, не само себе, него свих људи, који не дају да им моћници раде о судбини – без питања.



Оставите одговор