Руски аналитичар тврди да је Јужни ток у ћорсокаку

МОСКВА – Руски аналитичар за инвестиције у области гаса и нафте Михаил Крутихин оцијенио је данас је пројекат изградње гасовода Јужно ток "упао у ћорсокак” због низа проблема коју су се појавили.

Крутихин је агенцији Бета казао да премијер Русије Владимир Путин покушава да у Европи нађе подршку за Јужни ток, али да Русија трпи поразе у оба пројекта гасовода.

„Сви међувладини споразуми који су до сада потписани о изградњи Јужног тока су празне ријечи. Може се потписати цијела библиотека међувладиних и међукорпорацијских споразума, али пројект неће бити прихваћен све док не буде донијето инвестиционо решење”, оценио је он.

Сви ти споразуми су празне ријечи, рекао је Крутихин коментаришући најаву да ће током Путинове посјете Словенији 22. марта бити потписан споразум о заједничком предузећу за изградњу Јужног тока.

Коментаришући најаве руских званичника да би на обали Црног мора могао бити изграђен погон за прераду течног гаса, као алтернатива или допуна Јужном току, он је рекао да је та идеја „чисти блеф са стране Русије”.

„Ријеч је о чистој трговини између Русије и Турске. Ситуација је ушла у ћорсокак. Без Турске се не може изградити гасовод по дну Црног мора, јер Украјина неће дати свој простор. Турска може да дозволи градњу јер јој је то исплативо, али тргује тражећи што нижу цену за руски гас”, оценио је Крутихин.

Он је казао и да идеја о изградња погона за течни гас није добра јер нема пријемних терминала који ће гас ретрансформисати, велики танкери не могу да прођу кроз Босфорки мореуз, а транзит гаса од Јамала, на сјеверу Русије удаљен је 3.200 километара.

„Та идеја је потпуно нерентабилна и представља блеф не би ли се убиједила Турска”, оцијенио је он.

Након разговора предсједника Русије Дмитрија Медведева и премијера Турске Реџепа Ердогана 16. марта у Москви, саопштено је да није постигнут договор о изградњи Јужног тока по дну Црног мора на економској турској територији и да Москва не разумије разлоге Анкаре.

Крутихин је рекао да препреке за изградњу Јужног тока постоје и на копну.

Навео је да је Гаспрому важно да има контролу над свима дијеловима гасовода, било кроз заједничка предузећа или на други начин.

Према његовим ријечима, Гаспром неће моћи да оствари те своје намјере, уколико ЕУ буде реализовала Трећи енергетски пакет.

„Тај документ оштро дијели произвођаче сировина од дистрибутера, односно забрањује испоручиоцима да буду власници транспортне инфраструктуре, додао је Крутихин.

Како је казао, Румунија је већ саопштила да у складу са тим документом, Гаспром не може да контролише гасовод на њеној територији, већ само национална корпорација, под контролом ЕУ.

Руски аналитичар је подсјетио да је Бугарска 2008. године најавила да ће дати ексклузивно право Русији да користи њен гасовод, али да је због тога већ критикована из земаља ЕУ.

„Владимир Путин се понаша нервозно и посјетама у Европи покушава да добије подршку за пројекат. У фебруару у Бриселу, када је покушао да руководству ЕУ наметне своју енергетску политику, доживио је неуспјех”, казао је Крутихин.

Коментаришући најаве да њемачки Винтершал намјерава да уђе у пројекат Јужни ток, поред Гаспрома и италијанског Енија, он је казао да Гаспром има „добре политичке позиције” у тој компанији, али да њен улазак „неће утицати на подршку ЕУ”.

„Све говори против тог пројекта”, рекао је он.

Крутихин је оцијенио и да ако Србијеа буде поштовала Трећи енергетски пакет ЕУ биће потребно да складиште гаса „Банатски двор” и гасовод Јужни ток кроз Србију имају независне оператере, односно да снабдјевач гасом не буде власник тих објеката.

Будући магистрални гасовод Јужни ток, заједнички пројекат Гаспрома и италијанског Енија, требало би да преноси руски гас испод Црног мора, цјевоводом дугачким 900 километара, до Бугарске и преко Србије до других европских земаља.

Гаспром разматра и алтернативу градње морског гасовода, односно анализира могућност изградње погона за течни нафтни гас на обали Црног мора.

Вриједност инвестиције је процијењена на 20 милијарди евра, капацитет гасовода требало би да буде 63 милијарде кубних метара годишње, изградња би требало да почне у 2013. години.

Дионица гасовода кроз Србију би требало да буде дуга 450 километара, с капацитетом од 36 до 41 милијарде кубних метара гаса годишње. Вриједност инвестиције у тај дио гасовода биће најмање 700 милиона евра.

Русија је већ потписала споразуме о изградњи Јужног тока са Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом.