Русима се баш и не свиђа Кира Најтли као Ана Карењина

Најновија екранизација романа "Ана Карењина” изазвала је бурне реакције у Русији, гдје су поједини критичари филм оцијенили као плитак клише и увреду за монументално дјело Лава Толстоја.

Како преноси АФП, костимирана драма британског редитеља Џоа Врајта, у којој насловну улогу игра Кира Најтли, почела је да се приказује 10. јануара у руским биоскопима, али је углавном наишла на лоше оцене.

Филм је готово дочекан на “нож”, што показује колико је за иностране верзије руских класика тешко да добију признање руске публике.

– Ово је попут раскошно илустроване дјечије сликовнице”, пише лист “Известија”, док часопис “Афиша” филму замјера честу промјену сценографије од које гледаоцима бива зло.

– Два сата глупости. Није лоше уколико га (филм) гледате као комедију – написао је у коментарима један од читалаца “Комерсанта”.

– Филм је могао да буде купљен и приказан у Русији само у стању потпуног моралног расула – оцјена је познатог руског биографа и пјесника Дмитрија Бикова, који предлаже доношење “анти-Врајтовог закона којим би био стављен ембарго на све будуће филмове Кире Најтли”.

За многе Русе, Кира Најтли је погрешан избор за улогу Карењине, коју су досад на великом платну играле многе познате руске глумице, али и холивудске звијезде попут Грете Гарбо и Вивијен Ли.

“Енглеска Карењина је превише жгољава”, пише лист “Труд”.

– Она уопште не одговара нашем виђењу Ане, посебно ако упоредимо ову мршаву глумицу са Аљом Тарасовом, Вивијен Ли, Гретом Гарбо или Татјаном Самоиловом – наводи “Новаја газета”.

– Кира Најтли једноставно не личи на руску жену тог времена. Морала би да се угоји барем 10 до 15 килограма – коментар је једног читаоца “Афише”.

Руски критичари нису штедјели ни Арона Тејлора Џонсона у улози Вронског, мужевног љубавника Ане Карењине, истичући да глумац више личи на “пародију књижевног јунака”.

Нису, међутим, сви били тако тешке руке. Марија Кувшинова из “Афише” сматра да је Врајтов филм “модерна екранизација, прави енглески блокбастер”, истина са нападним, гламурозним ефектима, али то не значи да нема дубине.

– Уколико сте се плашили нове филмске верзије једног руског класика са кринолинама, водком и балалајкама, суочите се са својим страховима и крочите смјело, баш као што је и Ана скочиле под воз – закључује Кувшинова.