Русија планира да гас добија из шкриљаца

Руско министарство енергетике је предложило влади да отпочне експлоатацију гаса и нафте из гасних и уљних шкриљаца, иако јој ти енергентски извори за сада нису потребни, с обзиром да располаже довољном количином јефтинијих налазишта нафте и гаса.

Министартво је, међутим, веома заинтересовано за америчку технологију која је омогућила да САД спроведе „шкриљну револуцију “.

Таква технологија, која ће се, како се сматра, веома брзо раширити цијелим свијетом, треба да буде освојена и у Русији, сматра министарство и предлаже да она буде примјењивана на специјалном полигону и на малим регионалним налазиштима, а да се њом позабаве државне компаније „Росњефт” и „Гаспром”.

Министарство, сем тога, предлаже да се најзад утврди колико у Русији има резерви нафте и гаса из шкриљаца и гдје се та налазишта налазе, објављено је на Интернет страни Финмаркет.ру.

Такав план је предложен у документу, припремљеном за савјетовање с премијером Дмитријем Медведевом, у који је Финмаркет имао увид.

Руске власти су за пар година прешле пут од одбацивања „шкриљне револуције”, до прихватања и чак заинтересованости за њу.

Опасност од производње нафте и гаса из шкриљаца по дугорочне споразуме „Гаспрома” са Европом и по руске шансе за освајање азијских тржишта до ове године није узимана озбиљно. Таква производња је оцјењивана као нееколошка, а бизнис планови америчких компанија као нереални и неконкурентни. Сада је, међутим, Русија схватила да је „шкриљна револуција” озбиљна пријетња и да је њено ширење у свијету, у виду технологије експлоатације и танкера са течним гасом, неизбјежно.

У августу је руско министарство економије забринула пријетња по стабилност буџетских прихода од сировина. Министарство је упозорило да „Гаспрому” неће бити лако у условима раста америчке производње гаса из шкриљаца и планова америчких власти за повећање његовог извоза у Европу, почев од 2016, што значи да ће „Гаспром” бити принуђен да смањује инвестициони програм.

У октобру је предсједник Владимир Путин поручио „Гаспрому” да при разради стратегије извоза гаса истражи последице „шкриљне револуције”.

Министартво енергетике је, међутим, већ припремило умирујући извјештај за Путина у којем наводи да ће „Гаспромов” извоз наставити да расте захваљујући европским куповинама и растућој тражњи у Азији. Европа се , наиме, не може одрећи руског гаса због још увек скупе производње из шкриљаца и транспорта.

Цијене гаса у САД су због обилне понуде на тржишту постале троструко ниже од европских берзанских вриједности и четири пута ниже од цијене руског гаса у оквиру дугорочних споразума са Европском унијом. Таква цијена, међутим, чини да повећање производње из шкриљаца у САД постаје неисплативо, при чему је неколико компанија већ забиљежило губитке од седам милијарди долара и преоријентисало се на производњу нафте из тих истих налазишта.

Амерички извоз гаса ће у 2030. износити свега 20 милијарди кубних метара, а, по неким процјенама, Американци ће до 2035. постати нето увозници гаса.

Ако Европа, ипак, отпочне производњу гаса из шкриљаца, биће принуђена да улаже у пречишћавање отпусних вода после испирања шкриљаца, што ће учинити да шкриљни гас постане скупљи од руског гасоводног.