Руси су имали атомски топ

Сва лудост раног Хладног рата манифестовала се савршено у "атомском топу" који су изградиле Сједињене Америчке Државе са циљем да испаљује нуклеарне ракете из артиљеријског оружја. Међутим, изгледа да су и Руси имали свој топ који испаљује нуклеарне пројектиле. У питању је објект 271, познат и као 2А3 кондензатор. Он је створен за време стаљинистичке […]

четвртак, јул 11, 2013 / 09:02

Сва лудост раног Хладног рата манифестовала се савршено у "атомском топу" који су изградиле Сједињене Америчке Државе са циљем да испаљује нуклеарне ракете из артиљеријског оружја. Међутим, изгледа да су и Руси имали свој топ који испаљује нуклеарне пројектиле.

У питању је објект 271, познат и као 2А3 кондензатор. Он је створен за време стаљинистичке ере познатије и као „мој тенк је већи од твог“. У питању је самоходна хаубица која је имала огромну цев способну да испаљује нуклеарне пројектиле.

Кондензатор 2А3 је био тежак 64 тоне и био је у стању да пројектил тежак између 470 и 570 килограма испали на даљину од 25,6 километара.

Разлог за изградњу овакве грдосије био је прост: Американци су имали један, а Русија није желела да буде једина нуклеарна сила без свог нуклеарног топа.

Американци су 1953. године саградили атомску Ени, хаубицу тешку 85 тона која је испаљивала нуклеарни пројектил назван „Мали момак“. И не само да су направили ово оружје, већ су га и тестирали.

Совјети су ово оружје први пут видели у Немачкој 1952. године на инаугурационој паради Двајта Ајзенхауера.

То је изазвало инстант одговор, и Руси су имали свој атомски топ до краја 1956. године.

Међутим, упркос ојачаној шасији и посебним амортизерима, трзај топа био је прејак да би он могао да се ефикасно користи. Нико никада није искористио овај топ за нешто више од простих тестова.

Топ се наводно враћао уназад целих 7 метара при испаљивању пројектила, а врло често се дешавало да том приликом и рам топа напрсне.

Овај програм угашен је 1960. године, а након кратког и апсурдног активног живота, кондензатор се данас може видети у Војном музеју у Москви.



Оставите одговор