Руси снимају филм о Ђорђу Марјановићу

Барда југословенске естрадне сцене недавно је у Прчњу посјетила екипа руске телевизије коју је предводила Људмила Љубимова, продуценткиња Међународног концертног програма из Москве. Она снима серију документарних филмова о звијездама југословенске естраде и том приликом је рекла да је Ђорђе руски “уважени миљеник, као човјек и као пјевач, извођач југословенских и руских пјесама”. Од 27. […]

недеља, септембар 25, 2011 / 09:15

Барда југословенске естрадне сцене недавно је у Прчњу посјетила екипа руске телевизије коју је предводила Људмила Љубимова, продуценткиња Међународног концертног програма из Москве.

Она снима серију документарних филмова о звијездама југословенске естраде и том приликом је рекла да је Ђорђе руски “уважени миљеник, као човјек и као пјевач, извођач југословенских и руских пјесама”.

Од 27. до 30. августа у Ђорђевој кући, Људмила, камерман и водитељ обрађивали су материјал из породичних албума, исјечке из новина које су деценијама брижљиво сакупљали “ђокисти”, фанови окупљени у клубу обожавалаца.

Своје виђење барда наше поп музике, који 30. октобра пуни 80 година, за овај филм дали су Весна Нинковић, предсједница Клуба основаног у Сарајеву 1966. године, те Ружица Дулановић, рођака која годинама брине о њему. Приче ових људи потврђују да је Ђорђе упркос слави био и остао веома скроман човјек, примјер младим звијездама.

Документарни филм о југословенској естради у октобру ће бити емитован на првом националном каналу ОРТ, а Ђорђе Марјановић у серијалу има посебно мјесто. Камере руске телевизије испратиле су боравећи код барда и одликовање Ђорђа Марјановића златном медаљом за допринос свјетској култури, коју му је недавно у Столиву уручио Виктор Карцев.

Ђорђе је 14. априла 1990. доживио мождани удар на концерту у Мелбурну, гдје је био гост Лијепе Брене. Све се догодило на сцени док је пјевао пјесму “Мене нема ко да жали”. Судбина је још једном испреплетала његов и Елин пут, јер је и она мјесец дана послије њега доживјела мождани удар. Са Ели има троје дјеце. Његова унука Ана 2010. проглашена је за миш Грчке.

Послије трагичног момента на аустралијској сцени Ђорђе неко вријеме није могао да говори. Касније му се говор повратио у извјесној мјери, тако да сада може да прича, али отежано. Упркос болести, на инсистирање својих обожавалаца приређивао је концерте гдје је углавном пјевао са гостима, и на плејбек своје старе хитове.

Опростио се од музичке публике и публике уопште 31. маја 2004. концертом у Сава центру. Ђорђе је и даље веома виталан и живахан, често одлази на концерте и премијере својих колега.



Оставите одговор