Руси славе Масленичну недељу, весели словенски празник
У Русији започиње Масленична недеља – највеселији, најбучнији празник. Овај древни словенски обичај, очуван од је од паганских времена и повезан је са испраћањем зиме и дочекивањем прољећа. Првобитно је Масленица била прослављана на дан прољећне равнодневнице. Али примањем хришћанства Масленицу су почели да празнију посљедње недеље пред Велики пост. Седам недеља великог поста, све […]
У Русији започиње Масленична недеља – највеселији, најбучнији празник.
Овај древни словенски обичај, очуван од је од паганских времена и повезан је са испраћањем зиме и дочекивањем прољећа. Првобитно је Масленица била прослављана на дан прољећне равнодневнице. Али примањем хришћанства Масленицу су почели да празнију посљедње недеље пред Велики пост. Седам недеља великог поста, све до Васкрса, живот православних хришћана биће аскетски, концентрисан на духовно прочишећње. А за сада у вријеме Масленичне недеље може се играти и веселити, уживати у јелу.
У Москви, на примјер, очекује се више да ће више од 2 милиона становника учествовати у народном весељу и забавама на улицама, у парковима и скверовимa. Овај празник се у Москви почео обиљежвати прије 11 година, тј. до тада се није званично обиљежавао. То је био претежно домаћи празник. Људи су ишли једни другима у госте.Тако рећи, Масленица је буквално „искорачила на улице“. Са тачке гледишта туризма, то је, за сада, пројекат који гледа у будућност. Рећи да је Масленица већ постала повод за масовне доласке у Москву из иностранства за сада је претјерано, али прогес је означен. Масленица се прославља не само у Русији… Постоје слични празници који су постали значајни туристички догађаји у Њемачкој, Швајцарској, Пољској, Чешкој и Француској.
Заиста, зар Марди Гра – буквално „масни уторак“ пред почетак католичног поста у Француској и другим земљама Европе, као и у САД, не личи на руску Малсеницу? Или Вастлавји у балтичким земљама – празник везан за прољећно препорађање снага природе… Па и у Швајцарској празник парада цехова је такође у суштини испраћање зиме и дочекивање прољећа. Ове празнике повезују и карневали. У традицији руске Масленице је поворка прерушених са сламнатим страшилом – симбол одлазеће зиме којој су давали у руке тигањ на којем су пекли палачинке. Кажу да у Енглеској такође постоји занимљиви обичај са палачинкама. Послије звука звона, жене у кецељама и марамама, са палачинкама на врућим тигањима трче звонару. Успут оне обавезно треба да баце своју палачинку у вис најмање три пута. Побједница трке добија награду.
Забавних игара и такмичења, укусних посластица, прије свега палачинки, има довољно и у Москви на Масленицу. У Централном парку престонице, на пример, биће симболично спаљивање страшила Масленице, чију улогу ће ове године одиграти инсталација висока 11 метара, дјело чувеног умјетника Николаја Палицког. То је огромни објекат, умјетничко дјело тешко више од једне тоне. И да се само распали до усијања биће потребно 6 кубних метара дрва. Горјеће 3 сата.
Спаљивање страшила зиме најстарија је традиција Масленице. Она ће и завршити празник у Москви.