Румунија предсједава ЕУ: Довели истраживаче у Сарајево

Мало ко зна да је праотац млазног мотора Румун. Фронтал.РС, као неко ко културу и науку подржава неекономски, управо у име Хенрија Коанде даје мјеста овом догађају.

уторак, мај 7, 2019 / 19:17

Наравно, у англосаксонским енциклопедијама нећете наћи ништа о томе да је Коанда-1910 први млазни авион на свијету, као што ће Тесла у пропагандном смислу увијек бити подређен Едисону или неком другом научнику, који долази из „великих народа“.

Нема везе што је Хенри открио и „Коанда ефект“, који му, зачудо, нико не оспорава, као што то чине за млазни мотор. До мјере да га се често ни не помиње у историјатима праисторије млазног погона.

У име Коанде и Теслиног језика

Баш у име науке о Теслином матерњем језику, напомињемо да је саопштење из ЕУ инфо центра у БиХ стигло само на латиници. То, само по себи захваљујући изуму програма за пресловљавање, не би био толики проблем, колико истрајавање на етимолошком правопису, што получује да Фронтал ради нечији туђи посао. Посебно оних који прокламују мултиетничности и мултикултуралност.

За такве Фронтал одавно има одјељак „Пресловљено“, али нам (посебно стране агенције, или оне на нивоу заједничких институција у Сарајеву) не само не одговарају на упите, већ нас и скидају са листи прималаца њихове поште. Као да се тиме ишта може сакрити.

Стога, одмах користимо прилику да јавност обавијестимо, како смо пошиљаоцу саопштења које слиједи (Амела Храсница) послали упит сљедећег садржаја:

Поштована Амела,

Само кратко једно питање:

Да ли је званична политика ЕУ инфо центра у БиХ да се саопштења шаљу само на једном писму од два званична (како у Дејтонској БиХ, тако и у ЕУ), уз етимолошки правопис (игнорисањем нашег и кориштењем изворног, односно страног) званична политика овог центра?

Хвала унапријед на јасном одговору.

(затим пресловљено саопштење у цјелости, са издвојеном појавом коју помињемо узводно):

„Симболично је да овом изложбом започињемо обиљежавање Дана Европе у Босни и Херцеговини, будући да су теме изложбе од кључног значаја за Европску унију. Наиме изложба говори о иновацијама, о преносу знања и о будућности,“ рекао је Кхалдоун Синно, замјеник шефа Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини, поводом отварања изложбе румунских иноватора.

Изложба, која је постављена испред Академије ликовних умјетности у Сарајеву, представља 26 познатих румунских иноватора и научника и њихова највећа достигнућа, а организовали су је Инфо центар Европске уније у Босни и Херцеговини и Амбасада Румуније у Босни и Херцеговини, у оквиру румунског предсједавања Вијећем Европске уније.

„Данас свједочимо доприносу једне од наших земаља чланица не само европском наслијеђу, већ и свјетској науци, која је идентична било да је у Сарајеву, Бриселу, Нењ Yорку или Пекингу. Наука не познаје границе, и у контексту процеса европских интеграција за све земље Западног Балкана, Европска унија је омогућила учешће у нашим интерним програмима свим земљама које су у процесу интеграција,“ додао је Синно.

Синно је такођер поздравио и младог бх. иноватора, Џенана Ковачића, побједника Фаллинг Њаллс Лаб такмичења, који ће представљати Босну и Хереговину на међународном финалу и представити свој иновативни приступ лијечену туберкулозе, додавши: „Ово је примјер онога што желимо, и зашто желимо потакнути размјене и студената и научника. Радује ме што видим оволико младих људи овдје, и позивам вас да учите из ових примјера – Европска унија је ту за вас и многе прилике су вам доступне – искористите их!“

„Сретни смо на прилици да представимо мање познати дио Румуније наш допринос свјетској науци те да истакнемо да наука не познаје границе и да представља један од најбољих начина међународне сарадње. Ова изложба је уједно и позив за сарадњу, будући да су бројни научници које смо овдје представили кроз сарадњу остварили своје циљеве. Многи од њих су били учитељи и оснивачи научних школа што указује на значај образовања. Ово је такођер и позив млађим генерацијама да слиједе своје снове, напорно раде и никада не одустају,“ рекла је гђа Дана Цонстантинесцу, амбасадорица Румуније у Босни и Херцеговини.

Дан Европе се обиљежава 9. маја сваке године, поводом годишњице хисторијске Шуманове декларације која је поставила основне темеље на којима је изграђена ЕУ. То је такођер и прилика да се славе достигнућа ЕУ – трајни мир, економска сарадња и кретање без граница.

Док чекамо одговор још двије кратке напомене:

Прва: 9. маја 1945. су јединице Црвене армије дошле са линија испод опсједнуте Москве, Стаљинграда и Лењнинграда до Рајхстага у Берлину, док је Шуман ту само да се скрене пажња са стварног темеља данашње модерне Европе, односно ослобођења од нацизма, фашизма и усташтва.

И друга: Није јасно што се Њујорк пише као New York, а за Bruxelles je довољан и домаћи Брисел?



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *