Румунија: Највећи европски парк вјетрењача

Употреба енергије вјетра посљедњих година све је популарнија у западној Европи, САД, Кини и Индији, а тим путем кренула и Румунија у којој су струје вјетрова веома повољне.

Многе велике европске фирме све више инвестирају у овој југоисточној европској земљи у којој се налази највећи европски парк вјетрењача. Протеклих година стране фирме су уложиле више од милијарду евра у паркове вјетрењача у Румунији и поред тога што правни оквири нису били сасвим оптимални, преноси Радио "Дојче веле".

Већ 2008. године влада у Букурешту је усвојила Закон о унапређењу обновљивих извора енергије, али пошто се ти планови третирају као државна помоћ потребна је била и сагласност Европске комисије. Тек овога љета тај документ донесен је у Брисел на потписивање.

То одуговлачење био је велики проблем за инвеститоре, жали се Дана Дуика, предсједник румунског Савеза за коришћење енергије вјетра.

"Још увек фали стабилни законски оквир. Од 2008. године, када је ступио на снагу Закон о унапређењу обновљивих извора енергије, многе фирме су донијеле веома важне инвестиционе одлуке. Али сада, неколико година касније тај се закон не примјењује. Тиме је под знак питање стављено финансирања читавог пројекта" – објашњава она.

Почетне тешкоће, међутим, нису умањиле интересовање за потенцијал вјетра којим Румунија располаже (иначе привредно најслабије развијена земља ЕУ).

Док се 2009. године овде производило 20 мегавата електричне енергије, од краја 2011. године производи се око 1000 мегавата, што је једнако снази једне нуклеарне електране.

Највећи број вјетрењача налази се на вјетром богатој обали Црног мора. Енергетске компаније из Чешке, Шпаније, Португала, Италије и Аустрије у читав пројекат уложиле су много новца.

Снага вјетра има потенцијал да струјом опскрби четвртину од укупно осам милиона домаћинстава у Румунији. Изградња нових вјетрењача утицала је на поскупљење цијене струје за 2,3 одсто ове године.

У току прве фазе цијена ће бити нешто већа, али касније ће цијене да се стабилизују, а затим чак и да се смањују.

Међутим и коришћење чисте енергије вјетра има своју (високу) цијену, сматра Тамас Пап, румунски активиста за заштитну животне средине.

"Покушавамо за заштитимо животну средину и изградњом вјетрењача боримо се против глобалног отопљавања. То је добро, али оне морају да буду постављене на мјестима изнад којих не пролазе важне трасе птица селица. У региону Добруџе ситуација је посебно алармантна" – наводи он.

Кроз овај вјетром богат регион у близини делте Дунава, пролази једна од најважнијих траса птица селица на њиховом пута ка Африци. Соколови и роде су посебно угрожени.

Пап зато предлаже да вјетрењаче неколико недеља годишње буду искључене, како би птице имале сигуран пролаз кроз овај регион.