Румунија најбрже растућа привреда у Европи

Румунија је захваљујући реформама које диктира ЕУ и финансијској помоћи Брисела постала најбрже растућа привреда у Европи.

Румунија је и даље друга најсиромашнија држава Европске уније чије су зараде ниже чак и од оних у Србији. Оне су међутим у складу са стањем тамошње привреде коју су реформе, које годинама диктира Европска уније, коначно ставиле на узлазну путању. Б 92 је провјеравао колико је Румунија одмакла док се Србија бавила територијалним питањима.

Након пада Чаушесковог режима из Србије је са висине гледамо на источне сусједе, али 25 година касније Румунија је испред Србије. Већ седам година је у Европској унији и послије тешког почетка у првом кварталу ове године биљежи најбржи раст у Унији. То међутим не значи да Румуни живе „европски сан“.

„Када је у питању новац, не. Заиста не могу другачије да кажем. Ја сам љекар и морам да напустим своју земљу како бих зарадила више новца“, каже за Б92 једна становница Букурешта.

Четврт вијека транзиције довело је до економског раслојавања румунског друштва, објашњава економска новинарка Корина Ангел.

„Постоји сиромашни дио становништва. То су прије свега старији, пензионери, који нису у стању да покривају трошкове живота са својим ниским пензијама. То је и даље велики проблем у Румунији. С друге стране, млади се још увијек суочавају да незапосленошћу. Ту је Унија помогла припремајући их за потребе овдашњег тржишта рада још од средње школе„, каже она.

Незапосленост од 7 одсто у Румунији далеко је испод 24 одсто незапослених радника у Србији. Румунија данас има три и по пута већи бруто домаћи производ од Србије и упола нижу инфлацију. Разлози за такву разлику лијеже и у нивоу економских слобода двије земље.

У оквиру Индекса економских слобода за 2014. слобода пословања Румунији доноси 71 поен, а Србији нешто више од 59. И слобода инвестирања код сусједа је боља са 80 поена, мада Србија не заостаје много са 75 поена. Системска заштита од корупције снажнија је у Румунији којој доноси 37.7 поена док је Србија слиједи са 34 поена.

„Људи се све више окрећу приватном предузетништву. Управо сам се вратила са путовања по унутрашњости и видјела сам пансионе и друге туристичке локације које су изграђене управо новцем из европских фондова. Ти пројекти дају шансу за опстанак људима који вјероватно не би имали шансе на тржишту рада“, оцјењује Корина Ангел.

Фондови Европске уније омогућили су Румунији да престане да повлачи кредите Међународног монетарног фонда и чак да игнорише њихове препоруке да не стимулишу послодавце смањењем пореза на зараде што је мјера која се већ годинама тражи и у Србији али коју наш буџет не може да приушти.

Иако су просјечне зараде у Румунији за двије-три хиљаде динара ниже него у Србији Румуне више не занима црвена новчаница из Србије. Они данас имају веће амбиције и гледају ка зеленој новчаници Европске уније чијем се увођењу надају од 2019.

Поред финансијске највећа помоћ Уније Румунији била је на успостављању ефикаснијег правосудног система, подсјећа Сузана Ивановић из Савјета за регионалну сарадњу.

„Функционишући правни систем враћа поузадање у правну државу, поуздање у сигурност инвестиција и ствара здраву околину за стране инвестиције, а знамо да су оне основа за економски развој и раст„, каже Ивановићева.

Искуство Европске уније са пријемом неспремних Румуније и Бугарске отежало је пут Србије ка чланству. За разлику од Букурешта којем је Унија морала у ходу да сређује државни ситем, Београд ће тај посао морати да заврши још током преговора који ће трајати најмање шест година.