Виц је стар, поодавно сам га чуо. Не иза поноћи и не од Коже. А говори о неком неискусном пљачкашу који је, због превелике треме и узбуђења, улетио са "утоком" у банку и узвикнуо: "Руке увис, ово је пи*ка, пљачка вам материна"!

Пише: Зоран Ј. Јанковић

Додуше, разлика је и у томе што лопови о којима овдје мним зборити нити су збуњени нити их трема тресе. Огуглали (не изгуглали) су на њихову свакодневну активност. А и не боје се. Зашто би? Кога? Да их не салете власти? Их, јашта ће, ко баба лептира. Да некажем Лепира. Жели-мира.

А и мој другар, афористичар и књижевник из Бијељине, недавно ми рече да је неко од његових колега већ написао афоризам сличан овом наслову. Не смијем вам рећи како ми се зове другар. Распричаћете! Он пише много смијешне афоризме, али то што би му се могло десити због дружења са мном, могло би не бити смијешно. Или бити несмијешно. Море ли се тако рекнути!? Ма јок, превише личи на новоговор и новоправопис Рајковаса Изсека Додикољубића.

Мазнуо сам, дакле, овај наслов. Признајем. Мало говори а све каже. Ја му нисам могао одољети. И није ми први пут да хапим туђе реченице. Навадио сам се. Осладило ми се. Ко анамоонима којима се текст бави. Чак сам, својевремено, мажњавао и комплетне књиге.

Например, у току рата са рогатичке улице сам украо „Правопис српскохрватског језика“. То је оно издање рађено по Новосадском договору из 1954. године. Неко га је изгазио и ишутао, а ја сам га украо. Са улице. И још га имам. И почесто отворим. Треба ми. Не знам како се шта исправно пише.

Украо сам још и Клајићев „Ријечник страних ријечи и израза“. Са смећа украо, у току рата, из једне запаљене хрпе књига које је неко побацао и запалио јер му се (ваљда) нису уклопиле у мјере регала. И још ми „хар“ остао на „Војну енциклопедију“, девет томова и десети индекс; горела је ватром живом, цврчале су пластифициране корице и у помоћ дозивале, а ја им помоћи нисам могао; и оних пар томова што су извиривали из ватре били су већ нагорјели. Само се сјећам да сам, као студент, размијенио 250 дојч-марака које ми је девизна родбина послала за рођендан и купио је у великој „Свјетлости“ у Сарајеву. На попуст, као члан клуба (опа, имао сам и ја чланску карту „друг члан је*отеееее“). То су тада биле пооовелике паре; охохооооо! Боже мили и једини, да ли су и моје књиге из стана на Мојмилу овако ватром изгорјеле, а много штошта сам себи ускраћивао док сам их куповао.

Сад су књиге јефтине. Много јефтине, ко никад прије. Само што сам и ја сад јефтин. И са мном све оно што сам из књига научио. А ови што би данас могли књиге куповати оне их занимају ко лањски снијег. Али то није тема ове причице. Биће неке друге. Овдје говоримо о – крађи.

Јер неки су у рату крали људске животе, неки туђа имања, куће и у њима успомене, аутомобиле, намјештај, машине, ракију… кад је понестајало туђих вриједности почели су красти дрва у главњама. Једни од других. Кад је тога понестало почели су красти од нас – сиротиње раје. Залогај хљеба из уста. Како тад тако и данас.

Кажи ми како да те зовем

Поједностављена дефиниција крађе била би да је то радња одузимања туђе ствари у намјери да се себи или другом прибави противправа имовинска корист. Тако (некако) каже закон. А народски речено онај ко краде је – лопов. Криминалац. Пљачкаш. Разбојник. Али му то ја не смијем рећи јер бих могао бити тужен за клевету. Душевну бол, тако нешто. Штити га закон. Мада имамо одличне законе. Стварно! Само се не спроводе. Зато што они који би требало да то раде највише краду. Ето-зато ово што вас закон штити није никаква гаранција ни за шта.

Да вам дочарам причом из живота:

Питали Лубета, мог комшију, на полагању возачког испита, у она времена кад се на теоретском дијелу још усмено испитивало „Гдје пјешак има предност?“ Без много размишљања Лубе је одговорио комисији: „Богами само у Закону о безбједности саобраћаја. Нигдје више!“

И наш Човјек заштићен је само у законима. Од разбојника. И више нигдје.

Вратимо се дефинисању лоповлука. Ми средовјечни и старији, који памтимо времена кад се псовао Онај чије се име не узима у уста узалуд, знамо да се за лоповлук тада говорило – отуђивање.

Кад су прошла Титина времена, кад су највјернији Титићи заборавили да су му се до јуче заклињали, па прекршили заклетву и почели псовати (баш) Титу, отимање су онда прозвали – сналажење.

Данас разбојништво зову – власт (ето мени и треће кривичне пријаве!)! Пробаћу и ово дочарати.

Отуђују се, сналазе се, владају

У Рату су нам нестале милијарде помоћи. Нико не зна гдје су завршиле. А сви знамо. Српске шуме су нам у губитку 60 милиона. КМ, не фашираних шницли. Неки веле и цијелих 100 милиона КМ. Као да су милиони тачке на папиру па се избрисале. Како могу бити шумарије у губитку, Богом брате!? Одрежеш омору, продаш је негде око „стоју“ (и нешто) по кубику и – изгубиш милионе!? Нити си је садио, нити окопавао, нити заљевао, све то Онај Одозго је радио, ти си је само одсјекао и продао и… изгубио на њој. Јес’ кад би било будала. Да повјерују у то.

Електрокрајини вода протиче и прави струју а они губе… ма да не набрајам више гдје нам све паре нестају, досадно је.

Фонд здравства је у губитку… колико? Неколико стотина милиона. Ке-ма. Већина болничких установа дужна је и богу и народу. А министар је – смијењен. Пардон, рекоструисан је. Замијенио га неки импулс. А није телефонски.

Да ми је знати ко нас овако покраде поново бих га реконструисао. Него стварно: ако је Влада добро радила зашто су је онда смијенили? Пардон, реконструисали?

Један мој комшо у младости је био више чивтелија него хаирлија; више начатали него нафакали; ма разумјели сте шта сам хтио да кажем, да не ређам више ове туђице. Волио је попити, потрошити, потући се, пребити жену и тако то. Кад га је жена оставила он је рекао да није до њега. До жене је кривица. Била је – луда. Како луда, болан комшо? Луда скроз наскроз! Ма како луда, баш је била жена на свом мјесту: радила, кућила, жива се није чула. „Ама луда потпуно“, вели комшо, „ја је је*ем а она ме љуби, то нико паметан радио не би!“

Е сад, ако неко од вас устврди да сам ја ово горе рекао за реконструкцију Владе РС ја ћу се бранити ћутањем. Нисам ја написао да смо ми луди, да нас БИИИП Влада РС а ми да је љубимо. То сте ви рекли.