Рубља развила отпорност, у кризи остала стабилна

Руска рубља је након нафтног и карантинског потреса полако почела да јача. Курс долара је данас максимално падао за 45 копејки, до 72,23 рубље, а курс евра за 27 копејки, до 79,03 рубље.

"Колико видим по документима, инфлација се мало успорава и рубља јача”, истакао је руски предсједник Владимир Путин на састанку о мјерама подршке економији и социјалној сфери.

Избјегнут сценарио из 2014. године

Руска валута, је за разлику од 2014. године, када је дошло до пада цијена нафте, ову невиђену кризу преживјела на потпуно другачији начин. Руско становништво је те 2014. године, због већ традиционалне девизне панике, похрлило да купује доларе и увозну технику, самим тим, нанијевши још више штете курсу, пише Спутњик.

Овог пута је све то успјешно избјегнуто. Девалвација рубље била је неизбјежна, иако није достигла ту кобну цифру од преко 100 рубаља за долар, како је предвиђала Рајфајзен банка у свом најгорем сценарију.

Најгоре прогнозе нису остварене не само захваљујући мјерама руске Централне банке и регулаторног тијела, већ је и промијењено понашање Руса такође помогло рубљи.

Пораст финансијске писмености и девизног "имунитета”

Према стручњацима, то се објашњава тиме да је код Руса и приватних инвеститора порасла финансијска писменост.

"Током пада рубље, продавани су долари. Људи су сматрали да мјере америчке и руске Централне банке могу да смире панику и помогну тржишту. Зато је потражња становништва за девизама била много мања, него у сличним ситуацијама претходних година”, сматра водећи аналитичар ФхПро Александар Купцикевич.

С друге стране, према ријечима инвестиционог стратега "БКС Премијер” Александра Бахтина, руски грађани су вјероватно већ изградили девизни имунитет услед претходних таласа девалвације, па је примјетна повећана резистентност становништва на оштре осцилације валуте.

Поред валутног имунитета, своју улогу је одиграо је ефекат карантина.

"Напади панике спријечени су захваљујући чињеници да су људи имали времена да сједе и размисле о својој финансијској стратегији”, сматра предсједник Извршног одбора банке Фридом Финанс Генадиј Салич.

У сваком случају, негативни сценарио је на крају избјегнут.

Поред спољашњих, важни и унутрашњи фактори

На нафтном тржишту коначно постају примјетни резултати споразума ОПЕК+, који је ступио на снагу 1. маја. Цијене нафте данас достижу максимално 35 долара по барелу, што доприноси јачању рубље.

Постепеној стабилизацији економије и тржишта доприноси и постепено слабљење карантинских мјера, као и помоћ централних банака земаља.

Постоје и унутрашњи фактори који сада подржавају руску валуту. Ту је, прије свега, помоћ Централне банке, затим инвеститори се окрећу рубљи и руским хартијама од вриједности, а у корист рубље иде и то што је наступио период плаћања пореза и дивиденди.

Од љета могућ још један тест за рубљу

Међутим, и поред очигледног постепеног опоравка, стручњаци не искључују ни други талас девалвације.

Према стручњацима Рајфајзен банке, рубља током љета може бити у паду до 80 рубаља за долар. Како објашњавају, слабљење рестриктивних мјера, уведених због пандемије, условиће повећану потражњу, укључујући и трошкове куповине увозних производа. То се може негативно одразити на текуће операције и извршити притисак на домаћу валуту.

Поред тога, понестало би и потенцијала за раст цијена нафте. Стручњаци сматрају да нафта неће прећи много више од 30 долара по барелу и зато повећање извоза не може да компензује увећање увоза.

Ипак, након могућег наглог слабљења рубље у љетњим мјесецима, према стручњаку Саличу, током јесени и зиме може се очекивати опоравак курса услед пораста цијена нафте. Крајем године, када ће бити минимализовани ефекти пандемије, највиша вриједност долара може износити 65-67 рубаља за долар.