РТРС покајнички најављује србоигноришући филм о Дијани Будисављевић – наравно латиницом

Најаву ћемо донијети у цјелости и упутити апел читаоцима да преброје колико пута се тачно помиње именица „Србин“ или изведенице од ње у филму? Прво то. Драма око „затамњења“ програма РТС у кабловским оператерима је окончана.

недеља, 26 априла, 2020 / 20:39

Заиста ће свако утврдити да се у филму Дане Будисављевић чак и помињање Срба избјегава. Највећа срамота овог хрватског филма јесте што га је финансирала Србија, а да сама није направила ништа прије тога. То је такав споменик самопрезиру и глупости из незнања, да је Анте Павелић презадовољан.

Затим обратите пажњу да се РТРС опредијелио да овај пут обиљежавање 22. априла и то читавих четири дана касније (26.04.) именује као „Дан пробоја Јасеновца и Дана сјећања на све жртве усташких логора и Холокауста„, што је вјероватно најновије име, у плејади имена о чему је Фронтал.РС већ објавио текст.

Што не би обиљежили 9. јануар, рецимо, 13. јануара?

Опет нека вашу пажњу привуче како Јевреји имају меморијални термин (Холокауст), који се обиљежава 27. јануара, док су Срби и Роми и друге националности у овом саопштењу „све жртве„. И то је симптоматично. При том, усташе треба правилно именовати као „хрватске усташе“, јер су и неки Срби носили такву титулу у прошлости.

Овај Дан Јасеновачки, толико нам је битан, да га обиљежавамо како нам дође које године. Називамо га како коме падне на памет. Било би занимљиво прославити 9. јануар на неки други дан, па видјети има ли то неког смисла, или је срамота?

Дакле, у потпуности је филм испунио све идеале Независне Државе Хрватске, а посебно ону о забрани српског језика и писма. Сљедећи ће корак бити у смањивању броја жртава у логору Јасеновац, што је логичан корак, обзиром како ово све лијепо пролази. Како ствари стоје са образовним системом у Србији, односно на РТС, шта да очекујемо од телевизије са једним Р вишка?

Досљедно, како то само на ХРТ и сличним медијима бива кад су Срби у питању, у саопштењу РТРС о жени која је покушавала спасити српску дјецу од физичког истребљења, нигдје се не помиње лексема „Хрват“ или изведенице од ње. Хрватско име се не спомиње уз злочин геноцида, њега су починиле искључиво неке незнано откуда дошле „усташе“. То је, наравно, посљедица преписивања наших државних и других новинара, онога што о филму напишу аутори.

Но, ево саопштења РТРС у цјелости, које нам је у тијелу самог е-писма послато латиницом. Фотографија коју су нам из промотивног одјељења РТРС послали је такође латиницом, јер овај филм уопште нема било какву варијанту за Србе о чијем страдању би се у истом филму требало говорити:

РТРС: Сви су поменути сем Хрвата

Радио-телевизија Републике Срске у недјељу, 26.4. приказаће играно-документарни филм „Дневник Диане Будисављевић“ о жени која је спасила више од 10.000 српске дјеце из усташких логора, а поводом обиљежавања Дана пробоја Јасеновца и Дана сјећања на све жртве усташких логора и Холокауста.

Филм Дане Будисављевић, настао је да би се расвијетлила херојска улога жене увјерене да њен живот није врједнији од живота недужно прогоњених. Ово играно-документарно остварење снимљено је захваљујући Дианином дневнику, који је након њене смрти пронашла унука.

Сазнање о страдању дjеце у монструозним усташким логорима, покренуо је Диану Будисављевић, рођену у Аустрији, а удатој за српског љекара у Загребу, да покрене акцију спасавања и збрињавања српске дјеце из бројних логора.

Свјесна да ће и рат једном проћи, Диана је помно водила картотеку дјечјих судбина, но њу ће јој бесповратно отуђити комунистичка власт 1945. када њено германско и грађанско поријекло постају непожељни.„Дневник Диане Будисављевић“ можете пратити у недјељу од 21 час и 5 минута на РТРС-у



1 КОМЕНТАР

  1. Непотписани ауторе,
    молим мало лакше говорити, по могућности устати када се говори о Госпођи Дијани Будисављевић. Да, намјерно великим словом госпођа.

    Да ли сте ви уважени непотписани ауторе ових редака свјесни двије основне ствари, а којих би били свјесни да сте прочитали дневник Госпође Дијане Будисављевић.

    и) Дневник је писан – латиницом.

    ии) У дневнику се ниједном не помиње ријеч Србин.

    Наравно, јер Госпођа Дијана Будисављевић је Аустријанка, римоатоликиња, удата за др Јулија Будисављевић, Србина, Крајишника, живи и дјелује у сред НДХ, да у сред НДХ ’41-45, и она друкчије гледа на ствари него што би неко хтио или желио.

    Ма у ком вијеку, ма у ком друштву, и ма ко то био.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *