"РС" д.о.о. укида "ОХР" ГмбХ

Пише: Стефан Мачкић

Мрачни облак туризма још нам је над главама, али ипак настављамо са овоседмичним пресјеком ничега. Брзоплето, дабоме.

Уторак и сриједа: Оштра молба

Почела је у уторак сједница Народне скупштине, па се тај дан ништа значајно није десило. Ово је 38. посебна сједница, а до сада је одржано 19 редовних сједница.

Сједница Народне скупштине се наставила сутрадан, па је Џерард Селман, предсједник Уставног суда Републике Српске, изложио Обавјештење о неким појавама од интереса за остваривање уставности и законитости. Ријеч је о документу којим Уставни суд повремено обавјештава надлежне институције о ономе што и само име документа казује.

Обавјештење је и код нас, али и у "федералним" медијима, представљено као оштра, односно забрињавајућа, осуда и одбацивање окупационих намета и касапљења уставно‑правног поретка од стране високих представника. Ми то у Обавјештењу нисмо прмијетили.

Уставни суд је у Обавјештењу заправо више пута поставио питање уставности, законитости и легитимитета таквих наметања, али их уопште није изричито одбацио. Иако се не слаже ни са надлежношћу ни са суштином таквих наметања, и даље прихвата њихову правну снагу.

Наметања се, за почетак, не представљају као покушаји закона, већ им се језиком Обавјештења одмах даје за право да су заиста закони ("он мијења ентитетске уставе, доноси нове и мијења постојеће законе"). Резервисано сe наводи да високи представник "није институција уставноправног карактера", што нико ни не спори, јер је успостављен Анексом IV Дејтсонског споразума, али медији то ипак преносе као некакву бомбастичну осуду његовог дјеловања. Одмах у истој реченици се надовезује да ипак "високи представник за Босну и Херцеговину постао је посебна, суверена институција у БиХ" (нагласак наш).

"Нема сумње да високи представник није институција уставноправног карактера, односно да његов положај и надлежност нису регулисани Уставом Босне и Херцеговине. Међутим, ако не формалноправно у складу са Уставом, он је то фактички постао", понавља се тако опет у Обавјештењу. Испада да Уставни суд, постављајући велика питања, заправо оснажује положај високог представника као фактичке уставне категорије, напросто недавањем никаквих одговора.

Уставни суд затим изричито признаје легалитет одлука високог представника. Иако препознаје противрјечности у одлукама Уставног суда БиХ – да тај суд неће да преиспитује надлежност високог представника да намеће законе, али преиспитује суштину наметања – наш Уставни суд у тим одлукама Уставног суда БиХ налази озакоњење таквих наметања.

"На овај начин, кроз одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине, оваквим актима високог представника за Босну и Херцеговину дат је легалитет, иако легитимитета нема ни данас" (нагласак наш). Нешто касније: "Уставни суд Босне и Херцеговине (а касније и Суд Босне и Херцеговине) својим одлукама потврђује овакав његов статус, дајући уставност његовој законодавној дјелатности" (нагласак наш).

Неспорно је да Уставни суд критикује и осуђује овакво стање ствари, као неуставно и неспојиво са владавином права. Међутим, иако се са њим не слаже, чини се да Уставни суд правно такво стање прихвата. Уставни суд, дакле, поштује одлуке Уставног суда БиХ, иако се не слаже са њима, па стога поштује и одлуке високих представника, иако му ни оне нису драге.

Ослањајући се на одлуке Уставног суда БиХ, наш Уставни суд тако избјегава да користи полуге своје моћи и да касира законе намтенуте на нивоу Републике Српске као супротне Уставу Републике Српске, који је дужан да штити. Бира умјесто тога да само зазива, безмало моли високог представника, да са таквом праксом престане, јер то није лијепо.

Четвртак: "Рибникар"

Изречене су казне родитељима дјечака који је убио деветоро дјеце и домара и ранио шесторо у београдској ОШ "Владислав Рибникар". Отац је добио четрнаест и по, а мајка скоро три године затвора.

Док се покушава докучити суштина и позадина трагедије, ту неке нарочите филозофије ипак нема. Неки једноставно не могу да буду дио друштва, макар и били дјеца, и макар дјеца и не могла бити крива никад ни за шта. Лична трагедија, спољна или унутрашња, која је криве начинила таквима не може бити разлог да им се пусти да буду пошаст друштву, и морају бити склоњени. На Западу, па и у нашим правним системима, самилост и разумијевање према кривима, иако племените побуде, одавно је превагнуло над правом невиних да не буду жртве.

Није дужност ни право државе да дијели апсолутну правду, већ да заведе ред и мир.

Петак: "ПУ импекс" д.о.о. Пале

Отворена је на Палама нова зграда Полицијске управе Источно Сарајево. Објекат одражава потпуно одсуство свијести и стандарда о томе како једна институција треба да изгледа.

Институција мора да плијени, да одише тежином, да зауставља дах и да надахњује. Сваки корак у њој мора да одјекује и захтијевајући тишину мами страхопоштовање. Изгледом мора да казује вјечност. Институција су мермер и махагониј, а не ригипс и иверица. И на нивоу цијеле државе мора да постоји обједињен стандард који све институције морају да прате.

Наше институције излгедају као робне куће, а то се у случају ПУ Источно Сарајево покушало надомјестити огромним и ружним натписом преко цијеле зграде. Очајног фонта, приде.

Институција је уз то украшена амблемом, а не грбом Републике Српске. Отјерали смо Шмита, али ланци су нам, биће, срасли с душом.

Упоредите у наставку зграде ПУ Источно Сарајево и Уставног суда Републике Српске, са зградама Уставног суда Србије и бањолучке Градске управе. Вашој машти тиме препуштамо да оконча овај брзински неувезан пресјек, јер тако смо у могућности.