РС ће плаћа Црној Гори пола милиона евра годишње за воду из Билећког језера

Надокнада коју ће Република Српска плаћати општини Никшић за коришћење воде из Билећког језера за производњу електричне енергије износиће око 500.000 евра годишње, рекао је градоначелник Никшића Веселин Грбовић.

„Накнада неће бити фиксна на годишњем нивоу, већ ће зависити од количине произведене електричне енергије. Рачунаће се множењем одређеног коефицијента са произведеном електричном енергијом“, изјавио је Грбовић.

Он је за „Дан“ рекао да је Република Српска прихватила да плаћа општини Никшић надокнаду за коришћење акумулације из Билећког језера, а црногорска Влада формирала је трочлану експертску комисију за рјешавање тог питања.

За предсједника комисије изабран је помоћник министра пољопривреде и руралног развоја Дарко Коњевић, док су њени чланови директор Дирекције за имовину општине Никшић Росанда Николић и представник „Електропривреде“ Миливоје Вујачић.

„За 10 до 15 дана би требало да се састану експертски тимови Црне Горе и Републике Српске и усагласе правни оквир по којем ће се плаћати надокнада за коришћење воде из Билећког језера“, навео је Грбовић.

Експертска комисија је формирана на основу приједлога Министарства пољопривреде и руралног развоја, који је у четвртак усвојила Влада.

Из ресорног министарства Црне Горе су раније рекли да се ради о једном од неријешених питања у односима са БиХ у дијелу који се односи на коришћење хидроенергетског потенцијала слива ријеке Требишњице.

До неријешених односа је дошло изградњом и пуштањем у рад хидроелектране Грнчарево /ХЕ Требиње један/ 1967. године, која је саграђена и на територији Црне Горе – потапањем дијела њене територије због потреба хидроакумулације Грнчарево, познате сада као Билећко језеро, без сагласности Скупштине Социјалистичке Републике Црне Горе, која је била обавезна.

По том основу, по међународном праву, Црна Гора има право на компензацију. Она има право и на учешће у произведеној електричној енергији сразмјерно количини воде којом се Билећко језеро пуни са територије Црне Горе, а најмање сразмјерно површини њене територије у укупној површини језера. Такође, припадају јој и накнаде које се уобичајено плаћају по том основу у Црној Гори и Републици Српској.

Предвиђени пут у рјешавању тих питања је закључивање међусобног споразума или уговора о управљању водама од заједничког интереса, као кровног правног документа између Црне Горе и БиХ.

За закључивање таквог уговора први пут БиХ је покренула иницијативу 2004. године преко државне заједнице Србија и Црна Гора, а други пут Нотом Министарства вањских послова 19. априла 2010. године, преко Амбасаде Црне Горе у Сарајеву.