Ров против избјеглица на турско – грчкој граници

У највећој тајности стотине војника копају дуж грчко-турске границе ров широк тридесет и дубок седам метара, који би би наводно требало да спријечи долазак избјеглица у Грчку, односно у ЕУ. Према писању атинског листа "То вима", које није демантовано, грчка војска инвестирала је већ у пројекат 150 000 радних сати и ископала ров у дужини […]

среда, 10 августа, 2011 / 14:34

У највећој тајности стотине војника копају дуж грчко-турске границе ров широк тридесет и дубок седам метара, који би би наводно требало да спријечи долазак избјеглица у Грчку, односно у ЕУ.

Према писању атинског листа "То вима", које није демантовано, грчка војска инвестирала је већ у пројекат 150 000 радних сати и ископала ров у дужини од петнаестак километара код града Орестијада. Сада се радови настављају код пограничног места Арданион.

Аутор чланка, новинар Јоргос Малухос сматра да читав подухват има смисла и да је од користи не само за Грчку, него и за цијелу Европу.

Наиме, илегално усељавање је свеевропски проблем и ров дуж границе спријечиће долазак нових усељеника, каже Малухос.

Међутим, он у првом реду има војну, одбрамбену улогу, прецизније служи заштити сјевероистока Грчке. Наиме, са друге стране границе посљедњих година турска војска концентрисала је тенковске дивизије које су специјализоване за прелазак водених токова, каже новинар.

Поред рова биће изграђена и жичана ограда у дужини од десет и по километара дуж пограничне ријеке Еврос гдје у земљу илегално улази велики број избјеглица.

Адвокат Електра Коутра, која се бави заштитом људских права, сматра да је ријеч о нехуманој политици изолације која уопште нема смисла.

Наиме, ограда на копну није никаква ефикасна заштита, јер ће избјеглице потражити алтернативни пут преко мора, а кријумчари људи само ће подићи цијене. Осим тога, подизање ограде и копање рова у супротности су са међунанародним правом, јер се тако онемогућава остваривање права на азил и заштиту избјеглица.

Процјењује се да ће ограда коштати најмање пет милиона евра и изградња ће се финансирати и средствима Европске уније.

Електра Коутра сматра да је лицемјерно то што ЕУ наводно има резерве према огради дуж границе, а истовремено финансира њену изградњу.

Према њеном мишљењу, ту је много двоструког морала. "Данас 90 одсто усељеника стиже у ЕУ преко Грчке, земља не може да изађе на крај са проблемом, али је упркос томе препуштена сама себи. Умјесто да помогну, многи у ЕУ радије критикују, мада су очигледно спремни да сносе дио трошкова за изградњу ограде. Све указује на то да је Грчка потребна као мостобран у борби против илегалног усељавања и да се у ту сврху и користи", каже Електра Коутра.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *