Романтичар из Лакташа: Разлике између обичног и предизборног асфалта

Одговор Емиру (Немањи) Кустурици на прозивке у својој колумни, која је објављена у ПРЕСС-у 05.04.2013. године Нема услова под којима бих опростио Додику! Са новом влашћу све почиње испочетка – једина је реченица у колумни Немање (Емира) Кустурице, која има везе за реалношћу. Мене, исто као и Немању, нешто тјера да пишем овај текст. И […]

понедељак, април 8, 2013 / 12:55

Одговор Емиру (Немањи) Кустурици на прозивке у својој колумни, која је објављена у ПРЕСС-у 05.04.2013. године

Нема услова под којима бих опростио Додику!

Са новом влашћу све почиње испочетка – једина је реченица у колумни Немање (Емира) Кустурице, која има везе за реалношћу.

Мене, исто као и Немању, нешто тјера да пишем овај текст. И ја трпим последице читања, не Викиликса као он, већ његове колумне у Пресс-у. И мени, исто као и њему, одмах заигра срце када се спомиње нешто проблематично. Могу и да се сложим са њим, да Предсједник Републике Српске има разлога за узнемиреност. Много заједничког, прослављени режисер има са романтичарем из Лакташа, како ме он назива. Једина разлика је, што ја, за разлику од новокомпанованог Немање или Емира (не знам како му је драже да га зовем), никад, и за никакву цијену, не бих стао на страну проблематичних типова.

Нешто му и не вјерујем када каже, да га посебно брине хоће ли Американци Предсједнику Републике Српске опростити „Јужни ток“, недавно потписани уговор о краку гаса који стиже из Сибира у Републику Српску. Исто тако му не могу вјеровати, да га посебно бринем ја као појединац. Али, вјерујем му на ријеч, да су и он и Предсједник Републике забринути, јер знају да тај тип из Лакташа није једини романтичар у Српској демократској странци.

За Кустурицу је сасвим логично да се у данашњем времену неки на рачун државе и сиротиње богате. Истиче да је то тако кад се прелази из једног у други систем. Неки грађани (не крије да мисли на типове попут мене) су за њега још увијек у забуни око комунизма и капитализма. А ја, тип из Лакташа и члан СДС-а, за њега сам отишао најдаље.

Посебно га брине, како он то каже, тај тип из Лакташа, који толико критикује Додиков асфалт. Да, Додиков асфалт, не овај обични. Ту постоји огромна разлика. Овај обични асфалт, који нам је познат из комунизма и нешто послије тога ријетко се наноси. Од 2006. године се у главном користи овај нови, по Кустурици чисто капиталистички асфалт. Објаснићу за све оне који нису грађевинске струке. Додиков асфалт (ја га више волим звати предизборним СНСД – асфалтом) се драстично разликује од класичног асфалта. Додиков асфалт је измишљен у Лакташима, наноси се у главном сваке двије или четри године, никад није дебљи од четири центиметра, рок трајања му је од избора до избора и проширио се по Републици Српској као најгори и најопаснији вирус, од којег се може очекивати чак и смрт.

Дуго времена је требало да се пронађе лијек за ту врсту вируса. Али, ипак успјело је. Лијек је за грађане Републике Српске од 07. октобра прошле године у понуди. Велики број грађана, па и цијеле општине, користе га. Немању, а и господина који говори из њега, посебно забрињава то што лијек помаже. Лијек је ту и тешко га је од грађана сакрити, па је циљ да се они најагилинији промотери тог лијека ућуткају.

Не бирају се средства и неће се бирати ни у будуће. Промотере лијека, поготово овог типа из Лакташа, очигледно треба смирити. Тај СДС-ов романтичар користи сваку прилику да људима отвори очи, а почео је са тим управо тамо гдје највише боли, у Лакташима.

Све је почело са мојом реченицом „Боље макадамом на посао, него асфалтом до бироа за запошљавање“. Реченица која говори о суштини проблема у Републици Српској. Прослављени (Српски) режисер брине, како бих се ја, возећи макадамом са својим „половним“ аутомобилом, наплаћао филтера за уље и за ваздух. Гуме би се на мојим колима хабале више, а и ауспух би, како он то каже, отпадао. Живот би ми, по њему, био далеко скупљи без асфалта.

Господин Немања не зна, да сам ја, као и већина грађана Републике Српске, изузетно поносан на свој „половни аутомобил“. Вјерујте ми, мало троши, а кварова нема. Јури као љута гуја лакташким, иначе „веома квалитетним“ асфалтом. А како тек јури по аутопуту, господине Немања, не бисте ми вјеровали. Сад, да ли је до тога што имамо веома добар аутопут, или што нема саобраћаја на истом, ђаво би га знао. Све ме нешто страх, кад тако појурим да не завршим директно у Сави, јер баш тамо води тај скупоцијени асфалт. Не би ни цијена аутопута била проблем, режисеру, да народ управо због њега и великог броја асфалтића, не живи на ивици егзистенције.

Имате привилегију, да не морате видјети оно што видим ја и већина овог народа.

Сходно томе, и даље мислим да је „Боље ићи макадамом на посао, него асфалтом до бироа за запошљавање“. Нема ни смисла да понављам ову реченицу више, вјерујем да сте је и Ви и Предсједник Републике добро запамтили.

Не знам само, ко се те исте реченице толико боји, кад јој посвећујете толико пажње? Чији глас проговара из Вас господине Кустурица? Коме тип из Лакташа толико смета, па се бавите мојим ликом и дјелом?

Зашто се не задржите на филмовима, јер Вам то неспорно добро иде. Није политика баш за сваког . . .



0 КОМЕНТАРА

  1. Одличан одговор Перенчевићу. Кустурица је најскупље плаћени лобиста СНСД-а. Није чудо да за толике милионе народних пара који су претворени у његово вишемилионско власништво у Андрићграду, прича хвалоспјеве о Додику и његовој власти. Кустурица јесте најскупљи, али није једини. Читава булумента београдских самопроглашених аналитичара је у свако дооба дана и ноће спремна да на позив из Бања Луке крену у хвалоспјеве Додику. Тако је и поводом његовог одласка у Хаг. Чуј, храбар Додиков потез? Алернатива му је била да добије обавезујући налог из Хага. А тек ови домаћи ‘аналитичари’ и борци за демократију. Они промовишу режим, додуше несвјесно, бесплатно и из глупости. Колико нападају Додика, толико омаловажавају и све у опозицији и тако му дају најјачи аргумент – нема Додика ко замјенити. Васковић, Ценићка, Вукановић, Раљић …. Баљда у својој величини мисле да само они знају шта треба радити и да напади на опозицију показују како су објективни. Или је у питању нешто много простије – класични новинарски рекет?

  2. Очигледно је да се криминалци хватају за сламку. Лобисти у пуном капацитету и добро плаћени. Али, џаба, нема од тога ништа. Неће их спасити 2014. ни један од ових. Доће они Перенчевићу СДС-у на врата послије избора. Куста је промјенио вјеру, а да не би странку. За текст свака част!!!

  3. Кустурица је примјенио много пута опробан рецепт на овим просторима. Наплаћује лажни патриотизам. Вечи је Србин од Срба. То је цјењена роба код Срба. Многи прије њега су га наплатили, па и сам Додик. Највећа пљачка је када краду тобоже у националном интересу и зато не смијеш ништа питати. Радили су то многи и прије Додика и Емира у рату, а они су само скинули фазон.

    Није ни чудо што се сада Кустурица гади људи који возе половна кола. Не дружи се он са таквим бједницима. Како је са гађењем рекао за Којића из Вишеграда да вози џип на плин. Паре и власт ударе у главу, а они се буџетским парама возају хеликоптерима, авионима и мерцедесима. Шта је приоритет – набацити посао Станковићу од кога ће бити и за њих, или отварање нових радних мјеста за оне који не могу купити ни полован ауто? Та дилема не постоји код Додика и Кустурице.

  4. Za izgradnju „Andrićgrada“ u Višegradu do sada je uloženo skoro 16 miliona maraka, a najviše sredstava izdvojeno je iz budžeta Republike Srpske, te od „Elektroprivrede RS“ iako većinski kapital u preduzeću koje je formirano za realizaciju tog projekta ima režiser Emir Kusturica.

    Pitam se, pitam. Kakav auto vozi Emir, ovaj Nemanja. Pardon! Uvijek se zabunim oko imena.Da li se vozika na lizing ili kredit? Hmmm… Možda i ne! Dobro je naplatio usluge marketinga. Kad država plaća, nek’ košta šta košta.

    Eeeee, teško nama!

  5. ŠTA JE PISAO PROSLAVLJENI REŽISER 1993. god – KO JE EMIR K.
    POTKOVANI RASIM

    Sve češće, u besanim noćima, pred mene izlazi slika koju sam ne tako davno vidio na sarajevskom aerodromu. Čekajući majku ugledao sam veliku grupu ljudi. Među njima isticao se jedan visoki gorštak zaraznoga osmijeha, skidao je čulah sa glave, gladio se po ostacima sijede kose…sve dok iz svjetine nije dotrčalo neko dijete i zagrlilo ga. Dedo srećan što je živ, a unuk što mu se dedo vratio iz daleke Mekke, sa hadžiluka. Plakali su zajedno i grabili prema izlazu. Gledao sam za njima, suza mi je krenula niz lice i kao što tada nisam znao zašto sam zaplakao, ne znam ni danas dok sjedim na amsterdamskom aerodromu. Četiri godine kasnije sjedim i čekam avion, tumarajući svijetom sa svojim novim filmom, nema niti jednog putnika u čije lice ne zagledam i poredim s licima voljenih ljudi iz Sarajeva. Ponovo mi suza krenu, sada iz sasvim drugog razloga… U Amsterdamu sam sreo Rasima iz Lopara. Čovjek, rudar kojeg su četnici izdvojili iz grupe rudara, svezali i potkovali…

    U slici sretnog zagrljaja djeda i unuka koji se vraća sa velikog putovanja, gledao sam radost, a slika Rasima iz Lopara potresla me snagom najjačeg zemljotresa. Tu nema suza….njegovo zbunjeno, blago lice kao da me još blažim očima pita ZAŠTO? Ne mogu da mu odgovorim, samo vidim ispred sebe slike stradalnika Bosne. Najednom, kao kod tužnih očiju kipa, predamnom srušile su se sve moje političke iluzije. Od tog momenta sve što budem vidio i čuo imaće drugu vrijednost…Pred poštovanim Rasimom, čovjek koji me gledao očima mučenika, klonula je moja duša i znao sam da ću pred njim klecati kao pred uzvišenoj svetosti.

    Noćima, evo poslije susreta sa Rasimom, odgonetam tajne, rasplićem vlastite misli, baš kao što mi je mati, kad sam bio mali, rasplitala džemper pred zimu da mi saplete novi. Pitam se polušapatom kako je bilo moguće da sam svoje djetinjstvo, kulturu kojoj pripadam, gradu koji je moj grad, poistovijetio sa političarima koje ne poštujem i kako je moguće da nisam reagovao žestinom…

    Kada je počeo rat u BiH moj glas se čuo, ali čini mi se gubio u buci stvaranoj sa svih strana. A, ja zgađen od političara s kojima ne bih dijelio ni kafanu, a kamoli republiku, zgađen novinarima koji su kaljali moju familiju, djecu mi nazivali kopiladima, a suprugu kurvom, pokojnog oca špijunom….ja sam od tih ljudi koji su činili šumu, obnevidio, umuknuo i kao kakav Don Kihot nastavio voditi privatni rat, a ljudi iz Sarajeva stradavali su iz dana u dan. Da li je moguće da sam zbog ljudi koji su širili laži o meni, potisnuo sliku svog djetinjstva, svoga grada, svojih voljenih ljudi? Nije mi bilo dovoljno da gledam CNN, jer kako se vidi, a to sam već pisao, Evropa samo supervizira zločine po Bosni.

    Trebalo mi je da vidim mučenika Rasima iz logora i da emocionalno pregorim i zaboravim sve politike i istorije svijeta…trebalo mi je da vidim blage oči koje pitaju – zašto Emire – i da shvatim da nema te istorije i predistorije koja može da opravda potkivanje živog čovjeka.

    To svi znaju, ali Rasimovo lice kazuje bol svih stradanja u Bosni…

    I dok tumaram svijetom, bosanske Muslimane ubijaju ne kao sezonske berače pamuka, nego samo zato što su Muslimani. Znam da stradaju i drugi, ali sigurno Muslimani najviše. Tumaram tako svijetom, nosim svoj posljednji film sa sobom i golemi čemer u duši. Pomiren sa smrću govorim i pišem od srca…..

    Emir Kusturica, 24.mart 1993. godine

  6. E, ovo galilejino treba štampati kao letke i oblijepiti njima cijelu RS. Ali i baciti iz aviona po zgradi vlade. Žao mi je što sam u pravu kada govorim o emiru kao o tipu koji nas je više oharačio nego sve osmnlije za nekoliko vijekova ropstava . Najtragičnije je što je predsjednik naš učestvovao u tom haraču, što je otimao od naroda poslednji zalogaj a davao emiru.
    Predsjedničeeeeeeeeee, da te stigne ona narodana:oteto prokleto.
    Pa ,zar tako nesrećo naša? Zar si riješio da ideš do poslednjeg Srbina.
    Vidiš li ,jadan i kukavan bio, da narod pišti od bijede i neposlice? Pa bojiš li se Boga, ako se ne stidiš naroda?

  7. Simo, užasno je ako je to tačno o potkovanom čovjeku, mada mislim da je to ratna propaganda, ali ne kažem da nije bilo zločinaca i medju mojim narodom.
    Ali što emir ne napisa i o onoj srpskoj glavi u rukama mudžahedina?
    Gade mi se i emir, i nemanja, ali najviše mile, jer su i vjeru i naciju, i ljudstvo pogazili, i jedina svetinja su im pune bisage opljačkanog blaga narodnog.

  8. Misliš , Simo, sramote predsjednikove, što otima i harači narod, lišava ga osnovnih životnih uslova a daje emiru koji je juče pljuvao na taj narod, a danas ga pljačka, baš onako emirovski,kako su ga pljačkali emiri za vrijeme tirskog vakta?
    Ukoliko je istina o potkovanom čovjeku to nije sramota moga naroda već onoga nečovjeka koji je to uradio, i ako je uradio.Opet kažem da je bilo i medju mojim narodom neljudi i zločinaca, kao što ih ima i medju svim narodima. Mnogima je sudjeno, ali mnogi su sudjeni i za ono što nisu učinili, dok mnogi zločinci medu emirovim narodom nisu odgovarali za svoje zločine.

  9. Simo, niko u komentarima nije podržao zločine!Stvar je u tome da nam pamet soli čovjek koji ne zna da li je Srbin ili Musliman. Čovjek koji tapše Dodika po ramenu, slika se sa njim, promoviše njegovu politiku… Misliš li da to radi iz ljubavi prema Srbima, ili dobija silne pare za to?!

    Žalosno je što su to NAŠE pare.

    Nikada nisam čuo da država finansira projekat, a da je većinski vlasnik neko lijevi. U ovom slučaju Kusturica.

    Koliko će ljudi otići da posjeti Andrić-grad?!Možda nemaju ni za kartu do tamo. Treba pitati pacijente u dobojskoj bolnici, ili banjaluckoj hirurgiji šta misle o obilasku tog famoznog Andrić-grada koji nas je koštao PRIKAZANIH 16 miliona km. U Doboju gladni, na hirurgiji leže u go*nima, a država plaća pametnog Kusturicu da slaže kamenje po Višegradu.

  10. Симо,ман’ се губљења времена…њима није довољно добар Србин ни који на једној здравој нози победи Амера у сред САД-а,а камоли неко ко има погрешан распоред слова у имену,макар се и сматрао Србином.Макар и доприносио Србији.

    Видиш ли да од врха,овог посланика СДС-а па преко сељачине коментатора свима одредом смета чак име,макар је узео и крштено,православно.

    Мене радује само што их нема пуно.И биће их мање.

  11. Па морају му помињати мртву мајку кад ће да би снимио тај филм, завући руку у касу чика приједорове просперитетне приватне фирме која је генерацијама у његовој породици и која је надалеко чувена по алтруизму, бризи за раднике и градњи обданишта за дјецу запослених, а старачких домова, цркава и џамија за њихове остарјеле родитеље… Ето!

  12. Па морају му помињати мртву мајку кад ће да би снимио тај филм, завући руку у касу чика приједорове просперитетне приватне фирме која је генерацијама у његовој породици и која је надалеко чувена по алтруизму, бризи за раднике и градњи обданишта за дјецу запослених, а старачких домова, цркава и џамија за њихове остарјеле родитеље… Ето!

  13. Slavuj, 09.04.2013. 12:03:47

    Немамо никакво „хаторење“ гледе сучељавања мишљења госн славуј, још само да нам објасните ШТА су то НАШЕ паре које непрестано вас неколицина помиње овдје и каквом ви алхемијом напримјер новце од царина и акциза које су изворно приходи државе, претварате у ваше паре? А то су данас признаћете, главне „наше“ паре.
    Ја своје паре зарађујем веома одређеним методом стваралачког РАДА. Послије ми стигне и порез – то зато што живим у друштву, односно у држави а не као Робинзон на пустом острву… Па своје паре дајем у „наше“ паре да ми не би затворили посао… И тако укруг. Нађите ми земљу гдје је другачије да се селим.

Оставите одговор