Роботи инспирисани оригамијем: Погледајте шта све могу

Амерички истраживачи изумили су посебну врсту самосклапајућих робота, који имају способност да се формирају/склапају и крећу без интервенције човека.

Настанак робота инсипирисан је јапанском древном вјештином савијања папира названом оригами, приликом чије примјене од равног листа папира настаје тродимензионални објекат. Настала је у 17. вијеку, а постала популарна ван Јапана средином 20. века. Открића до којих су научници дошли проучавањем ове вјештине утицала су, између осталог на настанак ваздушног јастука и стент импланта.

“Можете видети како захваљујући савијању папира настају фантастично комплексне структуре”, изјавио је професор Роберт Вуд, вођа истраживачког тима са Харварда. Да би демонстрирали издржљивост и чврстину савијених конструкција, чланови тима су, у сарадњи са члановима МИТ-а (Института за технологију у Масачусетсу), дизајнирали комплексне машине које се саме склапају.

Тим је роботе израдио од три слоја материјала. Један слој чини папир, други савитљива штампана плоча с електрником, а трећи меморијска пјена. Уграђени су и склопови, програмирани тако да се на топлоти савијају под одређеним углом, што омогућава помјерање ногу робота. Сваки склоп има минијатурно коло које се загријева. Да би се робот кретао у жељеном правцу, научници су развили софтвер под називом "Оригамизер".

Отприлике 4 минута након склапања, склопови почињу да се хладе, чинећи да робот очврсне. Микроконтролер даље шаље сигнале за покрет у удове робота. Уграђен је и тајмер – робот почиње да се склапа 10 секунди након што су постављене батерије.

“Можемо да уградимо сензоре и изведемо да склапање буде подстакнуто промјенама у околини, попут температуре и притиска”, изјавио је Сем Фелтон, један од учесника у пројекту.

“Уградили смо моторе и батерије док је све било равно”, објашњава доктор Вуд. То је роботима обезбедило енергију.

Овај изум представљен је у магазину "Наука".

У будућности, могао би да омогући људима да допру до окружења недоступних човјеку, а предност је што би масовна производња ових објеката била брза и јефтина.

“Замислите самосклапајуће структуре у виду сателита, намијењене, рецимо, истраживању свемира. Или ситуације у којима је логистика отежана, попут дистрибуирања хуманитарне помоћи у ратним зонама”.

У будућности, између осталог, такви роботи могли би бити сачињени од биоразградивих материјала и распоређени у ројевима, да прате и штите осјетљиве екосистеме.