РиТЕ Гацко уопште не рекултивише површински коп

Центар за животну средину је, претпостављамо, ангажовао некога да им напише текст о враћању живота у природу уништену површинским копом у рудницима. У овом случају Гацко.

петак, 20 децембра, 2019 / 19:38

Пише: Миланка Ковачевић, Директ портал за Центар за животну средину

РиТЕ Гацко у протеклих пет година ништа није урадила на рекултивацији и заштити животне средине. За то време су ископани милиони тона хумуса, јаловине и угља, а јама рудника на ободу града постаје све већа. Руководство предузећа ретко се оглашава, док питања у интересу јавности игнорише.

Главним рударским пројектом је предвиђено да се од 2016. у рекултивацију сваке године уложи најмање 500 хиљада марака.

То би до данас износило преко милион и по.

Пројекти нису обавезујући

У стварности, уместо поправљања стања, последњих година се ишло у регресивном смеру. Према слободној процени јаловином је до сада затрпано око 10 хектара рекултивисаних површина. Штета би била и већа да није лошег рада првог БТО система који је “главни кривац” за деградацију рекултивисаног земљишта.

“Пројекти су наручени, нису објективни нити независни, а нису ни обавезујући. Можемо лагати себе, али смо сви заједно на губитку”, коментарише тренутно стање један од инжењера са деценијским стажом у РиТЕ и додаје да је изостао концизан и систематски приступ рекултивацији која је препуштена личном ентузијазму.

“Ради се само оно што се мора. Негде је то много, а овде је то мало. Управљање хумусом не постоји. Практично се он склања испред фронта радова, не постоји депонија на којој се чува. Много га је просуто, али то није проблем ни за кога. План рекултивације постоји, али од 2014. ништа није урађено. Стога је причати о њему апсурдно. Овде знање није потребно”, резигнирано констатује наш саговорник који је желео да остане анониман како би избегао непријатности.

Такав став запослених не чуди јер је Менаџмент РиТЕ дужи период затворен за медије који инсистирају на питањима која, по свему судећи, нису пожељна.

Информације које из ове фирме пласирају су контролисане и углавном афирмативне, упркос финансијској и организационој дубиози у којој се предузеће налази.

Јавност је ускраћена чак и за податке о пословању које су дужни да омогуће. Квартални финансијски извештаји за ову годину нису објављени. Последњи доступан је Извештај о пословању у 2018. години у ком стоји да су текуће обавезе за 15,1 милион марака биле веће од текућих средстава, а пословање РиТЕ Гацко је у потпуности зависило од “континуиране финансијске подршке Матичног предузећа”, дакле ЕРС.

Питања о томе шта је учињено на реализацији плана рекултивације и заштите животне средине смо у два наврата послали уз захтев да нам се обезбеди компетентан саговорник. Но, и овај пут је одговор изостао.

Али, нису само поједини новинари ти које менаџмент РиТЕ Гацко игнорише.

Изостала је реакција и на Решење Регулаторне комисије за енергетику РС која је крајем августа наложила низ мера које предузеће мора да примени како би испунило услове из дозволе за обављање делатности производње електричне енергије.

Између осталог, наложено је да се у року од месец дана инсталира дисплеј којим би се становништво континуирано извештавало о квалитету ваздуха. Такође, Комисија је обавезала РиТЕ Гацко да достави Извештаје о реализацији планова рекултивације од 2016. године. Дисплеј до данас није постављен. А ако су Извештаји и достављени, то су морали бити празни папири јер рекултивације није било.

Засипање рекултивисаног

Тренутно се одлагање јаловине врши на спољашњем одлагалишту које се дели на западно и источно. И док источни део није никад рекултивисан, западни делимично јесте. На површини од неколико десетина хектара својевремено је превучен слој хумуса и посађена трава, грмље и дрвенасто растиње.

У међувремену је 2015. урађен Главни рударски пројекат који није уважио претходни, па је изменио коте поменутог одлагалишта.

“Да ли је то учињено по нечијем налогу или не, заиста не знам, али је тиме омогућено да се засипају рекултивисане површине и учини штета која се не може исказати у новцу. Хумус је благо, а овим је бачен у неповрат”, прича још један саговорник и додаје да “како сада изгледа одлагалиште, тешко је поверовати да се то икада може средити. А могло се управљати, попуњавати и довести у стање боље него што је природа направила”.

Што се тиче одлагања пепела, пројекат је настао пре две деценије, а осмислили су га водећи стручњаци у тој области каже наш саговорник упућен у овај процес.

“То добро функционише. Могло би да се још дотерује, али кад је све около у распаду, излишно је инсистирати на савршенству у једном сегменту. Систем отпремања пепела је дуг и добро пријектован. Проблем је настао са површинским или кровним угљеним слојевима које садрже више нечистоћа, конкретно силиката. Приликом сагоревања специфична тежина пепела тог угља је значајно већа што доводи до проблема приликом пнеуматског транспорта до касета”, објашњава и додаје да је проблем што нема дугорочног размишљања, нити аката вишег нивоа који би дефинисали рад предузећа . Све се ради на дан или до избора.

“Систем пречишћавања отпадних вода никада није заживео иако је на њега потрошено десетак милиона марака. Ипак, недовољно транспарентан процес је вероватно најважнији разлог што од тога није било ништа иако су прљаве воде, а много их је у процесу производње струје из угља, главни разлог за нестанак живог света у водотоковима низводно од РиТЕ Гацко”, констатује овај инжењер.

Уз све то, ни оно што је можда било најлакше, а то је заштитни појас који би град мало изоловао од рудника, није направљен. Чак не постоји ни систем прскалица у руднику који би смањио прашину током летњих месеци.

“Много је тога могло бити завршено да је било спремности да се ради за опште добро”, тврди наш саговорник.

“Оно што је будућност је управљање квалитетом угља што је сложена и дуготрајна прича која би окупила велики број стручних људи. То би била жила куцавица фирме и истински интерес свих. Овде то није случај. Ми смо свели наше пословање на преживљавање од месеца до месец”, каже он.

Уз преживљавање под руку иде и то што се рекултивација и мере заштите посматрају као трошак. Тако је бесповратно уништена животна средина, а самим тим озбиљно угрозило здравље ствановништва.

Напомена: Овај чланак је дио серије настале у сарадњи Центра за животну средину и портала Директ портала. Серија спаја истраживачко новинарство и рад Центра на промоцији трансформације електроенергетског система Босне и Херцеговине, а у сарадњи са бројним партнерским организацијама, регије Западног Балкана, Европе и свијета. Чланци су још један у низу доприноса кампање „Стоп Прљавој Енергији, јер будућност је обновљива“, која има за циљ да скрене пажњу грађана, стручњака, надлежних институција и других друштвених актера на забрињавајуће стање животне средине и неодрживост постојећих енергетских система у Босни и Херцеговини. Ставови и захтјеви проистекли из кампање, усмјерени према надлежним институцијама у БиХ, јесу сљедећи:

  • очекујемо да институције коначно почну да поштују преузете међународне обавезе у области енергије и заштите животне средине,
  • тражимо да се у економским анализама нових енергетских производних капацитета представљају стварне цијене кориштених извора енергије (у које је укључена и штета нанесена здрављу становника и животној средини) при одлучивању о новим пројектима.
  • Да престану са плановима изградње нових ТЕ већ да се окрену ка енергетској ефикасности и обновљивим изворима енергије, водећи се принципима праведне транзиције.


4 КОМЕНТАРА

  1. .

    Симо,

    добра је ствар што су послушали мој апел на ТВ Н1 у Сарајеву, позив који сам прије три мјесеца упутио еколошким ентузијастима у Федерацији да формирају зелену партију.

    Драго ми је да је то урадио мој пријатељ Дамир Никшић, авангардан је, на руку му иде његова харизма и популарност коју је стекао задњих година, да не говорим колико ће му ваљати то што је посланик у кантону Сарајево.

    Видите да Ниџо види унапријед, сад сте добили потврду зашто сам Дамира подржао на изборима у Сарајеву.

    1. Јел’то онај што си пред њим у кафани хвалио да ћеш свима направити зубе?

      Јутјуб канал Еколошке партије РС има 5 пратилаца.
      Свака част Никола.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *