Римљани правили самопоправљајући бетон који је преживио два миленијума

Тим истраживача са Масачусетског института за технологију (МИТ) Универзитета Харвард и лабораторија у Италији и Швајцарској, открио је древне стратегије за производњу бетона, које су укључивале неколико кључних функција самоизљечења.

субота, 7 јануара, 2023 / 14:13

Налази су објављени у часопису Научни напреци, у раду професора грађевинарства и инжењерства животне средине на МИТ Адмира Машића, бивше докторанде Линде Сеимоур и још четири научника.

Дуги низ година, истраживачи су претпостављали да је кључ трајности древног бетона био заснован на једном састојку: силикатном или алуминијумском материјалу (поцолан) као што је вулкански пепео из области Поцоли у Напуљском заливу. Ова специфична врста пепела је чак испоручена широм огромног Римског царства да би се користила у грађевинарству, а архитекте и историчари су је у то вријеме описивали као кључни састојак бетона.

Уз детаљније испитивање, ови древни узорци такође садрже мале, карактеристичне, милиметарске светле беле минералне груменчиће, које су дуго биле препознате као свеприсутна компонента римских бетона. Ови бијели комади, који се често називају "кластерима креча", потичу од креча, још једне кључне компоненте древне мјешавине бетона.

Раније занемарена као само доказ неуредног мјешања или сировина лошег квалитета, нова студија сугерише да су ови сићушни кластери креча – и то живог креча – дали бетону раније непрепознату способност самопоправљања. Када би, наиме, бетон напукнуо, живи креч би, реагујући са течношћу која би продирала у пукотину, попуњавао напукнуће, чиме би се бетон сам исцјељивао.