Ријешена дилема: Гробница деспота Стефана Лазаревића је у Манасији

Археолошка открића и друга истраживања Манасије, изложена су у Завичајном музеју у Јагодини, а изложба је отворена до септембра.

недеља, 27 јула, 2014 / 23:14

Вођа археолога и један од аутора изложбе Марин Брмболић истиче да је „мјесто деспотове сахране престављало вековну дилему“. Од 16. вијека изнето је мноштво претпоставки. Недоумице о мјесту деспотове сахране често су продубљивале и грешке кој су се поткрадале у преписима, а и преносом народних предања.

„На основу резултата до којих се дошло археолошким ископавањима у манастирском храму и чињенице да су они у апсолутном сугласју са историјским подацима, те према нашим сазнањима о ктиторским гробницама у средњовјековној Србији, можемо недвосмислено закључити да је у западном травеју цркве манастира, у гробној конструкцији уз јужни зид откривена гробница са земним остацима ктитор деспота Стефана Лазаревића“, истиче Брмболић.

Ово мишљење потврђују и резултати обављене анутрополошке, и у нашој науци први пут примијењене ДНК анализе. Тиме без сваке сумње можемо констатовати да је разријешена вишевјековна недоумица о мјесту деспотове сахране, тврди Брмболић.

ДНК анализу урадили су форензичари Института за судску медицину у Београду. ДНК анализе, спроведене прво поређењем гена са лијеве бутне кости кнеза Лазара, чије мошти почивају у цркви манастира „Раваница“ код Ћуприје, оца Стефановог, а затим поновљене са костима лобање и зуба из доње вилице, потврдиле су 99,30 одсто сродност моштију откривених у Манасији и кнеза Лазара.

Прва систематска артхеолошка истраживања Манасије почела су 2005. године, а гробица са моштима деспота Стефана откривена је у јесен 2006.године. Археолози тврде да је гробно мјесто у југоисточном углу цркве „посљедњих деценија уносило велику забуну у настојању да се дефинише гдје је деспот сахрањен“.

Откривене су и истражене двије зидане гробнице из 15 и 18.вијека. Према историјским изворима, реално је претпоставити да је у старијој сахрањен Колојан Русота, личност са значајним утицајем на двору деспота Стефана али и Ђурђа Бранковића, истичу архелози Завода за заштиту споменика.

Енигма гроба деспота Стефана Лазаревића је „дефинитивно ријешена“, изјавила је раније Тањугу Гордана Симић, која је испред Завода више од 20 година била ангажована на обнови Манасије.

„Деспот Стефан ја сахрањен у цркви Света Тројица у Манасији и то је црква признала“, рекла је Симић. „Ми смо и очекивали да је деспот овде сахрањен. Истраживања су вршена у унутрашњости цркве и када се дошло до првобитног пода откривена је гробница деспота Стефана, управо на мjесту које је описао Константин философ“, рекла је Симић и оцијенила да су „непотребни немају основа евентуални јавни дуалитети о томе да ли су мошти деспота овде или у манастиру Копорин код Велике Плане, такође задужбини деспота Стефана“.

И када су нађене мошти у манастиру Копорин, црква је и тада рекла „нека се то сматра да је можда деспот Стефан Лазаревић, док се не буде показало друкчије“, додала је Симић.

Мјесто у цркви Света Тројица манастира Манасије, гдје су откривени мошти деспота Стефана, је прекривено мермерном плочом, на којој је аранжиран букет цвећа, на зиду цркве постављена је плочица, израђена највјероватније од неке легуре, на којој је ћирилицом и латиницом исписано, име деспота Стефана.

Уз цркву, за девет година, археолози су истражили и здање средњовјековне трпезарије, већи дио манастирског дворишта и започели радове на откривању скривеног пута.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *