Рифат Долић подсјећа на злочине Атифа Дудаковића и прижељкује суђење

Некадашњи командант Петог корпуса такозване Армије БиХ Атиф Дудаковић био је први на листи пријављених Хашком трибуналу за злочине над српским војницима и цивилима на том подручју 1995. године, на којој се налазио и Хасан Ружнић, /којег је Хрватска изручила Тужилаштву БиХ/, изјавио је Срни бивши члан Комисије за истраживање ратних злочина на подручју Бихаћа и Цазина Рифат Долић.

петак, август 24, 2018 / 13:40

Долић каже да је на тој листи било двадесетак пријављених, од којих је до сада процесуирано њих седам-осам, додајући да је међу пријављенима био и Ружнић, осумњичен за ратни злочин против човјечности у предмету "Атиф Дудаковић и други".

"Све резултате до којих смо дошли током истраживања, видео и писану документацију, предали смо Хашком трибуналу и домаћем суду који је осудио неке људе. Хашки трибунал није ништа предузимао јер је, према мом мишљењу, тада био у блиским односима са тадашњим властима у Сарајеву", нагласио је Долић.

Он сматра да је коначно дошло вријеме да се о свим почињеним злочинима може нормално разговарати и праведно судити.

"Мислим да је дошло вријеме да се то коначно обави, да нема политичких погодби којих је, нажалост, било и у истраживањима и у оптужницама, као и унутар наших сукобљених страна и са међународном заједницом", навео је Долић.

Хасан Ружнић осумњичен је да је током операције такозване Армије БиХ под називом "Сана 95" у Босанском Петровцу побио заробљене Србе и да је тада био пратилац команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића.

Тужилаштво води истрагу против Ружнића којег терети да је у својству припадника Војне полиције Петог корпуса такозване Армије БиХ починио злочин против човјечности над жртвама српске националности у Босанском Петровцу 15. септембра 1995. године.

На том локалитету, према наводима Тужилаштва, стријељано је и убијено најмање 40 српских цивила и војника који су се претходно предали.

Ружнић је осумњичен да је лично учествовао у стријељању и појединачним убиствима преживјелих.

Он је један од 17 осумњичених у предмету "Атиф Дудаковић и други", а његовим изручењем су сви осумњичени доступни правосуђу БиХ.

У току је судски процес и против Дудаковића. Свједоци су потврдили да је Дудаковић лично наредио убиства већег броја српских војника и цивила, али му притвор, ипак, није одређен.

У записнику са суђења Дудаковићу описано је како су 15. септембра 1995. године, уласком у Босански Петровац, припадници различитих јединица Петог корпуса доводили заробљене српске војнике и цивиле које су проналазили код кућа, њих најмање 46, на локацију иза тадашњег мотела "Радоч" на улазу у тај град.

Наведени су искази више свједока који су видјели шта се дешавало на тој локацији. Један од њих је рекао да је прије довођење заробљеника код мотела "Радоч" била ископана масовна гробница.

У записнику, између осталог, пише и да је један свједок видио Дудаковића у колима у непосредној близини мотела како испитује неколико заробљених српских војника, да би убрзо након тога дао јасну наредбу да буду стријељани.

Из Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина навели су да 8.000 страница документације о злочинима Дудаковића и других, те 15 локација масовних и 208 појединачних гробница, потврђују размјере злочина.

У тим акцијама у општинама Босански Петровац, Бихаћ, Крупа, Сански Мост и Кључ убијено је око 870 српских цивила и 400 војника, а спаљено је више од 30 села.

РТРС је 2006. године објавила видео снимак настао у околини Глине и Двора на Уни 7. и 8. августа 1995. године на коме се види да се припадници војних формација "Црне мамбе" из Хрватске и одреда "Хамзе" из БиХ, који су били под Дудаковићевом командом, "обрачунавају" са српским војницима и цивилима који током "Олује" напуштају Крајину.

На снимцима се види и да Дудаковић наређује стријељање заробљеника и паљење српских села у наставку акције "Олуја" 16. и 17. септембра 1995. године.

Власти Републике Српске су још 2006. године поднијеле кривичну пријаву против Дудаковића за ратне злочине над Србима, али он је до данас на слободи.



Оставите одговор