Република Српска: У новембру зарадио 17.800 КМ

Највећа примања у Републици Српској у новембру имао је запослени у једној банкарској организацији у Бањој Луци који је зарадио 17.800 марака или више од 22 просјечне плате – подаци су Пореске управе Републике Српске. На другом и трећем мјесту по зарађеном износу у том мјесецу налазе се такође запослени у банкарском сектору, један чија […]

понедељак, јануар 30, 2012 / 22:59

Највећа примања у Републици Српској у новембру имао је запослени у једној банкарској организацији у Бањој Луци који је зарадио 17.800 марака или више од 22 просјечне плате – подаци су Пореске управе Републике Српске.

На другом и трећем мјесту по зарађеном износу у том мјесецу налазе се такође запослени у банкарском сектору, један чија плата је била 14.427, а други са платом од 13.841 КМ.

Један запослени у производњи кекса у Приједору зарадио је 13.764 марке и он је четврти на листи највећих примања у новембру, док је на петом мјесту са 13.266 КМ запослени у банкарској организацији.

Идућа два мјеста такође заузимају запослени у банкарству, који су у новембру зарадили 12.060, односно 11.996 марака – преноси "Глас Српске" у сутрашњем броју.

На листи оних са највећим примањима оствареним у новембру 2011. године у Српској налазе се и три запослена у државним органима у Бијељини, а сваки од њих зарадио је више од 10.000 марака и то у нето износу. Према подацима Пореске управе Српске, један запослени у државним органима у Бијељини зарадио је 11.868 марака и заузима седмо мјесто по висини примања у Српској у том мјесецу, иза њега су и друга два запослена у државној управи који су добили плате од 10.395, односно 10.111 марака.

Предсједник Синдиката управе Томислав Врховац каже да је плата запослених у државним органима регулисана законом и да нико не може имати толика примања. "У органима управе Српске нема накнадних примања. Aко је запослен у локалној самоуправи, сигурно је било злоупотребе ако су толика примања, јер чак ни начелник толико не може да има. Када су у питању јавна предузећа, нисам сигуран на који начин су регулисана њихова примања", нагласио је Врховац.

Извршни директор Удружења економиста Републике Српске "СВОТ" Саша Грабовац каже да је овдје највјероватније ријеч о хонорарима, јер је у супротном јако чудно да је неко у државној управи могао да оствари толику плату.

Највеће зараде у БиХ имају запослени у финансијском посредовању, док су најмање плаћени радници у хотелима и ресторанима, показују подаци Aгенције за статистику БиХ.

И док је просјечна исплаћена нето плата у новембру 2011. у БиХ износила 824 КМ, запослени у финансијским институцијама имали су просјечна мјесечна примања од 1.308 КМ. Најближи по зарадама запосленим у финансијама су радници у компанијама које се баве снабдијевањем електричном енергијом, гасом и водом – 1.177 КМ.



0 КОМЕНТАРА

  1. Konacno i u „AVAZU“ jedan clanak da ga mogu postorati:

    Vlastima ne treba sistem, nego strogo balansirana „bijeda“, na granici socijalnog haosa

    Statistika kaže da je nivo nezaposlenosti u državi najviši u posljednje četiri godine (43,5 posto). Za to vrijeme napravljeno je dvostruko više strategija, projekata, akcija i sajmova zapošljavanja. A nezaposlenih je sve više. Više od pola miliona, precizno 532.476 ljudi je bez posla. Isto toliko ima i onih koji imaju posao, ali nemaju plaću, uplaćene dažbine, sigurnu platnu listu za tekući mjesec.

    I što je više projekata, to je više nezaposlenih. Samo u Zeničko-dobojskom kantonu na birou je 75 magistara, a vjerovatno ima i doktora nauka koji traže posao.

    Vlasti, ovakvoj kakva jeste, očito ne trebaju zaposleni i siti birači. Oni bi tada imali koliko-toliko novca, počeli bi „provirivati van ograde“, znati da „ima i drukčije i bolje“. I onda bi ta vlast morala jednom zauvijek otići.

    Zato će vlast i dalje praviti sajmove zapošljavanja, poslije kojih će statistike pokazivati sve više nezaposlenih. Neko će reći „pola od tog broja radi nacrno“. I opet se vraćamo na to – a ko je „zaslužan“ za to? Ista ta vlast, koja stimulira „sivu ekonomiju“ kroz smiješne kazne prekršiocima, gazdama koji ne prijavljuju radnike.

    Vlastima ne treba sistem, nego strogo balansirana „bijeda“, na granici socijalnog haosa. Onda se ubaci pokoji nacionalistički incident, zatalasa na granici nemira i opet ukrug. A najesen će izbori. Do tada je sve dopušteno.

  2. У РС има 80 000 радника на црно! Значи њихови послодавци не уплаћују за њих доприносе нити се ти радници могу лијечити са потврђеном књижицом!

    Зашто примају плате инспекције рада?

    Ако се не може овим питањем власт позабавити и ријешити их, онда је она неспособна!

    Ако је то власт толерисала годинама, онда значи да та власт учествјује у афирмацији кршења закона!

    Ако тог новца од тог броја запослених нема у буџету, то неко мора да надокнади! Да ли је то количина новца који би рецимо покрио стране кредите које не би требало дизати да је све у реду?

    Да ли статистика ишта о томе зна? Зашто о томе влада ништа никад никоме не прича?

    Биће занимљиво кад им у овој предизборној години неко постави ова питања!

Оставите одговор