Република Српска у 2014. – година максималног напумпавања фикције и болног отрежњења
На уласку у 2014. годину реална ситуација у Републици Српској је драматично лоша по многим основама. Пише: Александар Савановић Најзначајнија пријетња је угроженост фискалне стабилности РС, која се већ сада одржава тактичким потезима од данас до сутра. Карактеристичан и алармантан случај је чињеница да је Влада била приморана на ново задужење по трезорским записима да […]
На уласку у 2014. годину реална ситуација у Републици Српској је драматично лоша по многим основама.
Пише: Александар Савановић
Најзначајнија пријетња је угроженост фискалне стабилности РС, која се већ сада одржава тактичким потезима од данас до сутра. Карактеристичан и алармантан случај је чињеница да је Влада била приморана на ново задужење по трезорским записима да би могла сервисирати децембарске плате буџетских корисника.
Усљед неусвајања буџета БиХ пропао је аранжман са ММФ-ом, а новац на рачуну Електропреноса биће блокиран још најмање два мјесеца бирократским процедурама. Зато се Влада, да би испоштовала текуће обавезе, морала снаћи на стандардан начин: новим задужењем. То рјешење је, наравно, само одговор на један тренутни проблем који је симптом много дубљих структуралних аномалија наталожених у ткиву РС-а у претходних 6 до 8 година.
Ако покушамо рекапитулирати ситуацију и схватити како смо дошли у такво стање морамо се вратити пар година уназад. На општим изборима 2006. актуелна СНСД гарнитура, преузела је РС у једном изузетно повољном историјском моменту.
Прво, захваљујући продаји Телекома и увођењу ПДВ добила је практично двоструки буџет. Ту је чињеницу пратило неколико сретних приватизација, попут Рафинерије Брод, што је све укупно давало врло повољну унтурашњу климу у РС. РС је тада заиста била „бољи ентитет“, а оптимизам се могао осјетити на многим дневним стварима. Истовремено, на власти у Сарајеву десила се по РС повољна промјена снага.
Дугорочно најопаснијег бошњачког политичара Сулејмана Тихића, и његову реалполитичку стратегију „корак по корак нагризања РС“, бацили су у други план двојица неупоредиво мање способних играча.
Прво је то био вулгарни политички екстремиста Харис Силајџић, који је форсирао потпуно немогућу политику „100% Босне“. Та комбинација радикализма и утопизма дискредитовала је позицију политичког Сарајева, дајући непрестане аутоголове како на унутрашњој тако и на спољној сцени.
Њега је наслиједио Златко Лагумџија и унутар Федерације БиХ направио још већи политички хаос, незабиљежен у постдејтонској БиХ. Влада Федерације БиХ практично је од избора у блокади, потпуно загушена међупартијским трзавицама и интересним играма. У оба ова случаја позиција РС је била заправо ојачавана некомпетенцијом, дилетантизмом и неспособношћу бошњачких владајућих партија.
С друге стране хрватска политика у БиХ није имала капацитета да се у оквиру постојећих уставних аранжмана озбиљније супротстави, а није могла рачунати на значајнију подршку Загреба заузетог осјетљивом ситуацијом пред улазак у ЕУ. Насупрот томе, РС је имала врло снажне односе с Београдом, нарочито на нивоу персоналних релација двојце предсједника.
Када сагледамо те чињенице видимо да је СНСД већ након пада „априлског пакета“ имао врло повољну стратешку позицију. С једне стране ишле су му на руку објективне економске околности унутар РС, а с друге стране аматеристички наступи главних опонената из Сарајева омогућавали су свакодневну демонстарцију силе РС-а. Различити статуси Хрватске и Србије у процесу ЕУ интеграција из перспективе РС су били повољни.
У таквој ситуацији било је могуће да се једном озбиљном државотворном политиком и државничком визијом остваре велики помаци у стварном јачању позиције РС. Ако поставимо питање колико се у томе успјело, одговор је нажалост отрежњујући и очигледан.
РС није успјела одржати своју економску стабилност и сви главни параметри – од БДП, незапослености, спољнотрговинског дефицита, задужености, итд. лошији су него 2008. Према најновијим процјенама реална плата мања је за 30% у односу на 2007. Ванекономски параметри су још поразнији: културна и морална девастација друштва су очигледни, а елан и оптимизам из 2008. потпуно је нестао док је атмосфера апатије и безнађа преплавила становништво РС.
Поражавајући резултати мандата СНСД у периоду 2006-2014. резултат су добро познатих чињеница: једне потпуно популистичке и демагошке политике, те катастрофалног одсуства бар минималних оквира неке економске политике. Економске стратегије листом су представљале апсурдне документе без икакве везе и додира с реалношћу. Ми смо живјели неку врсту дивљег капитализма у коме је свако грабио како је најбоље знао и умјео, а Влада предњачила крчмећи без икаквог обзира и морала, као да не постоји сутра.
Политички резултати једнако су мршави. Изузев изванредног успјеха у отпору притисцима из међународне заједнице, којим је прекинута дискриминаторна пракса међународног фактора према РС. Кључна побједа, и то је без сумње највећи резултат ове ере СНСД-а, је побједа у сукобу с Лајчаком по питању пословника Вијећа Министара из 2007.
Даље од тога се није успјело отићи: препуцавања са Сарајевом нису имала никакав реални ефекат до јефтиног подизања рејтинга Милорада Додика и његових бошњачких опонената. Ништа од датих обећања, од референдума о независности, структуралног дијалога па до враћања надлежности, није испуњено. Паралелне везе са Србијом остале су на нивоу фотографисања два предсједника, без стварних битних ефеката. Истовремено се, и то није најмање важно у овој рекапитулацији, међународни положај Србије и Хрватске суштински промијенио супротно интересима РС-а.
Хрватска сада, као чланица ЕУ, има одријешене руке да снажно подржи Хрвате у БиХ, и ови то већ осјете, што можемо јасно видјети у понашању ХДЗ-ова у претходна два мјесеца. С друге стране Србија у овом осјетљивом тренутку не смије ни помислити да развлачи своје капацитете на још једном фронту, а и вјероватно би била директно уцјењена на најмању примисао петљања с РС. Када све ово саберемо видимо да се ситуација окренула и да је један изузетно повољан историјски моменат који је РС имала 2008. године, и који вјероватно у скоријој будућности неће имати, неповратно прокоцкан беспримјерним кафанским приступом политици. 2014. године ми смо у потпуној дефанзиви на свим фронтовима: економски смо угрожени изнутра, а споља политички дјелујемо као „слон од папира“, како је то недавно врло јасно рекао један од бошњачких политичара.
■
Маске су почеле падати након локалних избора 2012.године, када је СНСД добио снажну поруку од народа РС-а. Дебакл на локалу дошао је у моменту када је притисак промашених политика почео да се осјећа у свакодневном животу. Грађани РС почели су да добијају свакодневне доказе о промашеним политикама Владе у виду рачуна и режија које треба, а све теже и могу, да плате, потрошачке корпе коју је све теже обезбједити, немогућности да дјецу школују и запосле, итд, итд. Истовремено су, захваљујући притиску опозиције и ријетким херојским примјерима истраживачког новинарства у РС, почеле да излазе на видјело врло документоване афере појединаца из самог врха власти, које упркос одсуства пресуда није било могуће ставити под тепих или прогласити за „хајку опозиције“.
Локални избори требали су за СНСД бити оно што се у политичкој теорији назива „тренутак истине“ једног политичког поретка, када овај добија информацију да се исувише одвојио од реалности и почео да живи у властитој фикцији. У том критичном тренутку носиоци политичких одлука налазе се пред избором: да ли наставити по инерцији одржавати привид који, међутим, нестаје; или реаговати на захтјев стварности и трансформисати се. Прва реакција предсједника СНСД-а након локалних избора била је охрабрујућа и мушка, државотворна порука. Он је наиме рекао да је „схватио поруку народа и да ће реаговати на захтјев народа“. То је била врло охрабрујућа порука с обзиром на дотадашње понашање.
Наиме, када смо већ 2010. године сви одреда упозоравали тадашњег премијера Џомбића да не може више да форсира неодрживе политике, те да ће прије или касније морати колабирати, он нас је све проглашавао за фанатике „који шире параноју“. Међутим, убрзо је и сам морао признати чињенице и смањити плате, претходно се мучно разрачунавши с синдикатима. На крају и сам, још мучније и у понижењима, одступити с мјеста премијера. У том је контексту реакција предсједника Додика на резултат избора представљала значајан новум и несумљиво охрабрење.
Међутим, врло брзо смо могли видјети да нити он лично, нити странка, немају снагу да направе стварни заокрет и издигну се изнад властитих перипетија. Иако је инстинктивно препознао да је у питању „тренутак истине“, и узроке и консеквенце о којима се ради, није било снаге за стварном реформом и трансформацијом странке и политика које се форсирају. СНСД се одлучио да настави одржавати фикцију. То се јасно може уочити у моделима борбе које су изабрали за изборе 2014. Умјесто да се ухвате у коштац с стварним проблемима нашег друштва, прије свега економским, који су тешки али не и нерјешиви, они су изабрали типичне стратегије из арсенала тоталитарних система. Овдје ћемо илустровати само неке од њих.
Економија
Што се тиче економске политике ту очигледно нема никаквих новости: остаје се на политици задуживања и распродаје. Иде се на то да се бесконачно реструктурира дуг и наставља паразитирати на терцијалним секторима, плус, што је кључни национални проблем, даљњој распродаји ресурса, прије свега електроенергетског сектора. Међутим, презентована је и једна специфична врста „мјера“ из сектора економије, коју до сада нисмо имали прилику видјети. Ради се о буквално фронталном буџетском удару Владе на локалне заједнице. Логика је врло једноставна: пребацити што се може више буџетских оптерећења на општине и градове.
Тако смо недавно имали прилику видјети приједлог да се 10% од буџета локалних заједница добијених од шумских газдинстава отме у корист Владе. Министар здравља је изашао с компатибилном идејом да се трошкова здравствене заштите пребаце на локалне заједнице. Ови беспримјерни приједлози су очигледни резултат очаја Владе која више нема од кога да отима до од властитог народа. С друге стране, то је и немилосрдна предизборна стратегија: опозициони СДС доминира на локалу и што се локал више оптерети СДС ће више бити на удару јавности, а СНСД Влада амнестирана. На овом примјеру врло се јасно може видјети бескрупулозни карактер политике СНСД-а, и то заслужује да се детаљније представи.
Наиме, након побједе на локалним изборима неколико СДС-ових начелника уложило је заиста херојске напоре да консолидује буџете општина које су преузели. Ти су буџети махом били потпуно девастирани „распашој“ понашањем СНСД-ових претходника. Највећи примјер несумљиво је Градишка, гдје је претходни начелник успио задужити општину два буџета унапријед. Као мање радикалан примјер можемо приказати случај Теслића. Задуженост општине Теслић износила је 31.12.2008.год. 5.908.156 КМ. Начелник из СНСД-а подигао је ту задуженост енормно, и четри године касније, у моменту преузимања власти, СДС-ов начелник Милан Милићевић затекао је дуг од 9.199.849 КМ (31.12.2012.). Након нешто више од пола године успио је срезати задуженост на 7.230.601 КМ. (28.08.2013.).
При томе је непрекидно био изложен партизанском рату из СНСД табора, гдје већина фирми код којих је општина Теслић за вријеме СНСД мандата била задужена, припада тајкунима блиским тој странци. Зато општина није редовно сервисирала дугове а ови се нису бунили. Међутим, када је СДС преузео општину сви су они испоставили своја потраживања и рачун општине је блокиран. Такође је Влада, умјесто да подржи кредибилне напоре локалних званичника, практично блокирала све активности с републичког нивоа у „опозиционим општинама“, што су начелници Теслића, и прије пар дана Бијељине, отворено критиковали у јавним писмима премијеру и предсједнику.
Та писма представљају драматично свједочанство једног кукавичког и бестидног прљавог рата који Влада води против опозиције и властитог народа.
Примитивне методе 1: Цензура
Један сирови вид оваквог дјеловања је директна цензура неподобних садржаја и покушај гушења другачијег мишљења. СНСД је практично потпуни господар медијског простора у РС, и изузев БН ТВ, у мањој или већој мјери контролише све. Овдје се нећемо детаљније бавити тиме, у принципу, сваком је јасно о чему се ради.
У претходном периоду, док је Влада још имала средстава за трошење, куповина медијске лојалности одвијала се путем скандалозних, и у савременој Европи незабиљежених, „донација“ Владе појединим медијима. Срећом, на нашим просторима није могуће појављивање диктатуре која би потпуно блокирала приступ медијском простору опозиционим снагама, како је то случај у неким другим мање срећним државама. Разлог је прозаичан: прво, ми смо исувише близу ЕУ да би таква једна антидемократска пракса била толерисана у екстрему, нарочито у контексту приватних медија; и, друго, тако нешто није ни могуће у условима савремених технологија.
Али снажна цензура неподобних садржаја ипак постоји, и то је на жалост пракса којој може посвједочити свако ко се иоле озбиљније покушао укључити у политички процес на страни опозиције. Девастација новинарске професије и медијског простора попримила је толике размјере да власт више не мора ни да издаје директне забране – на дјелу је мрак аутоцензуре.
Метода цензуре је достигла своју гротеску у недавном случају приједлога буџета за 2014, када је Влада противзаконито упутила буџет у процедуру по хитном поступку, дајући при томе посланицима 4 дана(!) за анализу најважнијег државног документа. При томе је буџет дат у потпуно нетранспарентној форми, практично скривен од очију посланика. Опозиција је пристала на тако дискриминаторне услове под условом да расправа буде јавна, тј. да РТРС преноси засједање.
Предсједник Народне скупштине РС извео је шибицарски маневар којим је, упркос претходном договору, онемогућио пренос скупштинског засједања. Међутим, права је трагедија тог догађаја, не у томе што је изигран договор, већ у чињеници да човјек који води „Народну“ скупштину схвата као своју „побједу“ то што је успио искључити народ из увида у рад те скупштине. Тужна слика девалвирања институција државе. Жеља за цензуром је попримила патолошке димензије до тога да се свака, па и минимална критика режима доживљава као удар на систем.
Недавно је Сташа Кошарац, предсједавајући Дома Народа ПСБиХ испред СНСД-а, изјавио, ни мање ни више, до да критика коју Влади упућује опозиција урушава институције РС-а! Ова невјероватна извјава врло илустративно показује патос који прожима владајућу странку: они би најрадије укинули опозицију (или бар њено право да говори) и инсталирали једнопартијски систем.
Примитивне методе 2: Репресија
Већ сада постоји бојазан да се актуелни режим неће либити од употребе чак и репресивних мјера у политичкој борби. Сет репресивних механизама може бити врло широког дијапазона. Један карактеристичан метод је медијски атентат на појединце који се покажу као реална пријетња режиму. За ту сврху формирано је неколико штампаних „магазина“ (овдје то заиста мора ићи под наводнике), с очигледном сврхом да блате противнике режима.
Карактеристични примјери тог неукуса су писања неких медија о Тихомиру Глигорићу, за вријеме његовог изношења у јавност проблема „грађевинске мафије“, или Мирка Шаровића за вријеме раскида коалиције СНСД/СДС. Недавно је при кабинету Предсједника Републике формирано мистични тијело под називом Савјет за заштиту уставног поретка Републике Српске. С обзиром да је заштита уставног поретка дужност Уставног суда РС и других институција, у јавности се појавила оправдана сумња у стварну функцију тог тијела. Постоје индиције да је то заправо нека врста параобавјештајне служба задужена да путем илегалног прислушкивања прикупља персоналне и друге информације о опозиционарима. Поменути “медији” би затим користити те илегалне информације за дезавуисање политичких противника.
Мање примитивне методе: Виртуализација стварности
С обзиром да Влада нема намјеру, а очигледно ни капацитет ни воље, да се ухвати у стварни коштац с стварним проблемима, главни дио стратегије СНСД за 2014., поред репресивних арсенала, остаје производња фикција и покушај да се становништво до октобра одржи у некој врсти виртуалне стварности. Технике којима се то ради добро су познате и детаљно разрађене у теоријама политичке борбе, а и тестиране у пракси. Користећи апсолутну доминацију у медијском простору Влада покушава да креира симулакрум у којем би грађани требало да вјерују медијски креираној фикцији, а не својим очима.
Главни циљ је створити привиде да се „живи добро“, да Влада „ефикасно ради“, итд. Примјери таквих тактика су бесконачни. Од антологијског пројекта Аеродрома Требиње (и Соколац), „нафтних поља“ у Посавини, реферндума о правосуђу, до безбројних малих лажи за тродневну употребу каква је обећање о враћању, и чак повећању плата у септембру. Да нити не говоримо о перманентном слуђивању народа тврдњама о стотинама хиљада муслимана који се планирају „увести“ у Босну, скорој нестабилности/распаду који слиједи у БиХ, „десетинама милиона долара“ припремљених за рушење РС, па до већ легендарне изјаве Николе Шпирића о „мајицама и беџевима“ који се штампају за протесте.
Нарочито су карактеристични стратешки спинови који се с времена на вријеме активирају и обнављају. Два најчешће употребљавана спина су пароле о „угрожености“ РС и „осамостаљењу“ РС. Очигледно је да су тезе „РС је критично угрожена споља“ и „РС ће остварити независност“ логички контрадикторне и једна искључује другу. То наравно ништа не смета у методи „произвођења“ стварности, јер та метода нити не реферише на логику аргументације нити на стварно стање ствари, већ афицира несвјесне садржаје и игра на окупацију психолошког.
Стога су ове тврдње, без обзира што су логички апсурдне, с аспекта манипулације изванредне, јер циљају на најјаче несвјесне емоције нашег народа. У чувеној анализи нацистичког зла коју су предузели филозофи франкфуртске школе, они су показали зашто је приступ западних влада био погрешан: Запад је полемисао с нацизмом на начин рационалистичке аргументација, док се Хитлер (овдје, наравно, не желимо ни на који начин повезати садашњи режим у РС са нацистичким злом) уопште није ни обраћао рационалном, већ несвјесном.
Врхунац ове фарсе је покушај да се једној државотворној странци какава је СДС пришије етикета издаје и колаборације с иностраним непријатељима РС-а. Ова апсурдна конструкција долази из редова режимских интелектуалних трабаната, како из РС-а тако и из Београда. Колико је то апсурдна хипотеза говоре елементарне чињенице: као „издајник“ је маркирана једна странка, којој је 90% чланства учествовало у рату у оквиру ВРС-а, странка чијих је неколико стотина функционера смијењено од стране „међународне заједнице“, странка којој су рачуни годинама били блокирани, странка која је једина из РС-а била, и још увијек јесте, на листи санкција америчког Конгреса.
А „патриоте“ су људи који су на власт дошли на тенковима СФОР-а, забијајући, у једном чину велеиздаје који је без преседана у историји постојања РС-а, нож у леђа тадашњем легитимно изабраном предсједнику РС-а Николи Поплашену. Способност да се чак и овако очигледно бесмислени спинови промовишу у јавном простору показује до које мјере су технике спиновања и произвођења реалности разрађене у кухињи владајућег режима. Они као да користе Орвелову „1984“ као уџбеник за политички праксис. Таквој медијској кампањи веома се тешко одупријети јер она садрживлаституконтрадикцију, и тиме обесмишљава критику.
Чињенице не пружају никакву заштиту, а одбацивање оптужбе искористи се за њено понављање. Употреба орвеловских техника даје огромну моћ у савременим софистицираним технологијама и може обезбједити Влади доста времена и простора у којем не мора рјешавати проблеме стварности, већ се бавити другим стварима. Али та стварност на крају неминовно дође у форми колапса Пошта Српске, Жељезница РС, Фонда ПИО, девастираног здравства, итд., и на крају слома цијелог система. Поука је јасна и новозавјетна: “ко гради на пијеску …” Ми ћемо, као друштво, на крају бити приморани да преиспитамо функционисање нашег политичког система и увидимо да полуистине заваравају.
■
Трагедија цијелог овог пројекта и приступа је што је он заправо апсурдан: као што смо већ рекли, наши проблем јесу озбиљни и велики, али су рјешиви. Предуслов је наравно да се почну рјешавати.
Енергије се које усмјеравају на манипулацију и репресију требало би преусмјерити на сабирање и стварно рјешавање проблема. Нажалост, Режим се и даље бави свиме осим оним што треба.
Izdominirao!
Промјене неће саме доћи. Ако почнемо да рјешавамо проблеме у октобру, боље и тад него никад. Неко ће рећи да су сви исти, а да су им само боје различите. А шта ако нису сви исти? Како можемо знати ако не провјеримо то? Долази вријеме за Савановића и сличне, не заборавите то!
„Предуслов је наравно да се почну рјешавати.“
Ацо како ???? Још нам једино то ниси рекао. Све је ово ОК што си написао, анализа проблема урађена екстремно добро, али ништа ниси постигао са овим текстом суштински јер сви ми ово мање више знамо и ово су уствари добро посложене чињенице. Ја хоћу да ти као представник сиве еминенције из редова СДС понудиш решење. Која је твоја визија, како мислиш обезбедити опстојност РС, који су то потези ? Дакле конкретно и без демагогије приступити томе. Надам се да ме разумеш, велики поздрав и свако добро желим.
Ацо,
не могу ништа да кажем за твоје писање или наступе на разним телевизијама и другим медијима у задње вријеме.
Зашто?
Зато што си опозиција.
Зато што смо и ми из Еколошке партије опозиција са јасним програмом, рјешењима, али са максимално одговорним односом према историјском моменту у коме се налази РС.
Зато што си овдје написао да је опозиција у блокади а у задњих мјесец дана нема медија на коме ниси био гост.
ПОгледај која је медијска кућа позвала мене или моје а сви знате да смо сигурно једина авангарда и родољуби без интереса, да код нас нема пребјега, шпијуна и лажних патриота.
Како цијениш медијски простор који таквим не да шансу да у конструктивној расправи покажу народу да има памети, части и храбрости осим СНСД-а,СДС-а и њихових сателита.
Рјешења мени и нама требају, ту је САЊА69 у праву, поштујем нове људе у политици, ја и ти смо нови,не сумњам у твоју искреност и памет, ипак немамо исту или сличну прилику да то докажемо.
Да би вратили повјерење народа у политику и политичаре треба сви да добију шансу, значи чак и они који медији који подржавају опозицију имају један аршин, само подобни или они који ће говорити против других,неће издобрити народу такав однос, надам се да се слажеш и то потврдиш својим потписом на коментар који напишеш.
Поздрав Никола Лазаревић
П.С. Срећна слава, да св.Јован да здравља и сваког добра оним који му данас служе.
Таман посла да момак узме и издиктира и продекламује сва рјешења преко интернет домена, па онда нам не би ни требали избори, Скупштине, а поготово политичке партије, закачиш се на интернет и ето ти рјешење, све доступно!?
Мислим, да је довољно речено да би и сами могли прокљувити гдје леже рјешења! Пошто се са иностранством попило поприлично болних шамара, па се бајка о страним инвеститорима распала ко мјехур од сапунице, мислим да је збиља стварности окретање сами себи и својим проблемима, а у оквиру тога и проналажењу најбољих рјешења.
Ад хок приступ проблему, као гашење пожара са буџетима не даје никакве далекосежне позитивне резултате, корјените промјене би биле суштински значајне. Промјена свијести, првенствено. Медији у рукама било каквог режима, нарочито овако лошег никоме не користе само су контрапродуктивни и дољевају уље на ватру.
Различито тумачење, као нпр. ова зима, неки тврде да се и вријеме уротило против режима, наводно због мањка снијега на Јахорини, али нико неће да каже колика је уштеда у огреву, за топлане, за домаћинства, а поготово за путне службе и одржавање саобраћајница једна оваква зима вез снијега!?
Оваква зима је генерално добра за народ, јефтинија је, а сад што се то не прераспореди тако да се намире и они губнитици од оваквог времена, то је ствар нерепрезентативног владајућег режима.
Prvo, ko ovo procita, treba mu dati zlatnu medalju.
Suhoparan i prazan tekst, dosadan, sjetio sam se onog Kineza sto je zijevnuo, pa probio pluca i umro, tad sam se prepao i stao citati.
Nebuloza ima na tone. Ici jedno po jedno nema smisla komentarisati.
Nije mi jasno zasto guraju ovog pohotnika i perverznjaka za kojim svi studenti politickih nauka duvaju niz put?!
E moj stručnjače daješ primjere a SDS je upravo taj koji koči sve te odluke!
Kočite sve procedure koje ste mogli zakočiti samo da ispadne da je zemlja u govnima pa onda to iskorištavate za ličnu promociju.
Zna se da je Mile preuzeo RS u najtežem momentu. Bukvalno SDS čiji je tada Čavić kao najistaknutiji član pobjegao od odgovornosti i predao vlast Dodiku jer se bojao odgovornosti toga što je RS bila pred ukidanjem.
Tada SDS ni slutio nije da se će doći neko ko se ne boji stranaca, ko ima muda, znanja, volje i energije da odbrani ovu zemlju i da nas izdigne iz pepela.
Danas RS niko više ne napada i ne spominje ukidanje nego se svi boje hoćemo li odlučiti da se odcijepimo.
Konta sada SDS da to može svako i da će moći da se odbrane ali ne znaju da za to treba sposobnost i znanje koje oni nemaju i da će nas jadni kakvi jesu samo gurnuti opet u propast u kojoj smo bili 2005. godine.
Ma ovaj retard sa fpn se izivljava nad studentima koji se ne slazu sa politikom njega i njegovog mutavog vodje Bosica. Kretencina obicna da se kandiduje negdje ne bi majku rodjenu nagovorio da glasa za njega. Ovakavih filozofa i debila pun sds koji nikakvu podršku naroda nemaju. Interes im je samo da dodju do funkcija i da rasparcajz ovu nasu republiku.
„Предуслов је наравно да се почну рјешавати.“ Pa, nije li ovaj tekst jedan od mnogih, prijeko potrebnih, načina kojima se problem upravo i rješava. Ne znam kako se demagoškim mogu nazvati stavovi koji ukazuju na sveprisutnu demagogiju vladajućih struktura koje se iz nemoći, neznanja ili proste gramzivosti na vlasti mogu održavati jedino otvorenim lažima i to prema sopstvenom narodu.
Je li nam međunarodna zajednica kriva što smo lopovi? Ili, je li nam za rješavanje lopovluka potreban neko iz međunarodne zajednice da nam pokaže kako se to radi? Ako jeste, onda mi sami, iz dana u dan, narušavamo sopstveni suverenitet tako što pokazujemo da smo nesposobni da uvedemo vladavinu prava koja je najprostiji preduslov svake državnosti. Je li nam neko “sa strane“ zabranjuje da se organizujemo po principima pravne države. Razumijem da ne možemo preko noći postati ekonomski prosperitetni, možda nikada ni nećemo, ali ne razumijem i ne želim da prihvatim da u takvoj, bijednoj, ekonomskoj, poziciji ne mogu da se donesu najprostiji birokratski zakoni koji će spriječiti da već ruiniranu ekonomiju, MI SAMI, dodatno uništimo otvorenim lopovlukom.
Sve dok, za početak, visokopozicionirani lopovi ne završe u zatvoru, nema, niti može biti, Republike Srpske. Sve drugo su blijede racionalizacije, potiskivanja, transferi krivice na imaginarne neprijatelje – kratko, teška politička infantilnost.
Ovaj tekst to pokazuje i samim tim niti je nesvrhovit niti je demagoški.
Zamalo da pomislim da SDS radi nešto…
„Усљед неусвајања буџета БиХ пропао је аранжман са ММФ-ом, а новац на рачуну Електропреноса биће блокиран још најмање два мјесеца бирократским процедурама.“
од кад је овај текст? Прати ли овај човјек уопште дешавања?
„РС није успјела одржати своју економску стабилност и сви главни параметри – од БДП, незапослености, спољнотрговинског дефицита, задужености, итд. лошији су него 2008. Према најновијим процјенама реална плата мања је за 30% у односу на 2007.“
Бруто домаћи производ (у милионима КМ):
2005.године – 5,763,
2006.године – 6,544,
2007.године – 7,351,
2008.године – 8,489,
2009.године – 8,223,
2010.године – 8,308,
2011.године – 8,669,
2012.године – 8,608,
2013.године – 8,687) у односу на 2008. раст од 200 милиона КМ.
Покривеност увоза извозом РС:
2005.године – 38.3%,
2008.године – 46.0%,
2009.године – 46.9%,
2010.године – 53.7%,
2011.године – 55.9%,
2012.године – 52.4%,
2013.године – 59.0% (јануар-јун) у односу на 2008. раст од 13%.
Шта је „реална“ плата?
Просјечна плата у Републици Српској:
2008.године – 755КМ,
2009.године – 788КМ,
2010.године – 784КМ,
2011.године – 809КМ,
2012.године – 818КМ,
2013.године – 811КМ (новембар) у односу на 2008. раст од 56КМ.
Ma SDS je stranka proslosti i vjecita opoziciona partija. Oni ako sad ne uzmu vlast a nece je uzeti jer sa ovakvim idiotima i filozofima nemaju sta ponuditi narodu,koji samo palamude o nekom nezadovoljstvu naroda. A narod je najvise nezadovoljan tim sto nema alternativu i nema nikakvu opoziciju i narod i pored tog sto nije bas sjajno stanje u SNSD-u vidi stranku koja donosi promjene i svijezu krv u organizaciju. Nezapamceno je da stranka koja je toliko dugo na vlasti je nosioc promijena i jedina stranka koja izlazi sa konkretnim rezultatima i planom kako dalje i gdje dalje. Jedini problem SNSD-a je sto nije nikad znao afirmisati dobre stvari sto su uradili u RS i svim njenim opstinama. Koliko je samo ulozeno novca u puteve,vodosnadbijevanje,povecane su penzije i plate u poredjenju sa SDS-PDP vladom… milion nekih stvari su lose promovisali a SDS koristeci placene portale i BN televiziju koristi priliku samo da pljuje po SNSD ne nude nista svoje ,nemaju nikakva rijesenja i to ce ih kostati jos jednog zestokog poraza na izborima.
Aleksanar Stanojevic, direktor Političke akademije Srpske demokratske stranke, muškarac „u pokušaju“ to ostao i do danas. Pa sto Aco nisi parametre proučio nego te filipvito „otrese“. Eeee površnost je velika mana čovjeka!
Kad pomislim da ti je Bosić izbor u životu, prepadnem se na pomisao kakva ti je žena?! 😀
Majku mu, SNSD se baš plaši SDS-a, evo skoro svih trolova na broju.
😀
Fale još „herctrol“, „kajzer_zoza“, „CSI“… „mr_bigi“, ako nije otišao u peMziju.
😀
filipvito, 20.01.2014. 14:53:46
Potpuno je apsurndo govoriti o povećanju pokrivenosti uvoza izvozom, i to sada kada je uvoz u sve većem porastu, a kakvu mi to robu za izvoz imamo. Čime mi to možemo pokriti uvoz nafte i naftnih derivata, gasa, automobilske industrije, poljoprivrednih mašina, pola hrane koju jedemo, nameštaj, dobar deo građevinskog materijala,čelika.
Uvoz pšenice i drugih žitarica, voća, povreća, mesa.
Čime pokriti ovoliki uvoz odjeće i obuće?
Čime ti možemo pokriti uvoz robe elektronske industrije, infomatčike opreme. Čime? Šta mi to osim nešto malo struje i sirovina možemo da izvezemo.
Priča o pokrivenosti uvoza izvozom je isto kao priča o našam BDP koji se obračunava po potrošnom modelu u Saveznom zavodu za statistiku. Što se više zadužujemo i uvozimo to naš BDP sve više raste.
Nema sumnje da je Savezni zavod za statistiku lansirao i ovu teorju o našem rastu pokrevenosti uvoza izvozom.
Doduše možda i postoji neki rast te pokrivernosti ako je on realno a ne statistički bio 1% pa porastao na 1,1%.
Ustvari relno mi imamo najveći rast broja nezaposlnih i istovremno još veći rast nezaposlnih onih koji su ustvri samo formalno zaposleni negde u državnim preduzećima i na budžetu.
Strategija ekonomskih ubica iz MMF-a i Svetske banke:
Postuapk ekonomskog zarobljavanje ide u tri koraka.
Dužnost svakog ekonomksog ubice je da pronađe zemlju trećeg sveta sa bogatim prirodnim resursima i da krene da ih isvaja kao što je tu u slučaju RS i BiH.
Oblače se kao humanitarci, odlaze u siromana sela, propovedaju altruizam. Za lokalne novine govore o dobrobiti koji će donijeti naši humanitarni projekti. Konferencijske stolove i vladine odbore prekrivaju kartama, tabelama i visokim proračunima o dobrobiti. Deluju otvoreno, javno ili u najmanju ruku takvim se predstavljaju. Oni primarno stvaraju globalnu imperiju bez sile. To je njihovo snovni zadatak. Sve to treba da završi u pružanju obilatih kredita „pomoći“u prekomernom zaduživanju. To je prvi korak.
Drugi korak su obilne investicije uglavnom u infrastrukturne, projekte koje uglavnom izvode inostrane kompanije, od čega imaju koristi samo ove kompanije i uska domaća elita. I naravno, pošto se ne investira u proizvodnju, privreda zapada u nepodnošljiv dug. To je drugi korak.
U trećem koraku ponovo se vraćaju ekonomske ubice, konsultanti, savjentici, komesari, razvojne agencije i slično. Svi oni koji su bili prisutni u prvom koraku prekomernog zaduživanja. Tada ekonomkse ubice kažu. Ne možete vraćati kredit. Nema problema. Uzećemo vam pod koncesiju ono od čega živite, što vam je najvrednije (Šuma, nafta, ruda, voda i slično). To je završni treći korak. Tada zemlja uglavnom ekonomksi nestaje. Ostaju dugovi i bezgranično siromaštvo naroda. Tamo gde ne ide tako glatk uključuju se i dodatni mehanizmi.
Ukoliko vlada ne želi da uđe i kredit, kreće druga grupa ljudi čiji zadatak je, koristeći razne metode, ili da obore postojeću vlast ili da Vladu uvedu u zamašnu korupciju. Ako se i u tome ne uspije, ova druga grupa (agenti) su spremni na ubistva. Ukoliko i to ne pomaže kreće vojska, kao i slučaju sa Irakom, Srbijom…
Doći do korumpirane vlade najbolji je način ekonomskog zarobljavanje zemlje. tada se i bez zanačajnog pritiska popušta pred nepodnošljivim zaduživanjem i brzo se stiže do koncesionog zaposjedanja najizdašnijih prirodnih resursa. I sve ide veoma jednostavno. Sve završi domaća vlada.
Kasnije kada uđu u posed izdašnih resursa, smanjuju kamate ili delimično otpisuju kredite. Pokazuju se humanitarcima, šalju humanitarnu pomoć. Krediti više nisu važni. Njihova uloga je bila samo da se dođe do resursa a ne da se ostvari korist od kamata. Zbog toga su kamate i tako niske. Uspešan mamac kojim se prikriva konačan cilj.
I tako se dolazi do veoma poželjnog rezultata. U kolonijalno ekonomkso ropstvo uvode svoje zemlje domaće vlade. Sve je bez prisile, otvoreno, javno. Kao humanitarci, uvek ste dobro došli. Dogodi se ekonomksa katastrofa, a da uglavnom niko nije kriv. To je suština laži i prevara ovog globalističkog sveta i ovog vremena.
Što se nas tiče mi smo prešli sav ovaj put, sva tri koraka.
Skori je ostao samo dio trećeg koraka. Dio prirodnih resursa je već prodat pod koncesiju (poljoprivreno zemljište, nek reke, rudnici. Kod nekih je izvršena prodaja (ležišta nafte). Rudini Gacko i TE eć po svoj prilici biti opterećeni visokim dugom zgog spora sa ČEZ-om.
Još su ostala dva najvažnija prirodna resursa: šume i elekro-privredni resursi (rijeke i rudnici). ZA NJIHOVU KONCESONU PRODAJU VEĆ SU IZVRŠNE TEMELJNE PRIPREME U „USPEŠNOM“ ZAVRŠAVANJU POSLOVA U PRVA TRI KORAKA.
Već smo u duboko nepodnošljivom inostranom dugu. To je izuzetno povoljna pretpostavka za dovršavanje trećeg koraka – koncesije šuma i Elektroprivrede. Kao visoko prezaduženi u visokoj smo vlasti stranih kreditora. Zavismo od njihove ocene i porcene povoljnosti trenutka kada će pritisnu obarač i pokrenu mehanizam našeg ekonomskog porpadanja, da nam preuzmu preostale prirodne resurse i da nas gurno u kolonijalno ekonomsko ropstvo.
Obarač je u visoko precenjenoj domaćoj valuti. Samo je dovoljno da se ukine Valuti odbor kada će da bukne višetruka inflacija, verovatno između 300-400%.
Kapital će masovno bežeti iz zemlje, što eć ostaviti ekonomksu pustoš. Dugovri u domaći društveni proizvod eć se kretati u suprotnim pravcima. Društveni proizvod će se smanjivati, a teret dugova rasti. Za svaku jedinicu sadašnjeg inostranog kredita moraćemo da izvezemo 3-4 puta više robe da bi ga vratili. Teško je i zamisliti do kojeg će to silnog siromaštva dovesti. NEMOGUĆNOST VRAĆANJA DUGOVA DIREKTONO VODI DO KONCESIJA, VEROVATNO PRVO ŠUMA, A ONDA I OSTALIH PRIRODNIH RESURSA.
Što se tiče koncesije šuma već je ostvrena dobra priprema. Šumarstvo je je uvod u privatizaciju, ovde verovarno koncesiju šuma. POgrešna privatizacija je uništila privredu a sada su došli na red i prirodni resursi. Na redu je njihova koncesion rasprodaja. To je poznati redosled unišenja privrede širom sveta, onih koje su pale u zagrljaj inostranih kreditora, posebno MMF-a. Koncesiona rasprodaja prirodnih resursa je poslednja stanica sunovrata u kolonijalno-ekonomsko i svako drugo ropstvo.
Nakon toga smo ekonomski mrtvo. Ljudi će se masovno povući u sela da u naturalnoj poljoprivrdoj proizvodnju žive u krajnjem siromšatvu. Oni u gradovima živeće životsterilne, tuđe ekonomije (tuđih roba)teško sastavljajući kraj sa krajem. Socijalni potresi, trvenja, zategnutosti, opšta nesigurnost nužno sledi.
Odatle i tolika potreba sa se sve ovo spreči dok još nije kasno.
Како вријеме одмиче тако све мање или никако не коментаришу они из чијих коментара се могло наслутити да су доста објективни или да нису партијски опредјељени, шта би са вама људи?
За мене се зна, ја припадам јединој правој авангарди,значи Еколокој партији РС, екипи која зна шта хоће, зато понекад и овдје коментаришем, пуна подршка Лазаревићу и његовим партнерима.
Савановић и тзв. опозиција кукају да их нема у медијима, да су у блокади, а сваки дан су у свим новинама и тв кућама, ево њега лично нема гдје га нема, ваљда његови плаћају или неко други лобира да нас просвјетљује.
Шта онда да каже Лазаревић, нема кога не зову као алтернативу, зову пензионере бивше пропале политичаре, пребјеге, људе који би у нормалној држави били у затвору и називају их алтернативом, свашта.
Samo da pozdravim procjeniteljku.
😀
Република Српска у 2014. – Година максималног упумпавања пара опозицији од стране међународне заједнице и по опозицију болног отрежњења.
Dragi naučniče, divno si sve ovo rekao, samo ne znam u kome ti vremenu živiš i u kojoj partiji si ti. Pa SDS je stranka ološa i kriminalaca koji su gdinama našu Republiku Srspku upropaštavali i doveli je do dna. 2006.godine jeste bila istorijska ali zato što je konačno svrgnut SDS i PDP, pa dragi Aleksandre sa kim ti hoćeš da mijenjaš nešto, sa ovim odrpanim i iskompromitovanim ljudima koji su već bili na vlast. Ti si druže pogriješio dimenziju očigledno. Mani se politike i uhvati se svoje teorije jer si isam sljedbenik Žiletove tunjologije odnosno presipanja iz šupljeg u prazno. Živio.
Pazite sad ovo. Nije mali broj Bošnjaka koji misle da bi dolazak Dodika na čelo vlasti BiH vodio ovu zemlju na put izlaska iz čamotinje,provincijalizma,gliba ,zaostalosti i siromaštva. Ne pišem ovo napamet, to čujem od Bošnjaka koji iako ne vole Dodika smatraju da bi on to uspio harizmom , mudrošću, energijom koju posjeduje.
Sta je djeco?
Jope strankariteB-)
Aj,neka vas,sto se prije izdavimo manje cemo patiti.
Ево сад дођох са славе, пошто сам човјек који иначе касније лијеже прочитах коментаре поводом текста уваженог професора Савановића.
Данас сам га замолио да одговори на мој коментар, видим није, неважно.
Професоре у најбољој намјери те молим да нешто напишеш,стани иза свога текста,ако мислиш да вриједиш онда ћеш одговорити бар оном ко се потпише испод свога коментара.
Зар немаш своју ријеч, немој да народ помисли да ти неко други пише или цензурише текстове, није професоре српски ћутати на овако тешке ријечи,други бјеже од мене, ниси ваљда и ти такав, ти си представник државотворне партије, није ваљда да се бојиш одговорити српском капетану.
Ево једна молба свима који мисле да могу стварно нешто промијенити у економији и сачувати Српску.
Изађимо људи пред народ,пишимо и расправљајмо на овом државотворном порталу, станимо иза својих ријечи, нема за мене непријатеља, био то неко из СДС-а, СНСД-а, ПДП-а,НДП-а,СП-а,ДНС-а,неће га заболити глава од мене и нас из Еколошке партије.
Чега се бојите,ја и моји саборци из коалиције тражимо јасно да се каже народу шта, кад и како треба да се ради, наравно увијек пажљиво да се ни милиметар не угрози опстанак и развој Српске.
Зар пуно тражимо на св. Јована, зар нико од вас који пишете под разним никовима нема храбрости да стане иза својих ријечи својим потписом?
С поштовањем
“На општим изборима 2006. актуелна СНСД гарнитура, преузела је РС у једном изузетно повољном историјском моменту.“
Савановићу, нетачан навод.
Актуелна СНСД је власт преузела прије општих избора 2006.године , а како је повољан историјски моменат био најбоље говори чињеница да је СДС побјегао од власти као ђаво од крста.
“Ту је чињеницу пратило неколико сретних приватизација, попут Рафинерије Брод, што је све укупно давало врло повољну унтурашњу климу у РС.“
Сретних приватизација??? СДС са Витолом није имао среће, а иначе је тикет био правилно попуњен. Из кеца у икс.
“Дугорочно најопаснијег бошњачког политичара Сулејмана Тихића, и његову реалполитичку стратегију „корак по корак нагризања РС“, бацили су у други план двојица неупоредиво мање способних играча.“
Ма шта то рече! У тренутку СДС-овог бијега са власти на дјелу је била управо Силајџићева политика 100%БиХ. Укидање полиције РС је већ била готова ствар, муслиманско политичко тијело је изабрало Силајџића баш зато што се у том тренутку свима чинило (нарочито СДС-у) да се то не може спријечити. Међутим, очито да су се многи зајебали. СДС је мислио да ће кукавичким бијегом политички сахранити Додика, а сећијаши су, похлепни и кратковиди какве их је Бог створио, пожурили да инсталирају Харета. Резултат знамо.
“Насупрот томе, РС је имала врло снажне односе с Београдом, нарочито на нивоу персоналних релација двојце предсједника.“
Па зашто онда СДС пљује по тим односима? Шта је у томе лоше по РС што су Тадић и Додик имали добре односе? Шта је лоше у томе што Вучић и Додик имају добре односе? СДС је умислио да ће их Вучић узети за руку и довести на власт. Ако већ критикујете Додика што се појављивао на Тадићевим митинзима лијепо одговорите шта је свих ових година СДС тражио на Коштуничиним митинзима. Лично сам био на једном на којем је говорио Огњен Тадић. Питајте га ако мени не вјерујете.
“Кључна побједа, и то је без сумње највећи резултат ове ере СНСД-а, је побједа у сукобу с Лајчаком по питању пословника Вијећа Министара из 2007.“
Могу замислити како би се то све завршило да је, недај Боже, у том моменту СДС био на власти. Било би то ‘лаку ноћ ентитетско гласање’.
Оно чега се бојим је да ће се то вратити на дневни ред ако се СДС врати на власт.
“Од антологијског пројекта Аеродрома Требиње (и Соколац),“
Глупости са аеродромима је започео СДС још давне 1998.године на Сокоцу. Чак су и камен темељац поставили. Тако да се Мирко Шаровић може хвалити да је осим камена темељца за Ферхадију, поставио и камен темељац за аеродром.
Иначе, овај чланак је предугачак, као да га је писао Дражен. Исто је тако пун нетачности, противрјечности, као да га је писао, погађате ко.
Мени овако све дјелује да је Додик љубоморно сачувао РС од других уништивача, да би је сам и самостално уништио до темеља!
„Neojasnjive pozitivne stvari se desavaju?“
„Visa sila neka?“
Ovo svjedoci da autor ne vjeruje u bilo kakvu snagu RS. Kada uradimo nesto pozitino to je rezultat srece i dobrog vremena. A ne naseg plana. Autor izlaze da je u pitanju snaga svih okolo dok nas u RS vidi kao ledinu. To shvatanje je prisutno u Karadzicevoj partiji od osnivanja. Tako da radiklano defetisiticki stav ovog autora govori o uskoj povezanosti sa strujom u SDS-u koja vuce korene iz Radikalne stranke. Tj udarne divizije UDBE koja treba da ogadi i obesmisli srpski nacionalizam, nasu sposobnost da se organizujemo i da za sve to okrivi Zapad.
Autor navodi rezultate izbora 2012.kao debakl SNSD. Na osnovu cega to tvrdi. Rezultati su pad poverenja koji je relativan posebno ako se uzmu rezultati za odbornicke pozicije sirom RS. Dalje ide sa pricom da opozicija vrsi pritisak na Vladu. Tu je par nejasnih stavova. Koja opozicija? ona u Sarajevu ili u BL. Ko čini opoziciju? Ko je njen vodja? Sta je bilo sa opozicijom skupljenom na lokalnim izborima. Zasto se danas raspala u mongim opstinama?
Autor tokom svjih misli kroz tekst nas poziva na region i prilike u njemu, zaboravljajuci da pomene ekonomske prilike u regionu i kod nas. To radi prikazivajuci da je kriza kod nas autohtona i endogena a nikako dio sire ekonomske price…
Kakvo pravo jedna masončina ima da komentariše ili daje ocjenu o bilo čemu kada je sve ovo njihovo maslo u stvari. Pod krinkom dobročinstva svima su nam zagorčali život a autor teksta im je odavno lojalan i radi u njihovom interesu.
http://www.rotary-bl.org/index.php/sr/arhiva-vijesti/1-2010/12-novi-lan-rotari-kluba
Samo da ne bude zabune, ovi iz SNSD-a su monumentalne lopine i kriminalci neopisani. Ne samo što su pokrali sve što se moglo nego su i uništili ono što ukrasti i oteti nisu mogli. Sada vidim da i iza njih i iza SDS-a stoje iste trule masončine na čelu sa Arie Livne-om koji diktira i zavrće uši kako Dodiku i vladajućoj kriminalnoj kliki tako i tzv. opoziciji u kojoj su se ugnjezdili ovakvi gadovi…
Kao sto je Radoncic rekao da je Dodik manje zlo za Bosnjake,tako bi za nas Srbe Dodik trebao biti vece zlo,jedino rjesenje je rusiti ga sa vlasti.
Hmmmm! Više intuitivno, nego racionalno, autor stavlja u paralalu Adolfa Hitlera i aktere danešnje političke scene Srpske. Hitlera još od 1922. godine direktno financiraju, politički osposobljavaju, instrumentalizuju i podržavaju tadašnji protektori iz Londona i Vašingtona. Bez ogromnih kredita Engleske banke i podrške Britanije i SAD Hitler nikada ne bi uspostavio vlast u Njemačkoj, a još manje bi uspio pokrenuti svjetski rat. Istovremeno Britanci uspostavljaju kontrolu nad dvije najveće ideološke skupine unutar srpskog naroda – komunističku i monarhističku. Od tada, pa sve do aktuelnog trenutka, ova kontrola je tako čvrsta i neraskidiva da dolazimo do pitanja koliko je uopšte racionalno ovdje razmišljati o „uspostavljanju vlasti“. Od postanka Srpske ovdje se mijenjaju različiti britanski ili američki „bager političari“ i gotovo da niti jedna važnija odluka nije donešena bez njihovog odobrenja. Po pitanju upravljanja ovim entitetom (vršenja vlasti) rekao bih da je ključno pitanje kakvo sebi trebamo postaviti – čemu političke stranke i izbori kad američki i britanski ambasador ovdje suvereno vladaju? I, ono najgore, od 1914. g., pa do ove srećno-nesrećne 2014. godine te britansko-angloameričke hulje neskriveno uništavaju srpski narod i to primarno preko kojekakvih „političkih satelita“ kakvi se predstavljaju kao „naše vođe“. Dakle, da rezimiram, srpski narod neće se otrgnuti iz britansko-američkih kandži dok političkim „elitama“ ne postavi jasno pitanje – ko ovdje vrši vlast, vi ili oni? Svjestan sam dobrano da nije jednostvano osloboditi se protektorata kakav traje 100 godina, pa i da Naprednjaci nisu mogli uspostaviti vlast u Srbiji bez njihovog „blagoslova“, ali ta politička opcija pokazuje nam „model“ kako se oslobađa od takvog „tutorstva“. Možemo o tome ponešto naučiti i od braće Rusa, pa čak i od aktuelnih njemačkih vlasti, a sve se svodi na postojanje volje i težnje za oslobađanjem. Ja lično na bilokoje naredne izbore izaći ću samo ako se britanski ambasador „kandiduje“ (da glasam protiv) ili ako se pojavi nekakva nova politička opcija kakva će nas pokušati osloboditi od ovih hegemona i razbojnika.
Милораде, друже Тито,
тебе брани Филип Вито.
Све успјехе твоје низа,
ко би рек’о да је криза.
Слатко збори, баш нам годи
док милује јаја другу Доди.
Још да и нас мало помилује,
можда му неко и повјерује.
Да угођај савршен нам буде
док нас гладе све те дворске луде.
Статистика нам ‘мјесто ручка дође,
сити смо и вас и вашег Вође.
http://kuruzovina.blogspot.com/2013/03/blog-post_2056.html
Nemogu a da neprimjetim da se poslusnici SDS a povlace po komentarima i truju druge kako je problem za sve Dodik i kako je rjesenje za sve skidanje SNSD a sa vlasti a kad oni dograbe vlast jescemo zlatnim kasikama,pa do 2006 dokad su bili na vlasti sav kriminal,pljacke,politicka i druga ubistva,javna reketiranja,pomilovanja visestrukih povratnika da nenabrajm dalje a da negovorimo o tome da u medjunarodnoj zajednici nema coveka koi bi pregovarao sa SDS om jednostavno nemaju coveka takvog karaktera i ugleda u nekim bitnim krugovima koi moze da se nosi sa evropskim politicarima…..
Ако су теби европски политичари, Жељка, Радмановић, Радојчић, Мајкић, Човић, Лагумџија, Тихић, Бобар,…и ини, онда јесте Додик тај ниво с којим се могу носити да не кажем гдје!