Републици Српској недостаје 1.600 љекара
Републици Српској недостаје 1 600 љекара, а све то је посљедица њиховог одласка, у великом броју, како из Српске, тако и из БиХ и региона – упозорава Миодраг Фемић, предсједник Асоцијације доктора медицине југоисточне Европе. Један од највећих проблема у здравственој политици и политици људских ресурса у Републици Српској и региону јесте управо одлазак љекара […]
Републици Српској недостаје 1 600 љекара, а све то је посљедица њиховог одласка, у великом броју, како из Српске, тако и из БиХ и региона – упозорава Миодраг Фемић, предсједник Асоцијације доктора медицине југоисточне Европе.
Један од највећих проблема у здравственој политици и политици људских ресурса у Републици Српској и региону јесте управо одлазак љекара – од прошле године, од септембра, отишао је 161 љекар, а 1. јануара наредне године из Српске одлази још 11 љекара специјалиста, упозорава Фемић у интервјуу Срни.
Фемић наглашава да је БиХ данас посљедња по броју љекара у региону и упозорава да је то страшан податак, не само за Асоцијацију, већ би требао да буде и за оне који се баве политиком људских ресурса.
"Оно што је најосновније у свему томе јесте да смо сада задњи по броју љекара. Испред нас је била Албанија, али и она је своју здравствену политику `окренула` у неким бољим смјеровима и бољој будућности" – наводи он.
Фемић објашњава да би, поређења ради, у ЕУ предвиђено 362 љекара на 100 000 становника, а да је у Српској тај број тренутно – 124 љекара.
"То значи да нам недостаје још 1 600 љекара да би нормално функционисао здравствени систем", каже Фемић и упозорава да професионалну одговорност сносе надлежне службе и појединци који би о томе требало да размишљају.
Асоцијација од свог постанка (три године), као и Струковни синдикат доктора медицине, уназад пет година, упозоравају да ће Република Српска доћи у овакву ситуацију.
Фемић додаје да је, на жалост свих љекара који су носиоци посла, дошло до урушавања партнерског система између ресорног министарства и њих, те да то није кривица љекара, јер један љекар ради колико четири друга љекара у окружењу.
Он напомиње да не треба да чуди што све више љекара одлази у приватну праксу и додаје да треба да буде равноправна конкуренција, као и да сваки пацијент има право да бира гдје ће да се лијечи.
Фемић истиче да је један од циљева Асоцијације доктора медицине југоисточне Европе, која броји 12 400 љекара, да се изједначи јавно са приватним здравством, како би пацијент могао да бира гдје хоће да се лијечи, а љекар гдје хоће да ради.
"Сматрам да би то била најсрећнија форма нашег рада. Асоцијација је предузела кораке у том смислу тако што води евиденцију одлазака љекара. На сајту Асоцијације постоји дио који се зове `берза рада`, гдје је званична комуникација са владама одређених држава које су `отвориле врата` за рад наших љекара. Свакодневно се са њима чујемо и имамо информације о томе како наше колеге могу да оду и да раде у иностранству", објаснио је Фемић.
Асоцијација је примијетила и да су љекари, као и сви здравствени радници, угрожени, односно да су угрожена њихова људска права.
"То је јасно и евидентно и свакодневно се дешава. Ако желимо и тежимо да идемо у ЕУ, један од постулата јесте да се људска права поштују али, нажалост, то код нас није случај. Зато смо ми у Асоцијацији предузели одређене кораке на међународном нивоу, пошто смо ми чланови Свјетске здравствене организације, да то покушамо да вратимо на обим који је предвиђен законом ЕУ", закључио је Фемић у интервјуу Срни.